Krkobabić: Stari zanati ponovo u modi – u to su se uverile hiljade posetilaca ovonedeljnih Miholjskih susreta

&quot;Miholjski susreti sela vraćaju nam stare zanate, kao najvredniji, autentični izraz na&scaron;e tradicije, običaja i kulturnog identiteta. U doba masovne industrijske proizvodnje, upravo ti proizvodi, uz ekonomski, turistički i kulturni značaj koji imaju, predstavljaju jedinstven, prepoznatljiv pečat na&scaron;e tradicije koji smo dužni da negujemo i ostavimo mlađima u nasleđe&ldquo;, rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.Na ovim susretima skoro svake nedelje tokom leta i jeseni, sada već petu godinu zaredom mogu se videti potkivači, kovači, krojači, rabadžije, opančari, tkači, pletari... sve ono &scaron;to je nekada bio deo života, a danas predstavlja pravo blago tradicije Srbije.U selu Sedlare kod Svilajnca, na ovoj manifestaciji, oživljen je jedan od najstarijih kožarskih zanata &ndash; sedlarstvo. Samo ime sela svedoči o nekada&scaron;njoj važnosti sedlara, majstora koji su jo&scaron; od srednjeg veka pravili sedla za konje, naročito u vreme kada je konj bila osnovna saobraćajna i ratna sila. U Srbiji su sedlari često bili deo grupe zanatlija koji su se zvali sarači i koji su pravili opremu za konje, kaja&scaron;e, pojaseve i druge kožne predmete.&quot;Sedlari su morali dobro da poznaju tehnike &scaron;ivenja kože, ali i oblikovanja i ukra&scaron;avanja. Pravila su se kvalitetna, ukrasna sedla od dobrih komada kože, često sa vezom i metalnim ukrasima jer su nekada to bili ne samo praktični predmeti, već i statusni simboli. Kao podsećanje na taj deo ovda&scaron;nje tradicije, na ulazu u teren gde je održana manifestacija, posetioce je dočekala skulptura konja sa sedlom. Takođe smo i u sportska takmičenja i seoske igre poku&scaron;ali da uvrstimo deo ove tradicije. Jedna od disciplina &scaron;aljivih igara za žene, uz no&scaron;enje jaja ka&scaron;ikama i trčanje sa loptom između nogu, je i bacanje potkovice&ldquo;, rekla nam je Milena Radović iz organizacije Miholjskih susreta u op&scaron;tini Svilajnac.I susreti u Inđiji, Vrbasu,Čajetini i Svilajncu protekli su u znaku ovih plemenitih životinja.Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji koju su pokrenuli ministar Milan Krkobabić i pesnik Ljubivoje R&scaron;umović, ove nedelje i u Karlovcima nadomak Inđije jahali su se konji, a u Ravnom Selu kod Vrbasa publiku je osvojila nesvakida&scaron;nja parada dvoprega i četvoroprega - borba za KUP Srbije i Ravnog Sela. Osim konja i konjičkog sporta obe vojvođanske op&scaron;tine su na programu imale tambura&scaron;e, kao i nastupe folklornih ansambala i neizbežne grumalnluke. U Ravnom Selu se čak 40 ekipa iz Srbije, Mađarske, Francuske i Slovačke takmičilo u pripremanju jela po izboru. I drugi deo ovogodi&scaron;nje čajetinske manifestacije, ovoga puta u selu Tripkova, bio je u znaku konja. Na takmičenju fijakerista, birala se najlep&scaron;a zaprega, najbolja kočija i najlep&scaron;i konj. U Kučevu, u selu Rakova Bara, odu&scaron;evljenje publike izazvao je snažni Filip Ristić, povratnik iz inostranstva, koji je u takmičenju snage podigao kamen težak čak 150 kilograma &ndash; čime je simbolično &bdquo;uzeo titulu&ldquo; seoskog strongmena. U Beloj Palanci su se igrao noćni turnir u fudbalu, degustirala se tradicionalna banica, bacao se kamen s ramena, nadvlačio konopac, a na izložbama i &scaron;tandovima mogle su se videti rukotvorine i zanatski proizvodi.&quot;Miholjski susreti sela&ldquo; nastavljaju se i narednih nedelja, sve do kraja oktobra. Već narednih dana svi zainteresovani koji leto provode u zemlji, a njih nije malo, mogu da se zabave, oku&scaron;aju snagu ili pokažu ve&scaron;tine ali i opuste se uz pesmu, igru i ukusne zalogaje u selima &scaron;irom Srbije. Na redu su Aleksinac, Kragujevac, Pirot, Boljevac, Bečej i Senta.

Krkobabić: Stari zanati ponovo u modi – u to su se uverile hiljade posetilaca ovonedeljnih Miholjskih susreta

0 Komentari