Zašto sve više ljudi i u Nemačkoj ima dva radna mesta?

&Scaron;etati tuđe pse, biti angažovan kao statista u nekom filmu ili prodavati sopstvene rukotvorine preko interneta&hellip; postaje sve privlačnije. Sve vi&scaron;e ljudi u Nemačkoj se odlučuje za dodatni posao sa skraćenim radnim vremenom.Prema Institutu za istraživanje trži&scaron;ta rada i zanimanja (IAB), oko 4,5 miliona Nemaca imalo je 2023. dodatni honorarni posao. U 2013-oj, taj broj je bio značajno manji - iznosio je 3,2 miliona.&quot;Poslovi sa skraćenim radnim vremenom u svakom slučaju postaju sve popularniji. Broj takvih zaposlenja je nedavno porastao za oko pet posto. A prema IAB, skoro svaka deveta osoba sada ima posao sa skraćenim radnim vremenom&quot;, kaže Katarina Lit, članica Upravnog odbora banke Raisin, u razgovoru za finansijski magazin javnog servisa ARD &bdquo;50k&quot; koji se objavljuje na JuTjubu.U drugim zemljama je taj trend jo&scaron; izraženiji: u SAD svaka treća osoba ima uzgredni posao, a u Velikoj Britaniji - svaka četvrta osoba.Živeti kreativno i zaraditi novacTo nije uvek povezano isključivo s novcem. &quot;Često se radi o realizaciji sopstvenih ideja i usavr&scaron;avanju sposobnosti. Mnogi postavljaju pitanje: mogu li s vremenom svoj hobi da pretvorim u poslovnu karijeru ili postanem preduzetnik&quot;, nagla&scaron;ava Katharina Lit.To potvrđuju i podaci iz Izve&scaron;taja o radnom vremenu za Nemačku iz 2021: 36 odsto ljudi radi neki honorarni posao jer uživa u njemu &ndash; pretvarajući hobi u karijeru, mogu da realizuju svoju kreativnost i istovremeno ne&scaron;to zarade.Nedavno ispitivanje potro&scaron;ača koje je sproveo Intuit, globalna finansijsko-tehnolo&scaron;ka platforma, takođe je pokazalo da mnoge osobe koje obavljaju posao sa skraćenim radnim vremenom imaju za cilj sticanje autonomije. Gotovo polovina ispitanika izjavila je da im je glavna pokretačka motivacija za takvu vrstu posla da dođu do stadijuma da sami sebi budu &scaron;efovi, dok je 42 odsto vođeno željom da se bavi onim &scaron;to im pričinjava zadovoljstvo.Generacija sa dodatnim poslovimaA sve to je posebno popularno mađu mladima; stručnjaci već sada govore o &bdquo;generaciji poslova sa skraćenim radnim vremenom&quot;. Razlog: prema različitim potro&scaron;ačkim anketama, gotovo dve trećine osoba od 18 do 35 godina već radi neki posao sa skraćenim radnim vremenom ili to planira.65 odsto ispitanika namerava da nastavi sa praktikovanjem modela sa dva radna mesta. Poslovi sa skraćenim radnim vremenom su, naime, vi&scaron;e od prolaznih trendova &ndash; oni predstavljaju fundamentalnu promenu u stavovima mlađih generacija prema poslu, smislu života i finansijskoj nezavisnosti.Zakonski propisi olak&scaron;avaju stvarTo bi moglo biti i zato &scaron;to su, zbog zakonskih promena, poslovi sa skraćenim radnim vremenom postajali sve atraktivniji. Od 2023. su ti tzv. dodatni poslovi, kada su u pitanju stalno zaposleni, oslobođeni poreza. Na njih se ne plaćaju doprinosi za zdravstveno osiguranje, negu i osiguranje u slučaju gubitka posla. Od 2013. godine postoji obaveza osiguranja i doprinosa za obavezno penzijsko osiguranje, ali postoji mogućnost oslobađanja od plaćanja dela koji se odnosi na zaposlene.A poslodavci kod kojih te osobe rade svoj glavni posao ne smeju da im zabrane rad na dodatnim poslovima sa skraćenim radnim vremenom:&quot;U su&scaron;tini, poslodavac ne sme da odlučuje o tome &scaron;ta će zaposleni da radi kada mu se zavr&scaron;i radno vreme&quot;, nagla&scaron;ava Katarina Lit. Ali ono na &scaron;ta ipak mora da se pazi: posao sa skraćenim radnim vremenom ne sme da ugrožava glavni posao.Postoji i takozvana klauzula o zabrani rada za konkurentske firme: onaj ko radi u po&scaron;ti ne sme da dostavlja pisma za konkurentske kompanije. Ali može, na primer, da izvodi pse u &scaron;etnju ili radi kao konobar - sve dok se pridržava Zakona o radnom vremenu i maksimalnog radnog vremena i propisanih pauza za odmor.Internet-platforme u procvatuIstovremeno, tehnički napredak otvara nove mogućnosti za poslove sa skraćenim radnim vremenom. Na primer, u&scaron;teda vremena koju mnogi zaposleni dobijaju radom kod kuće čini atraktivnijim i poslove sa skraćenim radnim vremenom, kaže Katarina Lit:&quot;Ako vi&scaron;e ne putujem dva sata do posla svaki dan, onda odjednom imam vi&scaron;e vremena da radim posao sa skraćenim radnim vremenom.&quot; Uostalom, 44 posto mladih koji rade takve poslove kao najveću prepreku vide to &scaron;to im za tu vrstu posla nedostaje vremena u toku dana.A internet-platforme koje povezuju one koji obavljaju samostalne delatnosti sa potencijalnim kupcima, čineći prodaju lak&scaron;om, dodatno su demokratizovale sporedna zanimanja i poslove - i doživljavaju procvat.Platforma &bdquo;uradi sam&quot; Etsi (Etsy) je tokom prva tri meseca pro&scaron;le godine zabeležila 115.000 novih prodavaca. Tičabl (Teachable), platforma na kojoj mogu da se kreiraju i prodaju internet-kursevi, u prvom tromjesečju 2024. Je prijavila prihod veći od 10 miliona dolara. I &bdquo;Samo za fanove&quot; (OnlyFans), na kojoj korisnici nude na prodaju sopstvene erotske fotografije, u istom periodu je imala vi&scaron;e stotina hiljda novih prijava.JuTjub-kanal ili briga o kućnim ljubimcimaZato i ne iznenađuje to &scaron;to se omiljena sporedna zanimanja u Nemačkoj odvijaju preko interneta. U to spada i vođenje JuTjub-kanala, na kojem novac može da se zaradi od reklama, a tu je i prodaja retro-artikala, na primer, preko malih oglasa, ili u lokalnim grupama za prodaju polovniih artikala ili prodajom rukotvorina. Ko rado plete ili slika, može i da zaradi na tome.Popularno je i pružanje pomoći u domaćinstvu ili ba&scaron;ti. A dodatni prihod se može ostvariti pružanjem usluga brige o životinjama.Dodatni posao zaista može da se isplati, o čemu svedoči primer Vinenta Vilkoma. Ovaj 46-godi&scaron;njak se bukvalno sam izborio da postane milioner. Uz prihode od izdavanja nekretnina, dividende, kamate od privatnih kredita i ranijih honorarnih poslova, on sada zarađuje vi&scaron;e od 11.000 evra mesečno.Počeo je sa 16 godina - dok su njegovi vr&scaron;njaci odlazili u provode, on je radio do kasnih noćnih sati, posredovao u iznajmljivanju soba, rentirao svoj automobil, te izdavao svoje podrumske prostorije kao skladi&scaron;te. Svaki zarađeni evro je ponovo ulagao.Zato je njegov savet svima koji žele da krenu njegovim putem &ndash; da budu strpljivi. On je počeo da radi sa 16 godina, ali je svoj prvi milion zaradio tek sa skoro 40 godina. To pokazuje da se isplati slediti njegov put, čak i ako se zarađuju mali novčani iznosi.Te&scaron;ko je obogatiti se zahvaljujući dodatnom posluUprkos tome, treba biti svestan da vrlo mali broj ljudi mogu da postanu milioneri zahvaljujući dodatnim poslovima sa kraćim radnim vremenom.&quot;Te&scaron;ko je reći koliko može da se zaradi uz posao sa strane. 2019. je JuGov sproveo anketu koja je utvrdila da je polovina ljudi koji su radili dodatne poslove zarađivala manje od 500 evra mesečno. Petina njih je ostvarivala dodatnu zaradu u iznosu između 500 i 2.500 evra&quot;, kaže Katarina Lit.U Sjedinjenim Državama to izgleda drukčije. Tamo ljudi koji dodatno rade oko dvanaest sati nedeljno, zarađuju u proseku 1.122 dolara mesečno. Ali to nije pravilo - vi&scaron;e od polovine njih zapravo zarađuje manje od 200 dolara u toku jednog meseca.&quot;Generalno, te&scaron;ko je obogatiti se zahvaljujući dodatnom poslu&quot;, kaže Lit. Sa njene tačke gledi&scaron;ta, ulaganje zarađenog novca ima vi&scaron;e smisla od gajenja nada da će se neko brzo obogatiti. &quot;Investiranje i umnožavanje tog dodatnog novca je definitivno smislena ideja.&quot;Ona u intervjuu za &bdquo;50k&quot; takođe nagla&scaron;ava: Postoje sporedna zanimanja kojih je bolje kloniti se. &quot;Definitivno treba biti oprezan, posebno kada su u pitanju obećanja poput: S ovim dodatnim zanimanjem ćete se veoma brzo obogatiti.&quot; Iza njih često stoje piramidalne &scaron;eme u koje najpre morate da uložite mnogo novca. Takođe se treba kloniti multi-level marketinga u kojem se prodaju proizvodi i istovremeno moraju da se regrutuju i druge osobe koje rade isto to.

Zašto sve više ljudi i u Nemačkoj ima dva radna mesta?

7 Komentari