Globalna trka za litijumom: Šta za SAD znači rusko preuzimanje nalazišta u Ukrajini

Nedavno su ruske snage preuzele kontrolu nad nalazi&scaron;tem litijuma &Scaron;evčenko u Donjeckoj oblasti, koje se smatra jednim od najperspektivnijih u Ukrajini.Ova vest izazvala je veliku pažnju, jer dolazi u trenutku kada se litijum tretira kao ključna strate&scaron;ka sirovina 21. veka.Zelena tranzicija nije samo tehnolo&scaron;ki proces već je duboko geopolitička. Kritične sirovine poput litijuma, retki elementi zemlje i grafiti postali su osnova savremene industrije, električne mobilnosti i odbrane.Kina već deceniju dominira trži&scaron;tem kritičnih sirovina, ne samo zbog količina koje poseduje, već i zbog prerade, određivanja cena i kontrole trgovinskih tokova. Sada sve vi&scaron;e zemalja, uključujući SAD i EU, nastoji da smanji zavisnost i osigura sopstvene lance snabdevanja.Prema ukrajinskim podacima, ukupne rezerve litijuma u toj zemlji procenjuju se na oko 500.000 tona. Međutim, ni jedno od četiri nalazi&scaron;ta trenutno se ne eksploati&scaron;e, a dva su već pod ruskom kontrolom. Osim nalazi&scaron;ta &Scaron;evčenko, Rusija je jo&scaron; 2022. zauzela i nalazi&scaron;te Krutaja Balka u Zaporo&scaron;koj oblasti.Ovakav razvoj događaja stavlja Ukrajinu u nezavidan položaj i može ugroziti dogovor sa SAD o eksploataciji mineralnih resursa. Direktor američke kompanije Critical Metals Corp, koja je ranije imala licencu za &Scaron;evčenko, izjavio je za The New York Times da bi dalji prodor ruskih trupa značio i preuzimanje jo&scaron; većeg broja strate&scaron;kih nalazi&scaron;ta, &scaron;to direktno komplikuje dogovor Kijeva i Va&scaron;ingtona o eksploataciji ukrajinskog mineralnog bogatstva, postignutim krajem aprila. Rusko prisustvo u &Scaron;evčenku osvetljava ranjivost postojećih lanaca snabdevanja i ističe potrebu SAD da osiguraju alternativne izvore.Od ideje o kupovini Grenlanda zbog njegovog bogatstva mineralima, do insistiranja da Ukrajina ustupi rudna bogatstva u zamenu za vojnu pomoć, Donald Tramp je kritične sirovine pretvorio u stub svoje spoljne politike. Jo&scaron; tokom svog prvog mandata 2017. godine pokrenuo je niz mera kako bi ubrzao domaću proizvodnju i preradu sirovina poput litijuma.U martu 2025. Bela kuća je dodatno poo&scaron;trila pristup, nalažući hitno izdavanje dozvola i mobilizaciju državnih sredstava za ubrzanje rudarskih investicija.Dok Rusija vojnim akcijama obezbeđuje pristup litijumu u Ukrajini, a SAD ubrzava otvaranje novih rudnika, Evropa poku&scaron;ava da kroz strate&scaron;ke projekte obezbedi sirovine neophodne za energetsku i digitalnu tranziciju. Brisel je listi 47 strate&scaron;kih projekata na teritoriji zemalja članica u junu dodao jo&scaron; 13 projekata izvan EU, od Kanade preko Norve&scaron;ke do Nove Kaledonije.Među njima je i srpski projekat &quot;Jadar&quot; kao jedan od najbolje istraženih nalazi&scaron;ta litijuma u Evropi. Uvr&scaron;tavanje &quot;Jadra&quot; na listu EU strate&scaron;kih projekata znači da je procenjeno da se on može razvijati u skladu sa evropskim ekolo&scaron;kim i tehničkim standardima. Srbiji se otvara prilika da postane deo evropskog lanca vrednosti u oblasti baterija i zelene industrije, ali i da ojača svoj geostrate&scaron;ki položaj u vremenu sve izraženije globalne konkurencije za kritične sirovine.Na taj kontekst podsetio je ovih dana i američki diplomata Džon B. Kreg za briselski portal Euronews. On je istakao da se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ne dopada približavanje Srbije Zapadu, naročito nakon &scaron;to su EU i Nemačka potpisale sporazum o lancima snabdevanja baterijama koji uključuje pristup sirovinama iz Srbije.Kako pi&scaron;e Kreg, Putin je možda i sam imao ambicije u vezi sa litijumskim rezervama u Srbiji, &scaron;to dodatno osvetljava značaj domaćih nalazi&scaron;ta u &scaron;irem geopolitičkom kontekstu.

Globalna trka za litijumom: Šta za SAD znači rusko preuzimanje nalazišta u Ukrajini

11 Komentari