Ovo je idealno mesto u Novom Sadu za beg od vrućine

Međutim, to ne znači da Novi Sad sa svojom okolinom nema idealne male &scaron;tekove u koje se možete sakriti, a da vas to pritom ni&scaron;ta ne ko&scaron;ta, ili ne&scaron;to malo. Naravno da vam Bećarac, Oficirac i Ribarsko ostrvo s Dunavcem prvi padaju na pamet kao idealno re&scaron;enje, ali mi vam nudimo jo&scaron; jedno, takođe na Dunavu.Petrovaradinska ada, Dunavac, marina, rukavac &ndash; samo su neki od naziva koji se koriste za deo raja u koji vas vodimo. Do ovog odredi&scaron;ta možete da stignete na dva načina: pe&scaron;aka preko Oficirca ili nekim prevozom preko petrovaradinske industrijske zone.Ukoliko se odlučite za drugu opciju, pri dolasku do naselja Dunavac najpre će vas dočekati vikendice gusto načičkane samo s jedne, leve strane puta, bliže marini, koja je zapravo sredi&scaron;te ove petrovaradinske oaze. A kako pratite bezimenu ulicu od poluraspalog asfalta, stižete do mini-luke koja broji na desetine čamaca, jahtica i splavova.Oni koji imaju tu privilegiju da na takvom mestu poseduju nekretninu zidanu ciglom, gledaju da u njoj borave tokom cele godine, dok oni drugi, koji su stacionirani na vodi, uglavnom tu provedu dve trećine godine, odnosno onoliko koliko vremenske prilike dozvoljavaju.&quot;Mi smo ovde od 1994. godine, kada su, zajedno sa na&scaron;im splavom, bila jo&scaron; svega dva splava&quot;, priseća se Marijana Stevanović, koja sa svojim sinom Raletom u marini boravi od marta do sredine novembra, odnosno onda kad ne moraju da lože.&quot;Dok smo u stanu u gradu, ne mogu da se naviknem, fali mi vi&scaron;e vazduha, ne znam &scaron;ta ću sa sobom. Nekad se desi da danima ne izađem iz kuće. Ovde je lepo, otvoreno nebo, rukavac, &scaron;uma... Pre superćelijskih oluja bilo je jo&scaron; vi&scaron;e &scaron;ume, ali dosta toga je uni&scaron;teno&quot;.Prema rečima na&scaron;e sagovornice, jo&scaron; jedna od prednosti sve ove lepote jeste ta &scaron;to prvu jutarnju kafu pije sa suncem, labudovima, patkama i psima koji dođu na doručak kod nje. A kako dan odmiče, tako se i dru&scaron;tvo &scaron;iri.&quot;U naselju ima oko 140 vikendica, trećina njihovih vlasnika živi ovde cele godine, trećina njih dođe samo leti, a trećina uop&scaron;te ne dolazi&quot;, kaže Predrag Zaklanac, koji se u Dunavcu nastanio 2022. godine, do&scaron;av&scaron;i sa severozapada Bačke.&quot;Desetak godina smo tražili gde da kupimo vikendicu i to smo uradili ovde taman pre korone, ali nismo odmah počeli da živimo tu. Imamo i splav i vikendicu, dvori&scaron;te, ba&scaron;ticu u kojoj uzgajam povrće. Kuća je dobro izolovana, imamo struju, vodu, a grejemo se na drva koja čamcem dovučem s Dunava&quot;.I Zaklanac retko ide do grada, tek koliko mora. Sreća pa i on ima mlađe nara&scaron;taje u porodici, koji su zaduženi za zalazak u civilizaciju. Sve u svemu, premda poprilično skrajnut od sveta, Dunavac je dostupan svima koji žele da pobegnu od betona i galame, ali pod uslovom da ga takvim i ostave za sobom.

Ovo je idealno mesto u Novom Sadu za beg od vrućine

0 Komentari