Drastične razlike u broju upisanih đaka u različitim delovima Beograda

Neke obrazovne ustanove su na &quot;ivici&quot; opstanka sa oko 400 učenika u svih osam razreda, &scaron;to je zakonski minimum.Istovremeno, &scaron;kole u prigradskim naseljima - Mirijevo, Bežanijska kosa i Vinča, beleže nagli porast upisa, pa su tamo već formirano po osam, devet odeljenja prvaka. Iako jo&scaron; nema konačnih brojki, očekuje se da će u klupe sesti oko 16.000 đaka prvaka. U glavnom gradu dolazi do tihe, ali značajne demografske promene - broj đaka prvaka u centralnim op&scaron;tinama, poput Starog grada i Savskog venca, ima tendenciju opadanja. Neke obrazovne ustanove su na &quot;ivici&quot; opstanka sa oko 400 učenika u svih osam razreda, &scaron;to je zakonski minimum. Istovremeno, &scaron;kole u prigradskim naseljima - Mirijevo, Bežanijska kosa i Vinča, beleže nagli porast upisa, pa su tamo već formirano po osam, devet odeljenja prvaka. Iako jo&scaron; nema konačnih brojki, očekuje se da će u klupe sesti oko 16.000 đaka prvaka.Prema rečima Aleksandre Čamagić, sekretara za obrazovanje, broj učenika prvog razreda zavisi od teritorijalne pripadnosti, odnosno od broja dece koji žive na određenoj op&scaron;tini.&quot;Imamo pad broja učenika na centralnim gradskim op&scaron;tinama&quot;, kaže Čamagićeva.Tako je u O&Scaron; &quot;Skadarlija&quot; upisano 59 prvaka, a pro&scaron;le godine ih je bilo oko 90. U isto vreme raste broj malih đaka u Mirijevu, Novom Beogradu, Zemunu.U učionicama O&Scaron; &quot;Borislav Pekić&quot; na Bežanijskoj kosi od ponedeljka će sedeti 207 prvaka. Broj mali&scaron;ana stasalih za &scaron;kolu raste iz godine u godinu.- Upisali smo prvenstveno decu koja teritorijalno pripadaju &scaron;koli. S obzirom na to da se u ovom kraju grade kompleksi zgrada i broj đaka se povećava - kaže Jelena Gligorijev, direktorka &scaron;kole. - Mi smo, verovatno, jedina &scaron;kola u kojoj deca mogu da biraju između tri strana jezika. Osim engleskog koji uče od prvog razreda, u ponudi su ruski, francuski i nemački. Imamo celodnevnu nastavu, &scaron;to roditeljima koji su zaposleni mnogo znači.Osnovna &scaron;kola &quot;Nikola Tesla&quot; u Vinči, godinama je rekorder po broju upisanih đaka, jer ih je gotovo uvek oko 300. Ove godine ću u klupama biti ne&scaron;to manje malih đaka - oko 250.&quot;Nismo iznenađeni, jer broj đaka godinama nažalost opada&quot;, kaže Dragoljub Gačić, direktor O&Scaron; &quot;Nikola Tesla&quot;. &quot;Krajem avgusta dolaze i đaci iz dru&scaron;tveno i socijalno ugroženih grupa, prednost imaju samohrani roditelji i primaoci pomoći. &Scaron;kola pokriva deo Kaluđerice, Vinču, Boleč, Ritopek i Le&scaron;tane. To je jo&scaron; jedan od razloga za&scaron;to nas najvi&scaron;e upisuju, ali je tu i kvalitet &scaron;kole, kao i nastavnog osoblja&quot;, kazao je.Manjak &scaron;kolskih klupa je vi&scaron;egodi&scaron;nji problem u Mirijevu. Postojeće dve osmoletke ne mogu da zadovolje potrebe, jer se naselje &scaron;iri. I nadležni u gradu smatraju da je potrebno izgraditi jo&scaron; jednu &scaron;kolu, ali je problem &scaron;to ne može da se nađe parcela koja je imovinsko-pravno čista.&quot;U prvi razred je upisano deset odeljenja po 26 do 27 đaka&quot;, kaže Milan Krstić, direktor &scaron;kole &quot;Pavle Savić&quot;.&quot;Nećemo uspeti da izađemo u susret svim roditeljima, kada je u pitanju produženi boravak, zbog manjka prostora. Mirijevu je preko potrebna jo&scaron; jedna &scaron;kola, jer je sve vi&scaron;e mladih bračnih parova&quot;.Marija Todorović, direktorka susedne &scaron;kole u Mirijevu &quot;Despot Stefan Lazarević&quot;, kaže da iz godine u godinu ima sve vi&scaron;e zainteresovanih budućih prvaka.&quot;Ranijih godina smo imali osam odeljenja po 33 učenika&quot;, kaže Todorovićeva.&quot;Volela bih da možemo da otvorimo dodatni razred, jer smo dobili dosta molbi roditelja, ali to, nažalost, jo&scaron; uvek nije moguće&quot;.

Drastične razlike u broju upisanih đaka u različitim delovima Beograda

2 Komentari