Cveta voće kad mu vreme nije: Klimatske promene sve izraženije; Od 20 tona – samo 20 kilograma kajsije FOTO

Međutim, veliko je pitanje &scaron;ta će biti narednih godina jer sve osetnije i vidljivije klimatske promene prete da potpuno promene dosada&scaron;nji način proizvodnje kod srpskih domaćija.Aleksandar Stojanović, godinama unazad se bavi voćarstvom i ističe da je sve manje roda, a sve če&scaron;će dolazi do neubičajenih pojava u njegovom voćnjacima. Usled visokih temperatura voćke cvetaju kad im vreme nije, &scaron;to kasnije sa sobom nosi dosta posledica.&quot;Klima se potpuno promenila. Imali smo cvetanje već u februaru, a tada voćke ne mogu da izdrže ni blagi minus. De&scaron;avalo se da kajsija uđe u pun cvet, a potom stigne aprilski mraz i sve uni&scaron;ti. Kada voćka procveta prerano, od tog roda se praktično možemo oprostiti. Bilo je slučajeva da se pojavi po koji plod na hektar, ali vrlo retko i nebitno za proizvodnju. U selu u kojem živim, osnovna proizvodnja je upravo kajsija i ove godine niko nije imao &scaron;ta da ubere&quot;, kaže za RINU Aleksandar.On dodaje da je usled nepredvidivih vremenskih uslova i sve izraženijih klimatskih promena kompletan ovogodi&scaron;nji rod podbacio i da je zarada bila minimalna.&quot;Na samom početku godine jak mraz je o&scaron;tetio kajsije gotovo 99%, kao i celokupno ko&scaron;tičavo voće. &Scaron;tete su ogromne, i na nivou sela i cele zemlje. Sledeća je stradala &scaron;ljiva, a delimično i jabuka. Posle toga usledila je su&scaron;a i četiri meseca gotovo bez ki&scaron;e. Plodova je bilo malo, a kvalitet izuzetno lo&scaron;. Iako su cene bile korektne, to ni&scaron;ta nije vredelo jer su prinosi bili mali. Dakle, izuzetno te&scaron;ka godina za sve voćare&quot;.&quot;Na pet hektara voćnjaka, očekivani prinosi su bili vi&scaron;estruko manji. Kajsija umesto 20 tona po hektaru, brano je svega 20 kilograma. Tre&scaron;nja, na tri hektara umesto očekivanih 25&ndash;30 tona, imao sam oko 6 tona. &Scaron;ljiva &ndash; oko 50% roda. Jabuka &ndash; 30 do 50% roda, iako je inače otpornija na mraz, ove godine ni ona nije izdržala. Jedino &scaron;to je donekle izvuklo sezonu bila je tre&scaron;nja. Imao sam &scaron;est tona i dobra cena &ndash; od 800 do 1.000 dinara po kilogramu. To je bilo jedino &scaron;to je donekle pomoglo da se pokriju tro&scaron;kovi. Ali i to te&scaron;ko&quot;, dodaje Aleksandar.Ističe da oni voćari koji sprovode sve mere kako trebe i ulažu nakon jedne ovakve sezone sigurno su na gubitku. Ipak u fabrikama pos otvorenim nebom sreća je promenjiva.&quot;Sad čekamo sledeću godinu, da se nadamo da će biti bolja, jer druge opcije nema. Ove godine, kad su prinosi bili mali, prodaja nije bila problem. Sve se plasiralo na domaće trži&scaron;te, u markete i otkupe. Kad ima&scaron; malo robe, lako je proda&scaron;. Problem nastaje kad ima puno roda, tada mora&scaron; tražiti nova trži&scaron;ta&quot;, ističe Aleksandar.&Scaron;irom Srbije voće cveta kad mu vreme nijeAleksandrov voćnjak nije jedini, jer se i u drugima tokom poslednjih godina de&scaron;ava da voćke procvetaju pre vremena, naročito kajsije i jabuke u Miokovcima, dok su u selima u okolini Topole neretko pre vremena cvetale tre&scaron;nje i vi&scaron;nje.&quot;De&scaron;avalo se da nam usred oktobra procveta drveće u ba&scaron;ti, a de&scaron;avalo se da i da mraz usred proleća sve desetkuje. Ne zna čovek vi&scaron;e kako da reaguje, niti &scaron;ta da gaji. Ono kako smo mi radili pre tridesetak godina vi&scaron;e nema koristi. Na&scaron;i stari su česti znali da kažu ako voće cveta dva puta da će biti o&scaron;tra i duga zima&quot;, kaže domaćin Radosav iz sela Belosavci kod Topole.Stručnjaci sa Instituta za voćarstvo u Čačku ističu da su ovakve pojave najče&scaron;će posledica upravo klimatskih promena i da imaju veze sa fiziolo&scaron;kim poremećajima u biljci.&quot;Evidentno je da se klima izmenila, a same biljke ne prepoznaju mesece, datume niti godi&scaron;nja doba, stoga je neretko mogu zavarati visoke temperature u kasnu jesen. Zbog takvih temperaturnih promena, promeni se i sama fiziologija u biljci pa zato sada možemo videti primere gde je do&scaron;lo do cvetanje dva puta u toku jedne godine&quot;, pojasnio je Darko Jevremović iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Cveta voće kad mu vreme nije: Klimatske promene sve izraženije; Od 20 tona – samo 20 kilograma kajsije FOTO

0 Komentari