Kivi iz Srbije? Zbog promene klime sada uspevaju i tropske biljke FOTO

Međutim, poslednjih godina, po svemu sudeći, klima se i te kako menja, pa tako imamo sve če&scaron;ću pojavu da se ljudi odlučuju za uzgoj nekog egzotičnog, za Srbiju netipičnog voća, i ono &scaron;to najvi&scaron;e iznenađuje &ndash; ono rađa.Jedan od primera koji to dokazuje jeste domaćinstvo Milana Nikolića sme&scaron;teno u podnožju Tare u Bajinoj Ba&scaron;ti. On je odlučio da posadi kivi i svake godine od ovog voća ubira sočne plodove, pi&scaron;e Rina.&quot;Moja porodica i ja smo zaljubljenici u prirodu, biljke i voće. U na&scaron;em dvori&scaron;tu gajimo vi&scaron;e tropskih vrsta &ndash; između ostalog, kivi, limun, pomorandžu, mandarinu, kumkvat, limekvat, budine prste i limetu. Kivi je vrlo zahvalna biljka, ne prska se, ne đubri, nema bolesti i potpuno je organski. Imamo četiri ženske i jednu mu&scaron;ku sadnicu, pa godi&scaron;nje uberemo oko stotinu kilograma, &scaron;to je sasvim dovoljno za nas, prijatelje i kom&scaron;ije&quot;, kaže za RINU Milan.Otkriva da kada se jednom primi, kivi postaje otporan i lako podnosi na&scaron;e klimatske uslove. Tokom zime mladim biljkama treba za&scaron;tita, ali kasnije bez problema prezimljavaju.Dodaje da je prve sadnice dobio iz Crne Gore, a kasnije ih je i sam tražio i kupovao u Beogradu. Za neke biljke je prelazio na desetine kilometara da ih kupi, jer prodavci nisu hteli da ih po&scaron;alju jer je to bilo vreme kad biljke miruju.&quot;Ja sam seo u auto i oti&scaron;ao da ih uzmem. U mojoj porodici svi vole ove biljke, a koliko biće vam jasno ako kažem da smo mi živeli u kući bez fasade, a napravili smo prostoriju za biljke koja je ko&scaron;tala tri pita vi&scaron;e nego fasada. Prosto, ljubav prema biljka je jača&quot; , kaže Milan.Svaka njegova biljka zahteva posebnu pažnju. Limun i pomorandža već su se odomaćili, a mandarine su kaže najlak&scaron;e za održavanje. Pravi &scaron;ampion svakako je pomenuti kivi, koji iznese i do 100 kilograma ploda.&quot;Citruse gajimo već desetak godina. Uzgoj tih voćki me usrećuje, a kako ne živim u delikim zemljama već u centru Bajine Ba&scaron;te re&scaron;io sam i ovde da oku&scaron;am sreću i uspeo sam. Leti voćke krase dvori&scaron;te, a zimi ih unosimo u prostoriju za cveće. Dok smo jo&scaron; imali tu kuću bez fasade o kojoj sam pričao, prvo smo napravili prostor za biljke, jer su one postale deo na&scaron;eg života. Pripremamo se za klimatske promene i dokazujemo da i na obroncima Tare može uspe&scaron;no da raste južno voće&quot;, ističe ovaj neobični voćar. Banane počele da rađaju u &Scaron;umadijiRINAOsim kivija na Tari, u &Scaron;umadiji su zahvaljujući entuzijastima i zaljubljenicima u neobično voćarstvo posađene banane. Pre nekoliko godina u domaćinstvu Tomića u selu kod Topole rodile su upravo ove egzotične voćke, sličan slučaj takođe pre nekoliko godina zabeležen je i u Konjevićima kod Čačka.&quot;Sadnicu smo nabavili preko interneta i eksperimentalno smo posadili, posle tri godine ova voćka donela je i prve plodove. Ipak, da bi ova biljka rodila bilo je potrebno minimum 40 litara vode dnevno, dosta svetlosti i sunčeve toplote&quot;, kažu Tomići.Koliki je uticaj klimatskih promena na razvoj voćarstva u Srbiji?Očigledno je da nema vi&scaron;e dugih i jakih zima, a kako tvrde pojedini stručnjaci - klimatske promene polako nas približavaju mediteranskoj klimi, pa se građani pitaju da li ćemo u budućnosti možda na pijacama kupovati domaći limun, mandarine, a možda i banane.Naučnici ističu da globalne klimatske promene menjaju biljni svet, ali da ipak neće biti ekstremnih promena. O nekom većem, masovnijem uzgoju tropskog ili mediteranskog voća u Srbiji ne može biti reči, već samo o uzgajanju iz hobija u ba&scaron;tenskim uslovima. Sve drugo značilo bi drastične klimatske promene, koje bi se odrazile na ljudsku i životinjsku populaciju, a kakve se, bar za sada ne predviđaju u skorijoj budućnosti.&quot;Pre 15-20 godina smokva je bila pojam, onda smo se čudili i limunu, a danas je to ne tako retka pojava. Temperature su znatno veće, dostižu 42 stepena i onda je uspe&scaron;no uzgajanje tropskog voća izuzetno moguće. Jednostavno, možda u neko dogledno vreme budemo rekreativno gajili neke biljke za koje nismo ni verovali da mogu da uspevaju na ovim prostorima. Ipak, takvo voće ne može da ima ni prinos ni ukus ni kvalitet kao tamo gde se masovno gaji jer je klima najpogodnija. Primera radi, zato je na&scaron;a malina takva kakva jeste i pravi srpski brend, jer je upravo ovde za nju najbolje podneblje&quot;, ističe doktor biolo&scaron;kih nauka Du&scaron;ko Brković.

Kivi iz Srbije? Zbog promene klime sada uspevaju i tropske biljke FOTO

4 Komentari