Od 2030. u EU samo obnovljiva ambalaža

Novi propis koji je usvojio Evropski parlament ne&scaron;to po tom pitanju menja &ndash; ali ne re&scaron;ava sve probleme.Želja je Evropskog parlamenta da planine smeća koje stvaraju Evropljani &ndash; u Nemačkoj je to čak 225 kilograma godi&scaron;nje &ndash; do 2040. godine smanji za bar 15 odsto.Pre svega su se okomili na &quot;sitnice&quot; u ugostiteljstvu &ndash; ali i one se nakupe na vi&scaron;e tona godi&scaron;nje: besmisleno mala pakovanja &scaron;ećera, začina, ali i kečapa ili putera koje dobijamo u hotelima od 2030. vi&scaron;e neće biti dozvoljena ako nisu samo od čistog papira. Takvo pakovanje možda jeste higijensko, ali ne samo da to proizvodi otpad, već se i razbacuje hrana. Mnogima je na primer jedno mini-pakovanje putera malo, a dva su previ&scaron;e, pa ostatak zavr&scaron;i u đubretu.Ni u prodavnicama vi&scaron;e neće biti dozvoljeno pakovanje plastike za voće i povrće sa sadržajem koji je manji od kilogram i po. U istoriju bi trebalo da odu i tanke najlonske kese u koje se stavlja roba kupljena u prodavnici, ba&scaron; kao i folija kojom se umotaju koferi pre puta avionom.Ima i izuzetakaEvropski parlament u načelu želi da se koristi samo obnovljiva ambalaža, a evroposlanica iz redova socijaldemokrata Delara Burkhard uverena je da će &bdquo;novi propisi EU o smanjenju količine ambalaže dovesti do toga da kanta kućnog smeća neće tako brzo da se napuni&ldquo;.Tu je, međutim, i problem čak i kod nesporno ekolo&scaron;ki prihvatljivih načina pakovanja: u Francuskoj su se digli na noge proizvođači sireva, jer su uvereni da će na primer sir &quot;bri&quot; pravu svežinu da zadrži jedino zamotan u papir i u kutijici od drvenog furnira. Zato su ipak u novi propis EU uvedeni i izuzeci za drvo i vosak.Jo&scaron; je veća nepoznanica kako će se u svim članicama EU uvesti sistem kaucije za plastične fla&scaron;e. To je stara boljka, jer iako kupac plaća kauciju koja mu se vraća, ipak se zastra&scaron;ujuće velika količina fla&scaron;a nikad ne reciklira. A pitanje je i da li će ikad da profunkcioni&scaron;e sistem po kojem bi za fla&scaron;u kupljenu u Portugaliji kaucija mogla da se naplati npr. u Rumuniji ili Estoniji.Konačno granice za PFASOno &scaron;to je svakako pohvalno jeste odluka da se konačno reguli&scaron;u takozvane PFAS-supstance &ndash; per i polifluorirana akrilna jedinjenja. U hiljadama varijanata ona su deo ne samo prehrambene industrije, već i tekstilne i mnogih drugih industrija. Ona čine va&scaron;u vetrovku otpornom na ki&scaron;u, stolnjak neosetljivim na prljav&scaron;tinu, a kesicu pomfrita sposobnom da zadrži masnoću s unutra&scaron;nje strane. Ona su u &scaron;amponima, lakovima za nokte, peni za brijanje, ruževima za usne. Čak i one &bdquo;ekolo&scaron;ke&ldquo; slamčice za piće od papira ili bambusa prepariraju se PFAS-om da bi bile vodootporne.&Scaron;to je najgore, tu familiju jedinjenja zovu &bdquo;večite hemikalije&ldquo;, jer se izuzetno te&scaron;ko razgrađuju u prirodi. A isto tako je poznato da neki od tih sastojaka imaju strukturu veoma sličnu ljudskim hormonima &ndash; i nesporno utiču na na&scaron;e zdravlje. Procenjuje se da je 2019. samo u Evropi na lečenje od bolesti izazvanih tim supstancama plaćeno najmanje &scaron;ezdesetak milijardi evra. U svakom slučaju, ovim propisom se ograničava njihova upotreba: &bdquo;Nove granične vrednosti za &scaron;tetne PFAS-sastojke u ambalažama za hranu povećavaju i zdravstvenu za&scaron;titu građana&ldquo;, uverena je evroposlanica Burkhart. Zato su, kako zaključuje, ovi propisi &bdquo;ne samo dobra vest za životnu sredinu već i za potro&scaron;ače u Evropskoj uniji&quot;.

Od 2030. u EU samo obnovljiva ambalaža

0 Komentari