FED doneo odluku: Šta će biti sa kamatnim stopama?

Tramp je u sredu ujutru dodatno pojačao pritisak na Fed. Na dru&scaron;tvenim mrežama je naveo da su podaci o rastu BDP-a za drugo tromesečje mnogo bolji nego &scaron;to se očekivalo, i ponovo zatražio smanjenje kamata, prenosi Wall Street Journal.Odbor za otvoreno trži&scaron;te Feda glasao je da referentna kamatna stopa ostane u rasponu od 4,25 do 4,50 procenata, koji se primenjuje od decembra. Cilj ovog poteza je da se inflacija obuzda. Dvoje članova odbora izdvojili su se u mi&scaron;ljenju i glasali za smanjenje stope za 0,25 procenata.Odluka o zadržavanju postojeće kamatne stope bila je očekivana na finansijskim trži&scaron;tima.Predsednik Feda Džerom Pauel i ostali članovi Fedovog Odbora za otvoreno trži&scaron;te do sada su odolevali rastućem pritisku Trampa da smanje kamate.Tramp je vi&scaron;e puta kritikovao Pauela, optuživ&scaron;i ga i za lo&scaron;e upravljanje renoviranjem sedi&scaron;ta Feda u Va&scaron;ingtonu, a takođe je tražio niže stope kako bi se smanjili tro&scaron;kovi kamata koje vlada plaća na državni dug.Zvaničnici Feda ističu da zadržavaju visoku stopu kako bi podigli cenu zaduživanja za sve vrste kredita i time smanjili inflaciju na ciljanu godi&scaron;nju stopu od dva odsto (u junu je bila 2,7 odsto). Takođe su upozoravali da bi Trampove uvozne carine mogle dodatno podstaći inflaciju, jer bi se tro&scaron;ak tih taksi preneo na potro&scaron;ače.Uprkos trenutnoj odluci o zadržavanju kamata mnogi očekuju da će Fed kasnije ove godine ipak sniziti stope. Prema podacima alata &quot;FedWatch&quot; kompanije CME Group, postoji 58 odsto &scaron;anse da do smanjenja dođe u septembru, na osnovu trgovine fjučersima na kamatne stope. Istovremeno, Fed se nije obavezao da će to učiniti u septembru.Novi podaci o BDP-u pokazuju da je američka ekonomija u periodu april-jun rasla po stopi od tri procenta, čime se oporavila nakon pada u prvom kvartalu. Inflatorni pritisci su takođe bili ne&scaron;to jači od očekivanih, &scaron;to je doprinelo rastu prinosa na američke obveznice i jačanju dolara.Pauel je rekao da vi&scaron;e carine počinju da se odražavaju na cene nekih proizvoda, ali da &bdquo;ukupni efekti&ldquo; tih carina tek treba da se sagledaju. On je naveo da postoji &quot;razumna pretpostavka&quot; da bi uticaj carina na cene mogao biti kratkotrajan i odraz jednokratnog &scaron;oka. Ipak, ponovio je da je postojana inflacija i dalje rizik koji mora pažljivo da se prati.Pauel je takođe istakao da prosečan mesečni rast zaposlenosti u poslednja tri meseca iznosi oko 150.000 radnih mesta, da je stopa nezaposlenosti niska i iznosi 4,1 odsto, a da zarade rastu brže od inflacije. Sve to, po njegovom mi&scaron;ljenju, ukazuje na to da je trži&scaron;te rada &quot;uglavnom u ravnoteži&quot; i u skladu s ciljem potpune zaposlenosti.&quot;Dakle, meni i gotovo celom FOMC-u deluje da ekonomija ne trpi zbog previ&scaron;e restriktivne monetarne politike naprotiv, umereno restriktivna politika i dalje deluje primereno&quot;, zaključio je predsednik Feda.

FED doneo odluku: Šta će biti sa kamatnim stopama?

0 Komentari