Vlada predstavila plan za borbu protiv visokih stanarina

Uvođenjem socijalnog najma i socijalnih stanova nastoji se ublažiti pritisak na trži&scaron;te nekretnina, no mnogi sumnjaju da će te mere biti dovoljne za re&scaron;avanje duboko ukorenjenih problema, pi&scaron;e Euronews, a prenosi Indeks.Vladin plan: Socijalni najam i stanoviMinistarka socijalne kohezije i porodice, Domna Mihailidu, opisala je ove mere kao &quot;složen alat&quot; koji zahteva saradnju vi&scaron;e aktera. Projekti socijalnog stanovanja temeljiće se na mobilizaciji dugo zanemarene javne imovine, poput neiskori&scaron;ćenog državnog zemlji&scaron;ta.U saradnji s Ministarstvom odbrane, za nove stambene inicijative iskoristiće se neaktivne vojne lokacije. Već su odabrana tri biv&scaron;a vojna kampa u Atini, Solunu i Patrasu. Cilj prve faze programa je izgradnja između 1.500 i 1.700 stambenih jedinica namenjenih domaćinstvima sa srednjim prihodima.&quot;Na&scaron; cilj je da vrlo brzo imamo povećan stambeni fond, tačno tamo gde je to potrebno, u srcu urbanih centara u Atini, Solunu i Patrasu&quot;, izjavila je Mihailidu.Druga mera, socijalni najam, podrazumeva partnerstvo javnog i privatnog sektora s ciljem preuređenja napu&scaron;tenih zgrada. Prema tom modelu, privatni investitor bi preuzeo obnovu zgrada u javnom vlasni&scaron;tvu, a zauzvrat bi državi prepustio najmanje 30% novoizgrađenih domova.Ministarka je pojasnila: &quot;Povećavamo stambeni fond, koristimo stagnirajuću javnu imovinu i stvaramo novo socijalno stanovanje tamo gde postoji potreba.&quot;Izazovi i sumnje na trži&scaron;tuUprkos optimizmu Vlade, učesnici na trži&scaron;tu nekretnina upozoravaju da će ove mere, iako već primenjene u drugim evropskim zemljama, biti te&scaron;ko sprovesti u Grčkoj. Jedan od glavnih problema je složen vlasnički status mnogih javnih nekretnina, čije re&scaron;avanje može trajati mesecima, pa čak i godinama.Dodatni problem predstavljaju izuzetno dugotrajni postupci za dobijanje dozvola za nove stambene projekte. Zbog toga stručnjaci s trži&scaron;ta pozivaju na &quot;ubrzane&quot; procedure, slične onima koje su bile na snazi tokom priprema za Olimpijske igre.Koliko je duboka grčka stambena kriza?Nedavna studija grčke platforme za nekretnine Prosperty otkriva ozbiljne probleme ponude i potražnje na trži&scaron;tu. Većina dostupnih nekretnina je stara, izgrađena 1960-ih i 1970-ih, a tek svaka deseta je renovirana. Trenutno je na prodaju oko 131.000 nekretnina, a za najam 45.000, no mnoge ostaju prazne i do dve godine zbog nesrazmere cene i kvaliteta.Prosečna tražena cena nekretnine dostiže 300.000 evra, odnosno oko 2.500 evra po kvadratnom metru. Novogradnje su uglavnom rezervisane za kupce visoke platežne moći, s cenama koje za luksuzne opcije često prema&scaron;uju 6.000 evra po kvadratnom metru. Istovremeno, stopa vlasni&scaron;tva nad nekretninama pala je za 12%, a mladi i porodice sve teže dolaze do vlastitog doma zbog visokih predujmova za hipotekarne kredite.Re&scaron;enja postoje, ali zahtevaju transparentnostStudija platforme Prosperty predlaže niz re&scaron;enja, uključujući programe najma s opcijom kupovine uz državnu potporu te pro&scaron;irenje vladine inicijative &quot;Moj dom&quot; za stambene kredite za mlade. Takođe se poziva na dodatna državna jemstva i ciljane poreske olak&scaron;ice.Među ostalim merama ističu se progresivni porez na prazne stanove u kritičnim zonama, prenamena poslovnih prostora u stambene jedinice te stvaranje jedinstvene baze podataka o nekretninama (MLS). Cilj potonje mere je stati na kraj netransparentnosti u oglasima i suzbiti nerealno visoke cene.&quot;Transparentnost je ključna za popravak trži&scaron;ta&quot;, naglasio je Antonios Markopoulos iz Prospertyja, napominjući da bez jasnih podataka nitko ne može da ima potpunu sliku o stvarnoj dostupnosti nekretnina. Zaključak studije je jasan: re&scaron;avanje krize zahteva ne samo novu gradnju, već i inovativne alate, veću transparentnost te politike koje podstiču vlasni&scaron;tvo i olak&scaron;avaju pristup kreditima.

Vlada predstavila plan za borbu protiv visokih stanarina

1 Komentari