Španija i Portugal spasavaju Evropu

U infografici se prikazuje bilans evropskog rasta u eri novih američkih carina. Iako je Evropa u celini za sada izdržala pritiske, zemlje najizloženije izvozu prema SAD već osećaju posledice.EU za sada odoleva pritiscimaUprkos tarifnim napadima koje je administracija Donalda Trampa uvela u aprilu (10%), rast u drugom kvartalu bio je stabilan. Prema prvim procenama koje je objavio Eurostat, ekonomija evrozone porasla je vi&scaron;e nego &scaron;to su analitičari Bloomberg-a i Factset-a predviđali.Rezultat je dobar, čak i neočekivan, iako se iza njega kriju vrlo različite situacije među državama članicama.Iberijski poluostrvo prednjačiNajbolji rezultati zabeleženi su u &Scaron;paniji i Portugalu &ndash; zemljama koje su početkom 2010-ih bile omalovažavane od strane severne Evrope i nazivane &quot;zemlje Kluba Mediteran&quot;, a sada su &quot;spasioci Evrope&quot;.&Scaron;panija je imala najveći rast u EU u ovom kvartalu, od 0,7%, &scaron;to na godi&scaron;njem nivou iznosi +2,8%. Ovaj rast je podstaknut povećanjem investicija preduzeća (+2,1%, posebno u građevinskom sektoru) i rastom potro&scaron;nje domaćinstava (+0,8%).Portugal je odmah iza &Scaron;panije, sa rastom od 0,6%, zahvaljujući izvozu robe i usluga i oporavku domaće potro&scaron;nje.Francuska iznad očekivanjaFrancuska se takođe solidno drži &ndash; sa 0,3% rasta, &scaron;to je iznad očekivanja. Francuski ministar ekonomije Erik Lombar izjavio je da to pokazuje kako firme uspevaju da se odupru novim trgovinskim merama.Međutim, nove carine od 15% koje stupaju na snagu 7. avgusta mogle bi ozbiljno pogoditi sektore poput alkoholnih pića i farmacije, &scaron;to bi moglo dodatno opteretiti ekonomiju do kraja godine.Nemačka i Italija &ndash; gubitnici kvartalaDok se Irska zbog specifične poreske politike i ve&scaron;tački uvećanog BDP-a (nakon rasta od +7,4% u prvom kvartalu sada beleži pad od -1%) posmatra kao poseban slučaj, Nemačka i Italija su glavni gubitnici kvartala.U Nemačkoj je BDP pao za -0,1%, najvi&scaron;e zbog pada investicija, posebno u građevinarstvu, i pored blagog oporavka potro&scaron;nje domaćinstava. To predstavlja preokret u odnosu na početak godine kada je rast bio +0,3%.Prema analizi instituta Capital Economics, Nemačka će najverovatnije biti najteže pogođena carinama u poređenju s drugim velikim evropskim ekonomijama i nastaviće da beleži pote&scaron;koće do 2026, kada bi fiskalni podsticaji mogli početi da daju rezultate.Italija, poslednji &quot;slabi karika&quot; Evrope u ovom kvartalu, takođe beleži pad BDP-a od -0,1%. Italijanski zavod za statistiku ISTAT navodi da je pad posledica smanjenja dodate vrednosti u poljoprivredi, &scaron;umarstvu, ribarstvu i industriji, dok je sektor usluga ostao stabilan.Poseban problem su neto izvozi, koji su negativno uticali na ukupnu proizvodnju. Italija je jedna od zemalja EU koja najvi&scaron;e izvozi u SAD (67,3 milijarde evra u 2023.) i ostvaruje veliki trgovinski suficit (preko 25 milijardi evra).Najugroženiji sektori su:alkoholna pića (39% izvoza ka SAD),automobili (30,7%),farmaceutski proizvodi (30,7%).Zbog toga se očekuje težak kraj godine za italijanski izvoz, posebno pod Trampovim trgovinskim režimom.

Španija i Portugal spasavaju Evropu

3 Komentari