Da li je realno? Evo kako steći kapital i živeti od njega mnogo pre penzije

Penzija sa 67 godina &ndash; to mnogima u Nemačkoj ne zvuči ba&scaron; primamljivo. Umesto toga, sve vi&scaron;e mlađih ljudi želi da već sa 40 godina bude finansijski nezavisno i da živi od prihoda koje im donosi njihova imovina &ndash; bez klasičnog posla.Ko hoće &bdquo;u penziju&ldquo; sa 40, taj želi da bude slobodan, nezavistan, da sam odlučuje o svom životu, a možda i da jednostavno vi&scaron;e ne ide na posao.&bdquo;Vrlo često se tu radi ba&scaron; o tome da čovek sam odlučuje o svom vremenu i da ima opciju da ne zavisi od poslodavca ili neke krute hijerarhije&ldquo;, kaže Katarina Lit, direktorka u fintech firmi Raisin u ARD-ovom formatu 50k na Jutjubu.&bdquo;Nekad je i sam put cilj: da li mogu da priu&scaron;tim sebi pauzu od posla ili da radim skraćeno radno vreme?&ldquo;Kakvo je to pravilo - četiri procenta?Ljude koji poku&scaron;avaju ovako da žive zovu frugalisti (latinski frugalis, &bdquo;koristan&ldquo;, &bdquo;vredan&ldquo; ili &bdquo;dobar u upravljanju resursima&ldquo;). Oni žive &scaron;tedljivo i ciljano &scaron;tede da bi postigli finansijsku slobodu. Iza toga stoji dobro osmi&scaron;ljen plan, jer za finansijsku slobodu treba dobra priprema &ndash; posebno kad je u pitanju u&scaron;teđevina. Koliko novca treba da se u&scaron;tedi zavisi od toga koliko ti mesečno treba za život.Frugalisti obično računaju da ne tro&scaron;e u&scaron;teđeni kapital, već da žive samo od prihoda &ndash; od dividendi, kamata, kirije ili udela u firmama.Osnova za to je tzv. Trinity studija iz 1998. godine, koja je analizirala održive stope povlačenja novca iz penzionih fondova. Uprostimo: cilj je da se utvrdi koliko novca može&scaron; godi&scaron;nje da povuče&scaron; iz svog fonda za život bez rada ili penziju, a da ti pare ne nestanu pre nego &scaron;to prođe određeni broj godina. Rezultat: ako 30 godina povlači&scaron; po 4% godi&scaron;nje, novac bi trebalo da traje tih 30 godina. Naravno, pod uslovom da je novac uložen raznovrsno i dugoročno.Ali važno je znati: to je samo gruba smernica, kaže Katarina Lit.&bdquo;U 95% slučajeva novac je bio dovoljan ako je vi&scaron;e ulagano u akcije. Ali to ne znači da treba slepo da se oslanja&scaron; na prosek.&ldquo;&Scaron;tednja: 25 puta godi&scaron;nji tro&scaron;akFrugalisti kao &scaron;to je Oliver Noelting &ndash; koji je u toj zajednici neka vrsta pionira &ndash; koriste Trinity studiju i pravilo četiri procenta za svoje kalkulacije. On kaže da mu je to solidno pravilo za procenu &bdquo;koliko mi treba da bih bio finansijski nezavistan i da vi&scaron;e nikad ne moram da radim.&ldquo;Ako godi&scaron;nje tro&scaron;i&scaron; 4% svog uloženog novca, to znači da tro&scaron;i&scaron; jednu dvadesetpetinu svoje imovine. Iz toga se izvodi formula za &scaron;tednju pre penzije: da bi imao dovoljno za penziju treba ti 25 puta vi&scaron;e od godi&scaron;njih tro&scaron;kova.Milion evra za nekoliko godina?Da konkretizujemo: prosečno domaćinstvo u Nemačkoj je 2022. tro&scaron;ilo oko 2.846 evra mesečno. Uz pomoć alata kao &scaron;to je &bdquo;Finansijska sloboda kalkulator&ldquo; sa sajta Finanzfluss, može&scaron; da izračuna&scaron; koliko ti treba da bi imao tih 2.846 evra nesto mesečno na raspolaganju. Postoje i drugi kalkulatori, pa rezultati mogu da variraju.Ako se računa da je prosečan godi&scaron;nji prinos oko 6%, kao &scaron;to daje MSCI World indeks, i da &scaron;tedi&scaron; 15 godina, treba ti preko milion evra da bi sa 40 godina mogao da ide&scaron; u penziju i da 30 godina živi&scaron; od toga. Da bi to postigao, morao bi da &scaron;tedi&scaron; preko 5.000 evra mesečno.No, treba uzeti u obzir i da je prosečan životni vek mu&scaron;karaca 78,2 godine, a žena 83 godine.Frugalisti žive ekstremno &scaron;tedljivoZa poređenje: prosečna bruto plata za puno radno vreme u aprilu pro&scaron;le godine bila je 4.634 evra mesečno. Od toga se, naravno, odbijaju porezi i doprinosi. I: prosečan Nemac, prema podacima Statističkog zavoda, u&scaron;tedi oko 10% svojih prihoda. To možda zvuči malo u poređenju sa 5.000 evra koje frugalisti &scaron;tede, ali u globalnom poređenju to je zapravo prilično visoka stopa.U Austriji je stopa &scaron;tednje oko 9%, u SAD 4,7%, a u Japanu samo 2,8%.Frugalisti, međutim, često žive sa manje nego prosečan Nemac &ndash; tro&scaron;e manje mesečno i &scaron;tede i do 70% svojih prihoda. Ako se, recimo, cilja na penziju sa 1.500 evra mesečno, onda je dovoljno da se &scaron;tedi oko 2.637 evra mesečno da bi se dostigla suma od pola miliona evra.Ali to znači i ozbiljna odricanja u svakodnevnom životu, nagla&scaron;ava i Katarina Lit:&bdquo;To obično znači da živi&scaron; u maloj sobi, u zajedničkom stanu ili negde na selu. U popularnim gradskim četvrtima ne može&scaron; da živi&scaron;, jer samo kirija pojede dve trećine budžeta od 1.500 evra.&ldquo;Finansijska situacija može da se promeniSamo uz niže tro&scaron;kove od proseka moguće je prestati da se radi znatno pre zvanične penzije. Ali tu postoje i rizici koje je te&scaron;ko predvideti, kaže Lit:&bdquo;Ako, recimo, živi&scaron; u stanu sa povoljnom kirijom, ali ti stanodavac otkaže, mora&scaron; da traži&scaron; novi stan. To može neplanirano da ti duplira tro&scaron;kove stanovanja.&ldquo;Ona dodaje da uvek mogu da se dese stvari koje ti promene život i finansijsku situaciju &ndash; kao &scaron;to su osnivanje porodice ili gubitak posla.Čak i kad si već u fazi povlačenja novca iz svog fonda, postoje rizici: &bdquo;Ne može&scaron; da kaže&scaron; &ndash; sad ću da prodam sve akcije kad su na vrhuncu. Mora&scaron; stalno da povlači&scaron; deo novca, čak i kad je trži&scaron;te u padu.&ldquo;Porezi, zdravstveno i penzijsko osiguranjeI tokom faze povlačenja novca mora&scaron; da plaća&scaron; porez: &bdquo;Kad prodaje&scaron; akcije, to podleže porezu na kapitalnu dobit. Isto važi i za dividende &ndash; one se oporezuju u celosti&ldquo;, obja&scaron;njava Lit. Taj porez &ndash; tzv. Abgeltungssteuer &ndash; iznosi 26,375%. Može se smanjiti kroz tzv. G&uuml;nstigerpr&uuml;fung, &scaron;to je nemački poreski mehanizam koji proverava da li je tvoj lični poreski procenat povoljniji od tog fiksnog.Ne sme se zaboraviti ni zdravstveno osiguranje: ko prestane da radi sa 40 i ostane u obaveznom zdravstvanom osiguranju, mora i dalje da plaća doprinose, ali nema pravo na bolovanje. A ko ne radi, vi&scaron;e ne uplaćuje ni u penzioni fond.Sve &scaron;to si uplatio do 40. godine, dobija&scaron; tek kad napuni&scaron; 67.Da li je to realno?Da li je sve ovo realno &ndash; zavisi od tvoje lične situacije. Frugalista Oliver Noelting, na primer, vi&scaron;e ne juri penziju sa 40: &bdquo;Taj cilj vi&scaron;e ne pratim striktno već godinama&ldquo;, rekao je za ARD. &bdquo;Da bih to postigao, morao bih da radim puno radno vreme, a ja hoću već sada da imam vi&scaron;e vremena za svoju mladu porodicu. Zato i dalje radim skraćeno i 2022. sam, recimo, uzeo godinu dana roditeljskog odsustva.&ldquo;Katarina Lit ipak kaže: &bdquo;Mislim da je korisno razmi&scaron;ljati o ovome. To ljude tera da se zapitaju &ndash; &scaron;ta su mi zapravo finansijski ciljevi i koliko mi stvarno treba za starost.&quot;

Da li je realno? Evo kako steći kapital i živeti od njega mnogo pre penzije

2 Komentari