Modernizacija Beogradske berze za lakši pristup stranom kapitalu i veće poverenje investitora

Kako je istakao prva faza podrazumeva prelazak na OASIS trgovački sistem i naveo da bi ta tranzicija trebalo da bude gotova u novembru ove godine.Beogradska berza je time otpočela proces modernizacije domaćeg trži&scaron;ta kapitala kako bi povećala poverenje investitora i olak&scaron;ala pristup međunarodnom kapitalu.Paralelno sa tim, berza radi i na razvoju &quot;White Label&quot; integrisane aplikacije za trgovanje, koja će omogućiti građanima da se aktivno uključe u trži&scaron;te kapitala i to putem novih finansijskih instrumenata poput digitalnih tokena.Ostojić je naveo da trenutna faza integracije sa Atinskom berzom predstavlja uvod u fazu koja će obuhvatiti potpunu usklađenost sa MiFID II regulativom (Markets in Financial Instruments Directive).&quot;U pitanju je evropski regulatorni okvir koji postavlja visoke standarde za transparentnost, za&scaron;titu investitora i ravnopravnost učesnika na trži&scaron;tu. Uvođenjem MiFID pravila, domaće trži&scaron;te kapitala biće značajno modernizovano i usklađeno sa evropskim praksama&quot;, rekao je Ostojić za Tanjug.Ostojić ističe da su saradnja sa Atinskom berzom i primena MiFID standarda deo &scaron;ireg plana razvoja trži&scaron;ta kapitala, koji Beogradska berza realizuje u saradnji sa Ministarstvom finansija i međunarodnim partnerima.&quot;Uvođenjem MiFID II pravila i modernizacijom infrastrukture, srpsko trži&scaron;te postaje deo evropskog finansijskog prostora i otvara se mogućnost da privučemo kapital koji do sada nije bio dostupan&quot;, obja&scaron;njava Ostojić.Sporazum o migraciji Beogradske berze na trgovačku platformu Atinske berze potpisan je 2021. godine u glavnom gradu Grčke.Tim ugovorom je napravljen prvi korak u ostvarenju zajedničkog cilja o bliskoj saradnji i promociji &scaron;ire regionalne povezanosti, inicijalno započetog sticanjem uče&scaron;ća Atinske berze u vlasničkoj strukturi Beogradske berze.Na pitanje kako napreduje izrada &quot;White Label&quot; integrisane aplikacije za trgovanje koja će biti javno dostupna, Ostojić kaže da je razvoj aplikacije u početnoj fazi, ali da se njeno lansiranje očekuje tokom 2026. godine.&quot;Aplikacija je osmi&scaron;ljena kao ključni deo plana razvoja trži&scaron;ta kapitala i predstavlja tehnički i komunikacioni kanal koji omogućava građanima i investitorima da se aktivno uključe u trži&scaron;te kapitala kroz nove instrumente - od tradicionalnih hartija od vrednosti do ETF-ova, REIT-ova i digitalnih tokena&quot;, navodi Ostojić.Aplikacije će u prvoj fazi omogućiti jednostavan pristup trgovanju hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi uključujući pregled trži&scaron;ta, uno&scaron;enje naloga, praćenje portfolija i pristup osnovnim investicionim informacijama.&quot;Kroz ove funkcionalnosti, korisnici će se paralelno upoznavati sa mogućnostima koje novi proizvodi donose i učiti kako da ih koriste u skladu sa svojim investicionim ciljevima&quot;, kaže Ostojić.Tokom druge faze razvoja, Beogradska berza bi trebalo da postane pristupna tačka ka globalnim trži&scaron;tima. &quot;Putem iste aplikacije, investitori iz Srbije i &scaron;ire moći će da trguju na vodećim svetskim berzama, čime se domaćem trži&scaron;tu otvaraju vrata međunarodnog povezivanja. Aplikacija, dakle, nije samo IT projekat, već strate&scaron;ki alat koji integri&scaron;e edukaciju, pristup novim instrumentima i globalnu konekciju, čineći trži&scaron;te kapitala dostupnim svima i podstičući aktivno uče&scaron;će građana i kompanija u njegovom razvoju&quot;, istakao je sagovornik Tanjuga.Govoreći o uslovima poslovanja na Beogradskoj berzi, Ostojić ističe da građani Srbije mogu da trguju isključivo preko ovla&scaron;ćenih brokera, koji su članovi berze.Spisak svih članova Beogradske berze dostupan je na zvaničnom sajtu berze.&quot;Za trgovanje akcijama, kao i drugim hartijama od vrednosti, neophodno je da imate otvoren vlasnički račun hartija od vrednosti u Centralnom registru na kojem će biti evidentirane hartije koje su kupljene, kao i namenski račun za trgovanje u banci na koji će fizičko lice deponovati novčana sredstva za kupovinu željenih hartija&quot;, kazao je Ostojić.Otvaranja tih računa obavlja se posredstvom brokera sa kojim se prethodno prethodno zaključuje ugovor o zastupanju. &quot;Minimalni iznos ulaganja nije propisan, iznos investicije zavisi isključivo od sredstava koje je investitor spreman da uloži u hartije od vrednosti po svom izboru. Zajedno sa Ministarstvom finansija i partnerima, postavljen je jasan plan razvoja i već se sprovodi korak po korak. Od korporativnih obveznica, ETF-ova i REIT-ova, preko novih digitalnih re&scaron;enja, građanima će se otvoriti dodatne mogućnosti ulaganja i omogućiti da postanu aktivni učesnici trži&scaron;ta kapitala&quot;, rekao je Ostojić.On napominje da su obaveze, dužnosti i prava brokera precizirane Zakonom o trži&scaron;tu kapitala, regulativom Beogradske berze i drugim aktima sa kojima bi se trebalo upoznati pre zaključivanja ugovora o zastupanju.&quot;Detaljnije informacije o postupku trgovanja i dodatnim uslugama mogu se dobiti od ovla&scaron;ćenih članova Beogradske berze. Visina naknada za usluge određena je tarifnicima svakog dru&scaron;tva pojedinačno, pa se preporučuje da se fizička lica informi&scaron;u kod vi&scaron;e dru&scaron;tava pre dono&scaron;enja odluke&quot;, kazao je Ostojić.Na pitanje da li postoje edukativne radionice za građane koji bi želeli da se oprobaju u trgovini na Beogradskoj berzi i koliko bi takva trgovina bila isplativa za prosečnog stanovnika Srbije, Ostojić kaže da su u planu aktivnosti koje će biti namenjene &scaron;iroj javnosti, a da isplativost trgovine zavisi od vi&scaron;e faktora.&quot;Planirane radionice biće dostupne svim zainteresovanim licima, bez obzira na nivo finansijske pismenosti sa ciljem da se približe osnove funkcionisanja trži&scaron;ta kapitala i mogućnosti koje ulaganje nudi. Kada je reč o isplativosti investiranja, ona zavisi od vi&scaron;e faktora uključujući visinu ulaganja, izbor hartija od vrednosti, dužinu perioda ulaganja i spremnost investitora da preuzme određeni nivo rizika&quot;, rekao je Ostojić.Trgovanje, kako kaže, može biti dopunski vid &scaron;tednje, ali i način da se građani uključe u finansiranje domaćih kompanija. &quot;Na&scaron;a vizija je da ulaganje na berzi postane prirodan izbor za građane pored &scaron;tednje u bankama, a dostupnost novih instrumenata poput obveznica, ETF-ova, REIT-ova i ESG proizvoda će to dodatno omogućiti&quot;, zaključuje Ostojić.Projekat razvoja Beogradske berze pokrenut je jo&scaron; pre pet godina u saradnji sa Svetskom banka, koja je obezbedila zajam u vrednosti od 30 miliona evra.Beogradska berza trenutno broji 20 članova.Ukupan promet u trgovanju hartijama od vrednosti bio je do početka septembra na nivou od 137,5 miliona evra.

Modernizacija Beogradske berze za lakši pristup stranom kapitalu i veće poverenje investitora

4 Komentari