Kriza u Francuskoj preti da uzdrma Evrozonu

Neposredno pre nego &scaron;to je Fransoa Bajru u ponedeljak (8. septembra) izgubio glasanje o poverenju u parlamentu, odlazeći premijer upozorio je da bi fiskalne nevolje mogle da ugroze &bdquo;opstanak&ldquo; Francuske.&quot;Imate moć da oborite vladu, ali nemate moć da izbri&scaron;ete stvarnost&quot;, poručio je Bajru poslanicima, dodajući da je trenutna stvarnost druge po veličini evropske ekonomije ta da će se &quot;već nepodno&scaron;ljiv teret duga &ndash; jo&scaron; vi&scaron;e povećavati i postajati sve skuplji&quot;.Dugogodi&scaron;nja politička dilema francuskih vlada jeste da, kad god predlože mere &scaron;tednje ili ekonomske reforme, partije i s levice i s desnice odmah ustanu protiv i mobili&scaron;u svoje pristalice. Sindikati su već zakazali op&scaron;ti &scaron;trajk za sredu 10. septembar, dva dana posle glasanja o poverenju.&Scaron;ta sledi, ostaje neizvesno. Da li će biti raspisani novi izbori, kao &scaron;to zahteva desničarski Nacionalni front (Rassemblement National), ili će predsednikEmanuel Makron uspeti da postavi jo&scaron; jednu manjinsku vladu &ndash; to je politička strana krize.Najzaduženija zemlja u EvropiEkonomski gledano, sve se svodi na novac i na ogroman teret francuskog duga. U apsolutnim iznosima, nijedna zemlja EU nije zaduženija od Francuske. Državni dug popeo se na oko 3,35 biliona evra &ndash; oko 113 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), a očekuje se da će do 2030. porasti na 125 procenata.Odnos francuskog duga prema BDP-u toliko je visok da ga u Evropskoj uniji prema&scaron;uju samo Grčka i Italija. Sa budžetskim deficitom od 5,4 do 5,8 procenata ove godine, Pariz takođe beleži najveći budžetski manjak od svih 27 članica Evropske unije.Da bi se ispunio cilj EU o smanjenju deficita na tri procenta, drastične mere &scaron;tednje su neizbežne. Međutim, po&scaron;to su rezovi trenutno politički neizvodljivi, finansijska trži&scaron;ta su reagovala vi&scaron;im kamatam na francuske obveznice. Dok je kamatna na nemačke obveznice oko 2,7 odsto, francuska vlada mora da plaća skoro 3,5 odsto kamate na svoj dug.Nestabilna evrozonaTreba li, dakle, da brinemo za stabilnost evra, ako finansije druge po veličini privrede evrozone izmaknu kontroli?&quot;Da, treba da brinemo. Evrozona trenutno nije stabilna&quot;, kaže Fridrih Hajneman, ekonomista iz Lajbnicovog centra za evropska ekonomska istraživanja u Manhajmu, iako dodaje da &quot;nije zabrinut&quot; zbog moguće kratkoročne dužničke krize u narednim mesecima.&quot;Ali moramo da se zapitamo kuda sve to vodi, ako se jedna velika zemlja poput Francuske, koja je poslednjih godina beležila stalni rast odnosa duga prema BDP-u, sada suočava i sa političkom destabilizacijom&quot;, rekao je on za DW.I druge velike ekonomije nagomilavaju rekordno visoke dugove i moraju da prikupe milijarde na trži&scaron;tima kapitala. Ove jeseni, na primer, Nemačka, Japan i SAD moraće da izdaju nove državne obveznice kako bi finansirale svoje rashode &ndash; &scaron;to je jedan od ključnih razloga zbog kojih globalna trži&scaron;ta obveznica ostaju pod pritiskom.Jedini razlog zbog kog trži&scaron;ta nisu jo&scaron; uznemirenija &ndash; odnosno za&scaron;to kamate na francuske obveznice ne rastu jo&scaron; vi&scaron;e &ndash; jeste nada da će Evropska centralna banka (ECB) uskočiti i otkupiti francuske obveznice da bi smirila trži&scaron;te, smatra Hajneman. &quot;Ali ta nada može biti varljiva, jer ECB mora da pazi da ne ugrozi sopstveni kredibilitet.&quot;Francuska godi&scaron;nje tro&scaron;i 67 milijardi evra samo na kamate. Istovremeno je pod pritiskom jer se obavezala da će postepeno smanjivati deficit u skladu s pravilima EU.Uloga Evropske komisije u stvaranju haosaAli deo odgovornosti, smatra Hajneman, snosi i Evropska komisija, jer je ona &quot;pomogla da se stvori ovaj haos&quot;.&quot;Žmurili su na jedno, čak i na oba oka kada je reč o Francuskoj. To su bili politički kompromisi vođeni strahom od jačanja populista&quot;, rekao je on, dodajući da je &quot;Francuska već potro&scaron;ila veći deo svog fiskalnog prostora. Nemačka je u daleko boljoj poziciji, sa dovoljno manevarskog prostora.&quot;Prema Hajnemanu, Francuskoj, kao i Nemačkoj, hitno su potrebne velike reforme socijalnog sistema i smanjenje državne potro&scaron;nje. Alternativa bi bile veći porezi - u zemlji koja već ima ogromno poresko opterećenje i za građane i za privredu.Zbog toga je Hajneman skeptičan da francuska politika može da postigne konsenzus između stranaka oko smanjenja duga. &quot;S obzirom da populisti s leva i s desna jačaju, ne vidim da je to moguće. Centar se sužava. Zato sam pesimista kada je reč o Francuskoj i ne vidim re&scaron;enje.&quot;Rizik od &scaron;irenja krizeZa Endrua Keningema, glavnog evropskog ekonomistu londonske kompanije Capital Economics, rizici po druga evropska trži&scaron;ta za sada ostaju podno&scaron;ljivi.&quot;Za sada se čini da su problemi uglavnom ograničeni na Francusku, sve dok razmere francuskog problema ne postanu prevelike&quot;, napisao je on u poruci svojim klijentima.Ali on upozorava na scenarije u kojima bi se francuska kriza mogla značajno produbiti, čime bi porastao rizik od njenog &scaron;irenja.&quot;Uostalom, Francuska je druga po veličini privreda evrozone, sa dubokim trgovinskim i finansijskim vezama sa susedima, a ujedno je i vodeća politička sila u EU&quot;, podseća Keningem, dodajući da bi kriza u Francuskoj mogla da dovede u pitanje samu održivost evropskog projekta.&quot;Ne očekujemo krizu tog obima u narednih godinu do dve. Ali ako bi se dogodila, rizik od &scaron;irenja postao bi mnogo ozbiljniji &ndash; i to bi bila stvar kojom bi ECB morala da se bavi&quot;, rekao je.Lo&scaron; trenutak za političku krizuFrancuska kriza dolazi u trenutku kada je EU u sukobu sa Sjedinjenim Američkim Državama oko trgovinske politike, uključujući i veće poreze na američke tehnolo&scaron;ke gigante - koje je predložila Francuska.Za EU je veoma nepovoljan trenutak da deluje oslabljeno političkim zastojem u svojoj drugoj po veličini ekonomiji.Po mi&scaron;ljenju Hajnemana, mnogi politički akteri u Francuskoj razmi&scaron;ljaju slično kao Tramp, naročito na levici i desnici političkog spektra.&quot;Oni bi mogli da pojačaju pritisak na Evropsku komisiju da uzvrati na Trampove tarife evropskim tarifama&quot;, upozorava ekonomista, &scaron;to bi &quot;povećalo rizik od pravog trgovinskog rata&quot; i dodatno pogor&scaron;alo dužničku krizu zemlje.

Kriza u Francuskoj preti da uzdrma Evrozonu

2 Komentari