Oktobarski sneg dokrajčio jabuke u čačanskim selima FOTO

Velike probleme prvo su doneli pozni prolećni mrazevi koji su naneli ogromne &scaron;tete, naročito kajsiji, vi&scaron;nji i drugim ko&scaron;tičavim vrstama. Jabuka i kru&scaron;ka pro&scaron;le su ne&scaron;to bolje. Posle toga je usledio dug period su&scaron;e, a u poslednjem talasu jake ki&scaron;e i sneg na vi&scaron;im nadmorskim visinama izazvali su mehanička o&scaron;tećenja, lom grana i stabala, naročito &scaron;ljive i maline.Prvi oktobarski sneg napravio je &scaron;tetu u vi&scaron;im predelima, a ni niži krajevi, poput čačanskog sela Lipnica, poznatog po jabukama, nisu ostali po&scaron;teđeni. Kako kaže Tiosav Salemović, voćar iz Lipnice, u njegovom jabučaru sada bi trebalo da rade berači, ali je ki&scaron;a usporila berbu.&quot;Jabuka je voćna vrsta koja je pretrpela bar na na&scaron;im prostorima ovde u Lipnici mraz, ali to, nažalost, nije jedina nedaća koja ju je zadesila ove godine. Nakon toga &scaron;ibao je mraz, pa pekla su&scaron;a i tropske temperature, ki&scaron;a je padala sa zaka&scaron;njenjem, a sada i sneg u oktobru. Ja uzgajam nekoliko sorti jabuka, ovo je ajdared. Ona je pretrpela prolećni mraz, a koja sorta je najotpornija, tu nema pravila, vi&scaron;e zavisi od položaja terena i strujanja vazduha. Retkost je da na ovoj nadmorskoj visini pod planinom Jelicom bude mraza u proleće, obično ga ima u dolinama pored reka i potoka. Međutim, ove godine je bilo drugačije. Klimatske promene očigledno čine svoje i vi&scaron;e ni&scaron;ta nije kao &scaron;to je nekada bilo. Ostali smo bez svih voćnih vrsta osim jabuke, ali i ona je poprilično lo&scaron;eg kvaliteta, sitna, o&scaron;tećena i u manjoj količini nego ranije&quot;, rekao je za RINU voćar Tiosav Selimović.Upravo usled sve izraženijih i očiglednijih klimatskih promena ove godine &scaron;tete su zabeležene u voćnjacima &scaron;irom Srbije &ndash; od Vojvodine do juga. Najveće su upravo tamo gde je voćarstvo najrazvijenije, a to je Zapadna Srbija. Kajsija, &scaron;ljiva i vi&scaron;nja pretrpele su ogromne gubitke, a procene stručnjaka govore da je smanjenje prinosa od 30 do 40 procenata u odnosu na prosečne godine. Slične &scaron;tete beleže i okolne zemlje &ndash; Bosna i Hercegovina, Rumunija, Bugarska i Mađarska.&quot;Najosetljivija je kajsija, jer vrlo rano započinje vegetaciju i cveta, pa je podložna poznim mrazevima. Slično je i sa breskvom, tre&scaron;njom i vi&scaron;njom, koja je ove godine prvi put pretrpela veće &scaron;tete. Ko&scaron;tičave vrste su generalno osetljivije, dok jabučaste kasnije cvetaju i lak&scaron;e izbegnu mrazeve&quot;, izjavio je dr Darko Jevremović direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.Velika briga i veliko pitanje voćara je da li klimatske promene menjaju strukturu proizvodnje i da li nestaju tradicionalne srpske sorte? Stručnjaci, ipak, imaju pozitivno mi&scaron;ljenje i smatraju da će na&scaron;a zemlja ostati prepoznatljiva po proizvodnji voća kao &scaron;to je i sada.&quot;Srbija će ostati tradicionalni proizvođač &scaron;ljive, kajsije, jabuke i drugih voćnih vrsta. Istina je da postoji interesovanje za gajenje tropskih vrsta poput kivija i smokve, ali to nosi veliki rizik jer zime sa temperaturama od -10 do -20 stepeni mogu potpuno uni&scaron;titi te zasade. Ekstremne godine ne znače trajnu promenu strukture proizvodnje&quot;, kazao je Jevremović.Mere za&scaron;tite spas od klimatskih promena?Poljoprivrednici prate trendove i traže re&scaron;enja, ali je ključni problem &ndash; novac. Navodnjavanje je relativno lako sprovesti, ali za&scaron;tita od mraza zahteva skupe sisteme.Osiguranje je trenutno najče&scaron;će re&scaron;enje, ali kada jednom izgube rod, proizvođači ne mogu računati na dobar prinos ni naredne godine. Neke mere za&scaron;tite su jo&scaron; uvek u fazi ispitivanja, a efikasnost varira, pa je potrebno vi&scaron;e naučnog rada i podr&scaron;ke države.&quot;Pojavljuju se i nove sorte, ali razlike u otpornosti su minimalne. Trži&scaron;te diktira &scaron;ta se sadi, pa su kod &scaron;ljive i dalje dominantne čačanska rodna, čačanska lepotica i stenlej. Kod maline i dalje dominira vilamet, dok su novije sorte poput Polke, Polane, Himbo Topa i Tula Magica prisutne u malom obimu, uglavnom blizu potro&scaron;ačkih centara, jer zahtevaju brzu prodaju svežih plodova. Njihov rod je kasniji i često traje do novembra, ali zavisi od toplih dana koji omogućavaju sazrevanje&quot;, kaže direktor Čačanskog Instituta za voćarstvo.Slabiji rod &ndash; skuplje voćeLo&scaron; rod usled sve evidentnijih klimatskih promena je i direktan uzrok ovogodi&scaron;njeg poskupljenja voća u prodavnicama i na pijacama. Na primer, vi&scaron;nja koja je pro&scaron;le godine ko&scaron;tala 60 dinara, ove godine je dostizala i vi&scaron;e od 300 dinara po kilogramu. Slična situacija je i sa jabukom, &scaron;ljivom i drugim vrstama.Ovaj medijski sadržaj deo je projekta &bdquo;Banane u &Scaron;umadiji, kivi na Tari: Kako klimatske promene utiču na život ljudi?&ldquo; koji realizuje Regionalna informativna agencija RINA.

Oktobarski sneg dokrajčio jabuke u čačanskim selima FOTO

1 Komentari