Država na ivici ekonomske katastrofe: Besni bitka oko hleba

Bolivijci tako plaćaju istu cenu - 50 centi (0,03 evra) za jednu, ali su zemičke skoro upola manje i nižeg su kvaliteta nego pre.Razlog zamrzavanja cena je finansijska kriza koja osakaćuje uvoz bra&scaron;na, a inflacija uni&scaron;tava budžete.Mnogobrojni znaci haosa u Boliviji pred predsedničke izbore koji će biti u nedelju, govore o državi zaglavljenoj u pro&scaron;losti posle 20 godina ekonomskog modela biv&scaron;eg lidera Eva Moralesa i u najgoroj privrednoj krizi za četiri decenije.Desničarski lideri, biznismen Samjuel Dorija Medina i biv&scaron;i predsednik Horhe &quot;Tuto&quot; Kiroga, predložili su ukidanje politički zapaljivih subvencija koje održavaju mrežu socijalne sigurnosti.&quot;Otvoreno kažem: ukinuću subvencije jer su najveći apsurd&quot;, rekao je Dorija Medina za Aso&scaron;ijejted pres ovog meseca, misleći na motorno gorivo koje Bolivija subvencioni&scaron;e milijardama dolara godi&scaron;nje.Bitka oko hlebaDanas međutim, u Boliviji besni bitka oko hleba jer ponestaje čvrste valute za uvoz p&scaron;enice, po&scaron;to ta zemlja proizvodi manje od 25 onoga onoga &scaron;to tro&scaron;i.Boreći se da re&scaron;i zaostatak uvoza, Vlada je usporila ili u nekim slučajevima obustavila isporuke subvencionisanog bra&scaron;na. Hleb je nestao s polica, a redovi za hleb su počeli da se pojavljuju &scaron;irom glavnog grada La Paza.Tanjug/AP Photo/Juan KaritaNedostatak američkih dolara takođe je otežao uvoz dizela, &scaron;to je dovelo do nesta&scaron;ice tog goriva i pokrenulo pitanja o sposobnosti Bolivije, zavisne od uvoza, da nastavi da subvencioni&scaron;e svoje osnovne namirnice.Poljoprivrednici ne samo &scaron;to koriste dizel gorivo za pogon ma&scaron;ina za navodnjavanje, već cena dizela doprinosi i ceni uvezene hrane.Pre oko dve godine Bolivija je imala nižu godi&scaron;nju stopu inflacije od Nemačke. Danas je među najvi&scaron;im u regionu, a Vlada je izvestila da su potro&scaron;ačke cene u julu porasle za 25 odsto u odnosu na jul 2024. godine.Ali cena hleba se nije promenila 17 godina.Bolivija uvozi većinu p&scaron;enice iz Argentine, gde su pod libertarijanskim predsednikom Havijerom Milijem cene porasle zajedno s vredno&scaron;ću argentinskog pezosa.Bolivijska agencija za žitarice EMAPA distribuira subvencionisano bra&scaron;no pekarima po fiksnoj ceni, dok od njih zahteva da prodaju hlepčiće za 50 centi po komadu - oko petine onoga koliko bi ko&scaron;talo da se ista zemička napravi sa sastojcima kupljenim po maloprodajnim cenama.Pekare propadajuKako cene drugih sastojaka rastu, mnoge pekare koje subvencioni&scaron;e država, upozoravaju da su pred bankrotom. Desetine pekara su pro&scaron;log meseca organizovale 24-časovni &scaron;trajk zahtevajući da prodaju svoj hleb po trži&scaron;nim cenama.Istorija od Francuske revolucije 1789. do nemira u Venecueli 1989. godine pokazuje za&scaron;to se Moralesova stranka Pokret ka socijalizmu (MAS) nije usudila da menja cene: &quot;Kada cena hleba poraste, to je dan kada se sve uru&scaron;ava&quot;, rekao je 40-godi&scaron;nji Jakobo Čoke, računovođa koji kupuje hlepčiće s puterom iz nesubvencionisane pekare, a ko&scaron;taju 20 centi vi&scaron;e.Tanjug/AP Photo/Juan Karita&quot;Nekada smo doručkovali jednu zemičku, a sada nam trebaju dve da bismo se osećali siti&quot;, rekla je na pijaci ljutito Karmen Munjoz (65), &quot;ne zaboravimo da nas je socijalizam doveo dovde&quot;.Kada su cene roba skočile 2007. godine, Morales, vođa sindikata uzgajivača koke, izabran godinu dana ranije na svoj prvi od tri predsednička mandata, iskoristio je prihode od procvata izvoza prirodnog gasa za finansiranje subvencija za hleb i druge osnovne potrep&scaron;tine.Ali kako je proizvodnja gasa pala deceniju kasnije, MAS je posegnuo za deviznim rezervama da bi nastavio tro&scaron;enje i taj model je postao pogubno skup: pro&scaron;logodi&scaron;nje subvencije za hranu i gorivo činile su vi&scaron;e od 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.Po&scaron;to Vlada nije u mogućnosti da na vreme plati dobavljačima, a kamioni su zaglavljeni zbog nesta&scaron;ice goriva, mesečne isporuke mlevene p&scaron;enice iz EMAPA su sve manje, ostavljajući subvencionisane pekare bez bra&scaron;na. Čak i dok pekari tro&scaron;e svoju u&scaron;teđevinu da bi kupili druge sastojke, sporazum o subvencijama im zabranjuje da sami nabavljaju bra&scaron;no.&quot;Umesto da pomažu, subvencije nam &scaron;tete&quot;, rekao je pekar Huan de Dios Kastiljo.Neki pekari kažu da je EMAPA - dugo optuživana da favorizuje članove stranke MAS, potpuno obustavila snabdevanje pekara.EMAPA sve negira i kaže da istražuje izve&scaron;taje o pekarima koji preprodaju subvencionisano bra&scaron;no po naduvanim cenama na crnom trži&scaron;tu ili poku&scaron;avaju da prodaju pecivo s jeftinim dodatkom skroba od korena žbuna kasave (manioke).

Država na ivici ekonomske katastrofe: Besni bitka oko hleba

16 Komentari