Rad na crno cveta u Nemačkoj: "Pored plate primam i socijalnu pomoć"

Nemačka ekonomija već godinama beleži pad. Za ovu, 2025. očekuje se samo mali plus. Istovremeno, cveta rad &quot;na crno&quot; i druge ekonomske aktivnosti &quot;u senci&quot;, koje nisu prijavljene. Pa &scaron;ta se u stvari krije iza činjenice da je udeo sive ekonomije u ukupnom ekonomskom učinku Nemačke porastao za vi&scaron;e od jedanaest odsto samo u jednoj godini?U 2024. udeo sive ekonomije iznosio je 482 milijarde evra. To je najvi&scaron;i nivo u poslednjih deset godina i prema&scaron;uje čak i savezni nemački budžet. Za 2025. ekonomista Fridrih &Scaron;najder predviđa dalji rast &ndash; na 511 milijardi evra. To bi bilo novo povećanje od 6,1 odsto.&Scaron;najder radi na Univerzitetu u Lincu i već se vi&scaron;e od 40 godina bavi tim fenomenom. Umesto izraza &quot;rad na crno&quot;, on radije koristi termin &quot;siva ekonomija&quot;.&quot;To su legalne ekonomske aktivnosti, poput popravke automobila ili či&scaron;ćenja, ali se obavljaju mimo države, bez plaćanja poreza i socijalnih doprinosa&quot;, obja&scaron;njava &Scaron;najder za Dojče vele (Deutsche Wellle). Zakonske odredbe poput minimalne plate ili maksimalnog radnog vremena pritom se zaobilaze.U poređenju s bruto domaćim proizvodom (BDP), Nemačka sa udelom sive ekonomije između jedanaest i dvanaest odsto zauzima sredinu lestvice među industrijskim zemljama. Rumunija, na primer, beleži udeo od 30, a Grčka 22 odsto.Za izračunavanje obima sive ekonomije, &Scaron;najder poredi količinu novca u opticaju s registrovanim ekonomskim aktivnostima.Pad poreske discipline&Scaron;ta su glavni razlozi porasta rada na crno i sive ekonomije? Tu dolazi do izražaja osećanje građana da plaćaju prevelike poreze i doprinose, ističe &Scaron;najder.&quot;U Nemačkoj vozovi lo&scaron;e funkcioni&scaron;u, mnogi mostovi na auto-putevima su o&scaron;tećeni i moraju da se saniraju, &scaron;to izaziva duge gužve i čekanja. Ako građani osećaju da za novac koji plaćaju ne dobijaju adekvatnu uslugu od države, onda opada njihov poreski moral, odnosno spremnost da plaćaju porez.&quot;&Scaron;najder se zato ne čudi &scaron;to mnogi ljudi rade na crno. Za njega je rad na crno &quot;poreska pobuna malog čoveka&quot;. Ne radi se, kaže, o velikoj utaji poreza. &quot;Kod nastavnika su to privatni časovi, kod keramičara je to kad na crno uradi neko kupatilo.&quot;Ako je poresko opterećenje preveliko, ali su i usluge koje pruža država na visokom nivou, to se može prihvatiti, smatra &Scaron;najder.&quot;Ali u Nemačkoj imamo situaciju da su porezi i doprinosi na rad veoma veliki, a ono &scaron;to država zauzvrat nudi u mnogim segmentima krajnje je nezadovoljavajuće.&quot;U vreme kad raste nezaposlenost, kada ima manje porudžbina, a nema prekovremenih sati, kada se skraćuju radni sati i smene &ndash; tada, kaže &Scaron;najder, nastupa vreme rada na crno.Pogođeni kažu: &quot;Sad imam manje novca, ali i dalje želim da idem na odmor ili sebi ne&scaron;to da priu&scaron;tim&quot;.Najlak&scaron;i način da se to nadoknadi jeste rad na crno. I to upravo posmatram već vi&scaron;e od 40 godina: kad ekonomija slabi, siva ekonomija cveta.Kritičari takođe tvrde da velika socijalna pomoć u Nemačkoj podstiče rad na crno. Nakon &scaron;to je socijalna pomoć 1. januara 2024. povećana za vi&scaron;e od dvanaest procenata, &Scaron;najder tvrdi da je &quot;otprilike 88.000 do 100.000 ljudi napustilo svoje poslove sa skraćenim radnim vremenom. A to su upravo ona radna mesta za koja očajnički tražimo radnu snagu.&quot;Vi&scaron;e od trećine nemačkog budžeta već sada se izdvaja za sektor rada i socijalna davanja. Za 2025. ministarka rada Berbel Bas, prema podacima Bundestaga, predviđa izdatke za socijalnu pomoć od skoro 52 milijarde evra &ndash; &scaron;to je oko pet milijardi vi&scaron;e nego prethodne godine.Od toga je oko 29,6 milijardi evra namenjeno za mesečne isplate na ime 5,64 miliona korisnika. Plus &ndash; za tro&scaron;kove stanovanja i grejanja planirano je oko 13 milijardi evra, a ostatak ide na mere integracije i administrativne tro&scaron;kove.Diskusija o tro&scaron;kovima u punom je jeku: kancelar Fridrih Merc (CDU) predložio je ograničavanje novčanog dodatka za kirije i stanovanje korisnicima socijalne pomoći. To su o&scaron;tro kritikovali iz opozicije, ali i socijaldemokrate (SPD), koji su sa kancelarom u vladajućoj koaliciji.U međuvremenu je, međutim, i sama ministarka Bas &ndash; i sama socijaldemokratkinja &ndash; priznala da državna pomoć privlači i kriminalce. U intervjuu za magazin &Scaron;tern koristila je izraz &quot;mafija&scaron;ke strukture&quot; kada je govorila o prevarama u vezi sa socijalnom pomoći. Pritom je opisala i &quot;eksploatatorske strukture&quot;, preko kojih se ljudi iz inostranstva dovode u Nemačku. Tu ih onda kriminalci zapo&scaron;ljavaju na crno, dok istovremeno podnose za njih zahtev za socijalnu pomoć.&quot;Privatni model kombinovane zarade&quot;Na tu kombinaciju rada na crno i prevare sa socijalnom pomoći Markus Karbaum često je nailazio. On je u Berlinu savetnik za korisnike socijalne pomoći prilikom traženja posla, a tu me&scaron;avinu legalnog rada, rada na crno i dobijanja socijalne pomoći on naziva &quot;privatni model kombinovane zarade&quot;.Postoje poslodavci koji svojim radnicima nude premalo sati da bi od toga mogli normalno da žive, ukazuje Karbaum za DW. Privatni kombinovani model sastoji se iz tri komponente: regularnog rada sa skraćenim radnim vremenom ili tzv. mini-posla, dodatne zarade na crno, posebno u sektorima kao &scaron;to je ugostiteljstvo, gde je to česta pojava. A onda je tu jo&scaron; i savet poslodavca radniku: &quot;Onoliko koliko ti jo&scaron; nedostaje uzmi od Biroa za zapo&scaron;ljavanje&quot;. To su tri sastavne komponente sistema i Karbaum ih često viđa u praksi.&quot;Strukturalna prevara&quot;Tu se dodaje i određeno &quot;osećanje prava&quot;, ukazuje Karbaum.&quot;&rsquo;Imam pravo na socijalnu pomoć. Nemojte to pravo sada da mi oduzmete.&rsquo; Tako bi mogao da se opi&scaron;e taj mentalitet.&quot;On je upoznao ljude koji dolaze kod njega na savetovanje automobilom, imaju najnoviji mobilni telefon i pričaju mu da jednom godi&scaron;nje &ndash; &scaron;to Biro za zapo&scaron;ljavanje formalno dozvoljava &ndash; sa kompletnom porodicom idu na odmor u inostranstvo. To formalno nije predviđeno za primaoce socijalne pomoći, ali se u praksi de&scaron;ava.&quot;Reč je o pojedinačnim slučajevima, ne o većini&quot;, nagla&scaron;ava Karbaum.&quot;Ali to se ipak de&scaron;ava i to je svakako indikator da se radi o strukturalnoj prevari.&quot;Da bi se protiv toga ne&scaron;to učinilo, potrebna je veća razmena podataka, kaže Karbaum. A ba&scaron; to planira vladajuća koalicija &ndash; na primer, bolji uvid i razmenu podataka između Biroa za zapo&scaron;ljavanje i Carinske uprave, koja je zadužena za borbu protiv rada na crno.S tim je saglasan i Fridrih &Scaron;najder. Ali nakon 40 godina naučne analize, taj ekonomista sa Univerziteta u Lincu zna &scaron;ta je ključna stvar: &quot;Kad imamo snažan ekonomski rast, onda rad na crno opada&quot;.

Rad na crno cveta u Nemačkoj: "Pored plate primam i socijalnu pomoć"

8 Komentari