Da li bi obavezni vojni rok ugušio nemačku privredu?

Nemačka privreda ne bi mogla da podnese situaciju u kojoj bi uvođenje op&scaron;te vojne obaveze značilo da mladi ljudi najpre idu u vojsku pre nego &scaron;to stupe na trži&scaron;te rada &ndash; izjavio je pro&scaron;le nedelje &Scaron;tefen Kampeter iz Saveza nemačkih udruženja poslodavaca (BDA) za &quot;Fajnen&scaron;el tajms&quot;.U Nemačkoj već 14 godina ne postoji op&scaron;ta vojna obaveza: nije ukinuta, već samo suspendovana &ndash; i to do trenutka nastanka odbrambene ili krizne situacije, koja se jo&scaron; nije dogodila.Od 2011. mladići vi&scaron;e ne moraju da idu na lekarske preglede za vojnu službu koji su se obavljali u sada već ukinutim okružnim vojnim odsecima.Evropa mora biti sposobna za odbranuMinistar odbrane Boris Pistorijus smatra da je do&scaron;lo do promene bezbednosne situacije u Evropi:&bdquo;Prema mi&scaron;ljenju svih međunarodnih vojnih stručnjaka, treba računati s tim da će Rusija od 2029. biti sposobna da vojno napadne neku NATO zemlju ili suseda&ldquo;, rekao je on pro&scaron;log leta za Frankfurter rund&scaron;au.On je predstavio paket mera koji uključuje i povratak obavezne vojne službe. Te mere bi trebalo da budu kompromis između sada&scaron;njeg dobrovoljnog služenja u Bundesveru i zakonske obaveze koju nameće država.Manjak kadrova u BundesveruTrenutno u Bundesveru služi oko 180.000 ljudi. Do 2027. godine bi broj zaposlenih trebalo da se poveća za vi&scaron;e od 10 odsto &ndash; na 203.000. Fajnen&scaron;el tajms prenosi da će Bundesveru tokom narednih deset godina biti potrebno jo&scaron; oko 80.000 vojnika kako bi ispunio svoje NATO obaveze.Za početak, Boris Pistorijus planira uvođenje modela &bdquo;dobrovoljne obavezne službe&ldquo;, u okviru kog bi se godi&scaron;nje regrutovalo oko 5.000 mladih od 18 godina. Ako bi bilo vi&scaron;e kapaciteta nego dobrovoljaca, mogla bi se uvesti i obavezna vojna služba, priznao je ministar u intervjuu za nedeljno izdanje lista Frankfurter algemajne cajtung. Nacrt zakona već je predstavljen Bundestagu. &quot;U kriznoj situaciji vojska mora brzo da naraste&quot;Već sada mora se obezbediti da Bundesver u kriznom slučaju brzo poveća svoje kapaciteta. Ministarstvo odbrane navodi: &bdquo;Spremnost oružanih snaga mora se značajno pobolj&scaron;ati.&ldquo;Predloženi novi vojni rok bi trebalo da traje najmanje &scaron;est meseci, ali može da se produži do 23 meseca: &bdquo;Koliko dugo neko hoće da služi vojsku, može samostalno da odluči. Bez obzira na to, sve druge forme angažovanja, recimo kao vojnik na određeno vreme ili profesionalni vojnik i dalje ostaju na snazi&ldquo;, navodi se u saop&scaron;tenju ministarstva.Svi mladi će za 18. rođendan dobiti pismo sa QR kodom koji vodi do upitnika. Oni koji popune upitnik i izraze spremnost da se pridruže vojsci, biće pozvani na lekarski pregled. Mladići su obavezni da popune upitnik. Za žene i osobe trećeg pola, popunjavanje je dobrovoljno, navodi ministarstvo.Za svoje planove jačanja Bundesvera, Pistorijus ima podr&scaron;ku sa najvi&scaron;eg nivoa: &bdquo;Ja sam zagovornik obaveznog služenja vojnog roka&quot;, rekao je predsednik Nemačke Frank-Valter &Scaron;tajnmajer u letnjem intervjuu za Drugi program nemačke televizije (ZDF).Kao razlog naveo je pogor&scaron;anu bezbednosnu situaciju u Evropi, rat Rusije u Ukrajini i odnos američke vlade pod Trampom prema transatlantskim vezama.Broj i obim su ključniI lobista nemačkih poslodavaca &Scaron;tefen Kampeter priznaje da je &bdquo;bezbednosna situacija dramatična&ldquo;. A to znači: &bdquo;Da, treba nam vi&scaron;e aktivnih vojnika i moramo da pro&scaron;irimo sistem rezervista.&ldquo; Ali i dodaje: &bdquo;Samo jaka privreda to može da omogući.&ldquo;Da bi se moglo proceniti koliko su Kampeterove za sada tihe sumnje opravdane, DW je pitao Institut nemačke privrede (IW) u Kelnu. Tamo&scaron;nji ekonomista Holger &Scaron;efer sažima Kampeterove primedbe:&bdquo;Uticaj obavezne vojne službe na trži&scaron;te rada zavisi od toga koliko regruta će biti pozvano i koliko dugo će služiti. Uvođenje 20.000 regruta te&scaron;ko da bi imalo primetan uticaj, ali čitava jedna generacija &ndash; to već da.&ldquo;O tome da li je obavezna vojna služba uop&scaron;te smislena ili neophodna, &Scaron;efer ne želi da sudi: &bdquo;Naravno da su ovde ključni bezbednosno-politički aspekti, koje ne mogu da procenjujem.&ldquo;Vojna služba protiv nedostatka kvalifikovane radne snageBundesver mladim ljudima nudi stručnu obuku &ndash; i u zanatskim i u akademskim zanimanjima, na primer za mehatroničare ili u medicini. &Scaron;efer smatra da je to nerealno jer osnovna vojna služba traje prekratko. &bdquo;To obično nije dovoljno da se zavr&scaron;i neka obuka.&ldquo;Ali novi model predviđa mogućnost produženja službe, tokom koje bi se mogla zavr&scaron;iti i obuka. Tako bi mladi ljudi kasnije stručno osposobljeni do&scaron;li na trži&scaron;te rada i mogli da doprinesu re&scaron;avanju problema sa nedostatkom stručnjaka.Obavezno ili dobrovoljno?Jedna studija minhenskog instituta Ifo iz pro&scaron;le godine zaključuje da je bolje ulagati u dobrovoljnu vojnu službu nego uvoditi op&scaron;tu obavezu. Studija, koju je naručilo Ministarstvo finansija, upozorava da bi obavezni model bio skup i da bi imao negativne posledice po građane. Fajnen&scaron;el tajms je preneo da bi se finansijske perspektive mladih ljudi pogor&scaron;ale, jer bi im se odložio početak studija ili karijere.Karlo Masala, profesor međunarodne politike na Univerzitetu Bundesvera u Minhenu, savetuje uzdržanost. Brige oko ekonomskih posledica povratka neke forme obavezne službe su &bdquo;preterane&ldquo;. Čak i kod obaveznog modela, on očekuje da ne bi bilo vi&scaron;e od 25.000 regruta godi&scaron;nje.To bi bilo znatno manje od preko 200.000 regrutovanih mu&scaron;karaca u Zapadnoj Nemačkoj tokom Hladnog rata. Masala smatra da je nemačka privreda već shvatila da &bdquo;mora da se uključi u pitanje odbrane na neki pozitivan način. Na kraju, moraće to da prihvate.&ldquo;

Da li bi obavezni vojni rok ugušio nemačku privredu?

2 Komentari