Ako vam je plata 60.000 dinara, maksimalni kredit ne uzimajte više od 20.000: Ali šta vam ostaje?

U toku su analize svih kratkoročnih i dugoročnih efekata mogućih mera, kako bi se do&scaron;lo do najboljeg mogućeg re&scaron;enja. Kako bi NBS mogla da smanji kamate, da bi neka od mera mogla da bude poput one koja je primenjena na kredite sa &scaron;vajcarskim francima i koliko bi se to odrazilo na rate stambenih kredita? &quot;Samo da ga otplatim i ima da slavim!&quot;, najče&scaron;ća je rečenica koju u Srbiji izgovaraju svi koji su kreditno zaduženi. Skinuti vi&scaron;egodi&scaron;nji teret sa leđa ili jo&scaron; kako kažu, osloboditi se dužničkog ropstva, naročito je važno kada su kamatne stope visoke ili promenljive.To najbolje znaju oni koji su se nekada zadužili u &scaron;vajcarskim francima, kada su rate kredita preko noći rasle i po 30%. Merama Narodne banke Srbije situacija je tada stabilizovana, a na bilo kakvu oscilaciju se brzo reagovalo. &quot;U onom trenutku kada je rastao euribor, dakle, to je bio najveći problem i to je počelo da liči na problem kredita u &scaron;vajcarskim francima, ali reagovalo se par meseci i, da kažemo, to se smirilo. U ovom trenutku su korisnici kredita koliko-toliko sigurni, dakle, nemamo tu nekih žalbi. S druge strane je problem visoke cene nekretnina. Do pre nekoliko godina, bilo je normalno razgovarati na temu stambenog kredita sa ratom od 300 do 500 evra. Dakle, to je sad nemoguće. Sada da se kupi pristojan stan s ovim cenama nekretnina, rata ide od 700 evra pa navi&scaron;e&quot;, kaže Dejan Gavrilović, Udruženja za za&scaron;titu potro&scaron;ača &quot;Efektiva&quot;Klijenta koji bi sa svojom platom mogao da podnese toliku mesečnu ratu, kažu stručnjaci, nije lako naći. Iako kamatna stopa, kada je reč o stambenim kreditima, odlukom Narodne banke Srbije do kraja 2025. ne sme da prekorači 5 odsto, i dalje je ne&scaron;to vi&scaron;a od kamata u zemljama okruženja i Evrope. Banke to koriste, jer je gotovo sav novac u njihovim rukama.&quot;Imamo bankarski sektor koji je jak, likvidan, stabilan i koji ima tu stopu povraćaja na uloženi kapital oko 20%. I to govori dosta, govori o tome da ako uložite, ne znam, pet milijardi evra, to koliki je kapital banaka ovde u Srbiji, vi za pet godina vraćate taj novac, mislim da je to mnogo brže nego bilo gde u svetu i po tome bismo rekli da banke zarađuju. I sad nije problem &scaron;to banke zarađuju, nego da li mi kao građani, kao korisnici bankarskih usluga imamo neku alternativu&quot;, kaže Vladimir Vasić, finansijski konsultant. Finansijski stručnjaci kažu da se to najbolje reguli&scaron;e jakom konkurencijom, ali i da bi mere smanjenja kamatnih stopa, koje najavljuje Narodna banka Srbije mogle da daju rezultate, naročito za ljude koji imaju niža primanja. Iako će imati bolje uslove, svako kreditno zaduživanje mora biti dobro promi&scaron;ljeno. &quot;Ako vam je plata 60.000 dinara, negde moj savet bi bio da maksimalno 30% možete da se zadužite. Znači, to je neki maksimum, da, ajde, kažemo, to je 20.000 dinara da vam bude glavnica i kamata, &scaron;ta vam onda ostaje? 40.000. I vi ćete da uzmete neki novac, ali dolazi taj prvi sledeći mesec kad treba da vraćate, pa &scaron;ta onda da radite? Znači, &scaron;ta vi zapravo radite sa tim novcima? Da li je to novac namenjen isključivo potro&scaron;nji? Kreatori ekonomske politike, oni vole da mi tro&scaron;imo, jer ako tro&scaron;imo puni se PDV u budžet, onda raste privreda, pokriva se, ali, ja uvek kažem, pametno zaduživanje da taj novac uzmete, možete ne&scaron;to da uradite sa njim&quot;, obja&scaron;njava Vasić. &quot;Nedavno na snagu stupio zakon izmene zakona o za&scaron;titi korisnika finansijskih usluga, gde su kamatne stope upravo ograničene, dakle, i to je bila neka poslednja mera, sada se ide preko toga, dakle, videćemo na koji način i koliko su banke zapravo spremne da na taj način izađu korisnicima u susret. Svakako, smanjenje kamatnih stopa je uvek ne&scaron;to &scaron;to je potrebno i dobrodo&scaron;lo i &scaron;to svakako treba pozdraviti&quot;, dodaje GavrilovićGrađani ne treba da očekuju mere poput onih koje su primenjene u re&scaron;avanju zaduživanja u &scaron;vajcarskim francima, naročito &scaron;to sada nema porasta problematičnih kredita. Ali, umanjenjem kamatnih stopa od 1&ndash;1,5 ili 2 odsto, kažu stručnjaci, banke ne bi mnogo izgubile, a građani bi osetili određeno olak&scaron;anje.

Ako vam je plata 60.000 dinara, maksimalni kredit ne uzimajte više od 20.000: Ali šta vam ostaje?

0 Komentari