Neverovatan gest zajedništva o kom priča čitav Balkan FOTO

Put, kažu, znači život. Jer ovde, gde žive i muslimani i pravoslavci, asfalt nije samo olak&scaron;ica &mdash; on je obećanje da selo neće ostati prazno.Naizgled obična inicijativa za izgradnju puta prerasta u snažnu poruku zajedni&scaron;tva i uzajamnog po&scaron;tovanja.U sredi&scaron;tu te priče su iguman Gavrilo i imam Džemil Destanović &ndash; dvojica verskih autoriteta koji su, umesto da se zatvore u okvire svojih bogomolja, odlučili da deluju zajedno, za dobrobit čitavog sela.Džamija u koju pra&scaron;ina ulazi kroz prozor&quot;Put je žila kucavica opstanka jednog naroda&quot;, kaže imam Džemil efendija Destanović, stojeći pred belom džamijom koja se gradila vi&scaron;e od deset godina, zahvaljujući upornosti me&scaron;tana, donacijama iz Sandžaka, Srbije i dijaspore.Od oktobra, kada je džamija svečano otvorena, život se u Lukocrevo polako vraća. Ali dolazak do nje, naročito zimi, pravo je isku&scaron;enje.&quot;Malo jača ki&scaron;a i odmah kanali, rupe. Leti &mdash; pra&scaron;ina toliko da ne možemo otvoriti prozor. I onda, umesto svežeg vazduha, udi&scaron;emo oblake pra&scaron;ine&quot;, priča Destanović.Selo je od centra Novog Pazara udaljeno osam kilometara, a džamija jo&scaron; 2,5 kilometra od najbližeg asfalta. Od tog puta, asfaltirano je svega 700 metara. Ostaje skoro dva kilometra makadama.RINA / UG &quot;Journalistic plan&quot;Manastir iz 15. veka &ndash; isti problem, isti ciljNa drugom kraju istog puta, skriven u zelenilu, stoji manastir Svete Varvare iz 15. veka, podignut u vreme Nemanjića, danas metoh manastira Đurđevi Stupovi. Iguman, protosinđel Gavrilo, pokazuje temelje i zidine u fazi arheolo&scaron;kih istraživanja.&quot;Put je neophodan &mdash; ne samo za vernike, nego i za turiste. Ovaj manastir je deo kulturne celine Stari Ras sa Sopoćanima, pod za&scaron;titom svetske kulturne ba&scaron;tine UNESKO. Verski turizam je glavni adut Novog Pazara, a do ovde se te&scaron;ko dolazi&quot;, obja&scaron;njava Gavrilo.Arheolozi već osam godina pažljivo otkrivaju slojeve istorije. Plan je da se do 2027. godine započne konzervacija crkve i konaka. Ali, bez pristojnog puta, ni vernici ni posetioci neće lako dolaziti.Simbolična donacija, a veliko deloIako su i manastir i džamija u istom problemu, iguman je bez razmi&scaron;ljanja odlučio da se prvo pomogne džamiji.&quot;Efendija mi je rekao da vi&scaron;e ne mogu da čekaju, da bar parterno uređenje zavr&scaron;e. Rekao sam &mdash; nema problema. Dali smo skromno koliko možemo. Nisam želeo da se to medijski objavljuje, ali efendija je insistirao. I dobro je da jeste, jer je to pokrenulo &scaron;iru priču o asfaltiranju puta i do džamije i do manastira&quot;, priča iguman Gavrilo.Vest o tome da pravoslavni iguman daje novac za uređenje džamije obi&scaron;la je dru&scaron;tvene mreže, izazvala stotine komentara i hiljade deljenja. U vreme kada vesti često donose podeljenost, ova priča donela je najpozitivnije reakcije.Selo koje pamti bratsku pomoć i u ratuDestanović podseća da su u Lukocrevu ljudi &bdquo;od pamti veka&ldquo; živeli u slozi.&quot;Čak i u ratu, jedni su skrivali porodice drugih. Na&scaron;e selo je poznato po bratskoj ljubavi i slozi. Zato i ova akcija nije čudo &mdash; to je samo nastavak onoga &scaron;to ovde oduvek postoji&quot;, kaže.Glas me&scaron;tana &ndash; &quot;Bez puta nema života&quot;Avdo Ćosović se seća kako je nekada u selu bilo tridesetak kuća.&quot;Sve se iselilo zbog puta. Deca su blatnjavim stazama i&scaron;la kilometrima do &scaron;kole, zimi po snegu do kolena. Ovde sve raste, zemlja je rodna, ali bez puta narod odlazi&quot;, priča on.Tomo Stefanović dodaje: &quot;Gde ima naroda, mora biti i put. Nama u selu ima i bolesnih, i starijih, i socijalno ugroženih. Kada padne jaka ki&scaron;a, voda nosi sve. Put se ne može odbraniti. Ako hoćemo da selo živi, put je prvi korak&quot;.Put koji može postati simbolOva zajednička inicijativa imama i igumana, podržana od oba naroda u selu, postala je simbol suživota u Novom Pazaru.&quot;Ovo je prilika da pokažemo &scaron;ta nas spaja, a ne &scaron;ta nas razdvaja. Put do džamije i manastira je put do srca ovog sela&quot;, kaže imam Destanović.U vremenu kada se razlike često koriste kao razlog za razdvajanje, Lukocrevo pokazuje da one mogu biti temelj za saradnju. I da je moguće, kao &scaron;to to danas čine imam Destanović i iguman Gavrilo, raditi rame uz rame &ndash; ne zato &scaron;to to neko traži, već zato &scaron;to je to ljudski i ispravno.Sada ostaje pitanje &mdash; hoće li lokalne vlasti, država i dobri ljudi prepoznati važnost ovog puta? Jer, ako se asfalt položi, možda će Lukocrevo ponovo biti puno dečjeg smeha, zvona i ezana koji se čuju zajedno.Ovaj medijski sadržaj deo je projekta &quot;Kad pogledam sa bedema&quot; u produkciji UG &quot;Journalistic plan&quot;, pripremljen za novinsku agenciju RINA.

Neverovatan gest zajedništva o kom priča čitav Balkan FOTO

4 Komentari