Povezuju se sever i jug Evrope: Kakve koristi Srbija ima od toga? MAPA

Put povezuje sever i jug kontinenta, od Grčke i Bugarske do Poljske i Litvanije, i mogao bi da promeni tokove teretnog saobraćaja i tranzita u regionu, uključujući i Srbiju.Predsednik Udruženja &quot;Srbijatransport&quot; Goran Aleksić kaže da će &quot;Via Carpatia&quot; privući od 10 do 20 odsto prevoznika robe sa tranzitne rute kroz Srbiju. Na&scaron;a prednost je &scaron;to imamo potencijal povezanosti drumskog, železničkog i rečnog saobraćaja, ističe Aleksić.Dekan Saobraćajnog fakulteta Milorad Kilibarda navodi da robni tokovi imaju svoja ustaljena kretanja koja se te&scaron;ko menjaju. Ipak, kada se promene, te&scaron;ko ih je povratiti, tako da moramo da radimo na razvoju i iskoristimo potencijal koji imamo, zaključuje Kilibarda, pi&scaron;e RTS. Predsednik Udruženja &quot;Srbijatransport&quot; Goran Aleksić kaže da koridor predviđa rutu od Baltičkog mora i litvanske luke Klajpeda i luke Gdanjsk u Poljskoj, do Soluna u Grčkoj, sa kracima ka rumunskoj luci Konstanci, kao i Bugarskoj i Turskoj. Speaking alongside his Polish counterpart, Hungarian president J&aacute;nos &Aacute;der said the Hungarian 230-km-long stretch of Via Carpatia (3,330 km), a highway connecting the Baltic and Aegean Seas, will be completed before the end of the year.Poland&#39;s 530 km are also under construction pic.twitter.com/3F2DuAVS6B&mdash; 3 Seas Europe (@3SeasEurope) September 11, 2021 &quot;Mislim da je preterana procena da će zbog izgradnje ove rute doći do smanjenja tranzita kroz Srbiju većeg od 40 odsto. Ne verujem da će biti u tolikom obimu, jer su svi tokovi roba ove rute vezani za istočni deo Evrope. Dakle, uticaće za onu robu koja ide ka Poljskoj, Če&scaron;koj, Rumuniji, Bugarskoj, ali za one koji dovoze robu u Nemačku, Austriju, &Scaron;vajcarsku ili Italiju, postoji kraća ruta kroz Srbiju&quot;, ističe Aleksić.Navodi da su putevi u Srbiji dobro organizovani i efikasni, tako da na njima nema značajnog zadržavanja na naplatnim rampama.&quot;Recimo, u Rumuniji je putarina ne&scaron;to jeftinija, ali je zadržavanje na naplatnim rampama veće, jer ih ima mnogo. Taj auto-put je izgrađen radi razvoja Istočne Evrope i predstavlja jedan od strate&scaron;kih poduhvata Evropske unije. Ali jeste konkurencija srpskoj tranzitnoj ruti i ne smemo da spavamo i na ovo da gledamo mirno. Moramo da uspostavimo jasne zadatke i re&scaron;avamo probleme, pa da onda računamo eventualne gubitke&quot;, nagla&scaron;ava predsednik &quot;Srbijatransporta&quot;.Dekan Saobraćajnog fakulteta Milorad Kilibarda kaže da je sasvim izvesno da tokovi roba ka Zapadnoj Evropi neće preći na alternativni pravac, odnosno, &quot;Via Karpatiju&quot;.&quot;S druge strane, tokovi roba koji idu za Centralnu Evropu ili Istočnu Evropu, verovatno će koristiti trasu &#39;Via Karpatija&#39;. Ključni prihod od tranzita su putarine, a indirektni su vezani za prateće usluge, poput trgovina, restorana, prenoći&scaron;ta i logistike na koridorima&quot;, ukazuje Kilibarda.Napominje da robni tokovi imaju svoju zakonitost pojavljivanja i kretanja.&quot;Oni imaju svoje ustaljene rute i te&scaron;ko ih menjaju, ali kada ih jednom promene, vrlo ih je te&scaron;ko vratiti&quot;, tvrdi dekan Saobraćajnog fakulteta.Razvoj intermodalnog transportaAleksić smatra da će &quot;Via Karpatija&quot; odvući kratkoročno oko 10 odsto prevoznika robe koja se prevozila tranzitnom rutom kroz Srbiju, a dugoročno, u ukupnom transportu, oko 20 procenata.Shutterstock, MakDill&quot;To znači gubitak između 13 i 26 miliona evra na dnevnom nivou, &scaron;to uop&scaron;te nije malo. Međutim, na&scaron; koridor je u dramatičnoj prednosti u odnosu na &#39;Via Karpatija&#39;. Imamo drumski koridor, kao i rute Dunavom i Savom, uz železnički koridor. Upravo je ta intermodalnost na&scaron;a prednost u odnosu na trasu &#39;Via Karpatija&#39;. Stoga, dodatni razvoj intermodalnosti transporta treba da bude prioritet Srbije&quot;, smatra Aleksić.Kilibarda obja&scaron;njava da je intermodalni transport su&scaron;tina za privlačenje korisnika.&quot;Železnički saobraćaj je u tom kontekstu izuzetno važan. Jedan voz menja između 50 i 60 kamiona. Ujedno je železnica važna i zbog ekologije, u cilju za&scaron;tite životne sredine&quot;, zaključuje Kilibarda.Predsednik &quot;Srbijatransporta&quot; kaže da Srbija ne koristi u dovoljnoj meri rečni saobraćaj.&quot;Potencijal Dunava i Save je ogroman, a iskori&scaron;ćenost tog potencijala je niska, manja od osam odsto u Srbiji. Ujedno, moramo da unapredimo transportne terminale u blizini luka i železnica, ujedno da izgradimo kvalitetnije terminale na graničnim prelazima. Važno je da na vreme uspostavimo dinamične poteze u smislu konkurentnosti i izgradnje infrastrukture&quot;, ističe Aleksić.Dekan Saobraćajnog fakulteta nagla&scaron;ava da će strategija razvoja intermodalnih logističkih centara Srbije biti urađena u narednih godinu dana.&quot;Terminali su ključna mesta za koncentraciju tokova roba i za privlačenje korisnika, te obsluživanje tih tokova u tranzitu. Vreme vožnje vozača je strogo definisano, tako da odmori&scaron;ta, parkinzi i prenoći&scaron;ta moraju biti sigurni i bezbedni. Stoga, bitno je da podignemo prateće usluge, ali i da sprečimo zadržavanje na granicama. Carinske procedure traju od pet do sedam sati, nekada i do 10 sati. U tom smislu, potrebna je saradnja sa susednim državama&quot;, navodi Kilibarda.Granični prelazi i saradnja sa Hrvatskom i Mađarskom Aleksić smatra da je upravo saradnja sa državama sa kojima se Srbija graniči ključna za zadržavanje korisnika na ustaljenoj tranzitnoj ruti kroz Srbiju.&quot;Tokom epidemije koronavirusa videli smo da je to moguće. Ako Srbija i Hrvatska ne dogovore brze procedure i zelene koridore, obe zemlje će mnogo izgubiti. Eto, &scaron;irimo granični prelaz na Horgo&scaron;u. Dakle, takvi konkretni potezi i ulaganje u logistiku, robno-transportne centre i bolju organizaciju železničkog transporta&quot;, ukazuje Aleksić.Kilibarda je uveren da i &quot;Koridor 10&quot; i &quot;Via Karpatija&quot; imaju svoje transportne potencijale.&quot;&Scaron;to se tiče na&scaron;eg koridora, to je prirodan i kratak put koji povezuje Balkan i Egejsko more sa Zapadnom i Srednjom Evropom. Takav potencijal se te&scaron;ko gubi. Ono &scaron;to je nama važno, jeste da taj potencijal najbolje iskoristimo&quot;, zaključuje Kilibarda u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.

Povezuju se sever i jug Evrope: Kakve koristi Srbija ima od toga? MAPA

47 Komentari