Mali o tekstu N1: Standard se ne meri anegdotama, opoziciona priča ne može zameniti statistiku

Njegov odgovor prenosimo u celosti, bez izmena: Standard se ne meri anegdotama. Mera je statistika i ona kaže da je u junu prosečna plata iznosila 914 evra, a prema na&scaron;em zacrtanom planu rasta do kraja 2027. prosečna minimalna zarada u Srbiji iznosiće 650 evra, prosečna zarada će dostići 1.400 evra i penzija 650 evra, sve zasnovano na realnim ekonomskim osnovama. Da &ldquo;ljudi rade dva posla jer ne mogu da žive od jedne plate&rdquo; je krajnje maliciozno iskoristio N1 jer ne opisuje stanje trži&scaron;ta rada 2025. godine. Danas ljudi imaju svoja radna mesta na kojima zarađuju svoj dohodak - za razliku od perioda kada je svaki četvrti građanin bio bez posla i čekao na poziv sa biroa. Da ne govorim o mladim ljudima i nemogućoj misiji da tada pronadju posao jer je stopa nezaposlenosti mladih bila vi&scaron;e od 50 odsto. Opoziciona priča, pretočena u ličnu dramu, radi manipulacije ne može zameniti statistiku: 2,37 miliona zaposlenih, 51,5 odsto stopa zaposlenosti, 8,5 odsto stopa nezaposlenosti, vi&scaron;e nego prepolovljena stopa nezaposlenih mladih ljudi.Dakle, stvorena radna mesta donose zaradu i sigurnost koju pre jedne decenije veliki deo građana nije imao.A, činjenice su da je zaposlenost visoka i rastuća. U julu 2025. u Srbiji je bilo zaposleno 2.367.140 ljudi. To su merljivi, proverljivi pokazatelji trajnog boljitka na trži&scaron;tu rada.Pre jedne decenije slika je bila bitno drugačija. Nije bilo &bdquo;drugog posla&ldquo; - za mnoge nije bilo nikakvog; ljudi su godinama čekali na spiskovima Nacionalne službe za zapo&scaron;ljavanje, gurani u socijalnu pomoć čekajući da ih neko pozove. Danas, posle ciklusa rasta zaposlenosti i formalizacije rada, ta slika nije realnost većine. Rast broja zaposlenih i niskа nezaposlenost govore da je osnovni izvor egzistencije jedno radno mesto - stvoreno u realnoj ekonomiji.Dalje, prosečna zarada u prvih &scaron;est meseci 2025. godine iznosila je 107.177 dinara &scaron;to znači da je prosečna potro&scaron;ačka korpa od 107.087 dinara u potpunosti pokrivena.Za period januar-jun 2025. minimalna korpa iznosi 55.645 RSD (475 evra), a u istom periodu minimalna zarada je bila 52.976 RSD (452 evra), &scaron;to je 95,2 odsto pokrivenosti, dok se za 2026. planira da minimalac pokrije vi&scaron;e od 111,5 odsto minimalne korpe nakon povećanja, čime se prelazi prag &bdquo;nedovoljnosti&ldquo;. To su precizne, metodolo&scaron;ki definisane cifre, a ne proizvoljna &bdquo;okrugla&ldquo; suma. Važan kvalitetni pomak: minimalna zarada prelazi prag minimalne potro&scaron;ačke korpe (početkom 2026.), čime se razbija narativ da &bdquo;ni za korpu ne može da se zaradi&ldquo;.Takođe, inflacija je na silaznom trendu i do kraja 2025. godine će se kretati oko ili ispod 4 odsto. Osim toga, država je sprovela ograničenje marži: ciljano, privremeno, sa fokusom na kategorije koje čine najveći deo korpe. Realna zarada i minimalna i prosečna rastu, kupovna moć minimalne zarade u 2025. će biti 11,9 odsto, a u 2026. realni rast minimalca ce biti 13,7 odsto. To znači realno povećanje životnog standarda ljudi koji primaju najniže zarade u ove dve godine će biti 27,2 odsto.Istina je da su Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija trenutno iznad Srbije po prosečnoj neto plati u 2025. Ali, da ne zaboravimo da su to pre svega zemlje u Evropskoj Uniji. Međutim, Srbija je iznad BiH, Severne Makedonije i Albanije i krajem ove godine će se približiti i prevazići Bugarsku i Crnu Goru. Srbija ima značajno brži rast zarada od većine pobrojanih zemalja u regionu. Uz već sprovedeno i najavljeno povećanje minimalca, očekuje se i rast prosečne neto plate do oko 1.022 evra u decembru 2025. i 1.174 evra u decembru 2026. Drugim rečima: pored poređenja &bdquo;preskače se&ldquo; dinamika realnog rasta plata.Aktuelna prosečna neto plata iz juna 2025. od 914 evra i projekcije rasta prosečne zarade od oko 1.174 evra u decembru 2026. (prosek 2025. godine 1.050 evra) i oko 1.400 evra krajem 2027. nisu &bdquo;hvalisanje&ldquo;, nego polazne osnove ekonomske politike (povećanje minimalca + rasterećenje kroz veći neoporezivi cenzus) i investicionog ciklusa. Dalje, država je predvidela mehanizam neutralizacije preliva tro&scaron;kova, upravo da se rast dohotka pretvori u rast kupovne moći, a ne u novi talas marži. Mehanizam povećanja minimalne cene rada uz rasterećenje privrede je upravo mehanizam da se to ne dogodi. Fazno i najavljeno povećanje minimalca (oktobar 2025. plus 9,4 odsto; januar 2026. plus 10,1 odsto) uz povećanje neoporezivog iznosa na zarade kako bi se rasteretili poslodavci i smanjio motiv da &bdquo;prelije&ldquo; tro&scaron;ak na cenu proizvoda. Ograničenje marži po kategorijama (23 grupe osnovnih proizvoda), marža ograničena na 20 odsto u maloprodaji i 20 odsto u veleprodaji/distribuciji, plus plafon &bdquo;vanfakturinih&ldquo; davanja (do 10 odsto). Time se sužava prostor za &bdquo;maržiranje&ldquo; posle rasta dohodaka.&Scaron;irok obuhvat proizvoda je nužan kako bi se izbegao efekat spu&scaron;tanje cene na jednom, dizanje na drugom artiklu. Sve ove mere ciljaju strukturu poskupljenja.Hrana i bezalkoholna pića čine oko 40 odsto potro&scaron;nje tipičnog domaćinstva. Zato je fokus na hrani i higijeni &ndash; tu ograničenje marže najvi&scaron;e pomaže nižim i srednjim primanjima. Otud predlog za privremeno ograničenje marži i veću transparentnost cenovnika (obaveza objave, nadzor, kazne).Možete svirati &bdquo;Super Marija&ldquo;, ali brojevi nemaju džojstik. Plate u Srbiji realno rastu, minimalna cena rada skače i pretiče minimalnu potro&scaron;ačku korpu već 1. januara 2026. a mere za ograničavanje marže ciljaju ba&scaron; ono &scaron;to građane najvi&scaron;e interesuje - cenovnike. Podaci pokazuju da smo na ubrzanoj uzlaznoj putanji i to je jedino po&scaron;teno poređenje: danas + smer kretanja, a ne anegdota bez konteksta.Mene sve argumentovano navodi na zaključak da kada se politika ume&scaron;a u ba&scaron; sve pore dru&scaron;tvenog života, &scaron;to se de&scaron;ava u Srbiji, onda se nikakav boljitak ne pra&scaron;ta i ne postoji način da se ne osporava.Na&scaron;e dru&scaron;tvo je u toj meri pod uticajem nečasnih političkih namera opozicije, da je čak i rast plata i penzija građana Srbije &ndash; lo&scaron;a vest.Ne, ne može rast plata, penzija i životnog standarda na&scaron;ih građana nikako biti lo&scaron;a vest, i ne, nećete nas vraćati u godine blata u kojima je dobro živela samo &bdquo;politička aristokratija u vrhu vlasti&ldquo; koja se danas bori da se vrati na funkcije sa kojih su ih građani skinuli na izborima.Princip je isti, akteri su isti, ali ono &scaron;to nije isto je kako žive građani, a to je jedino važno.To je su&scaron;tina i srž razlike dana&scaron;nje i prethodnih vlasti. Jer, dok se vodila salonska politika Srbija je bila na dnu, pred bankrotom, osiroma&scaron;ena i devastirana, bez međunarodnog ugleda, političkog uticaja ili bilo kakvog međunarodnog uvažavanja.Danas je Srbija treća ekonomija u Evropi po rastu, danas Srbiju hvali MMF, danas su uvažavane reforme i napori koji su se uložili da se one sprovedu, danas je Srbija zemlja čiji se glas čuje, čija reputacija je dovela do izbora za organizatora specijalizovane izložbe Ekspo 2027, zemlja u kojoj su njeni građani u centru interesovanja svih politika i mera vlasti jer je ona tu zbog njih.Danas je Srbija na putu na kom je odavno trebala biti i sa kog neće skrenuti. To je jedna zaista jako lo&scaron;a vest, ali samo za srpsku opoziciju.

Mali o tekstu N1: Standard se ne meri anegdotama, opoziciona priča ne može zameniti statistiku

1 Komentari