Branilac Beograda koji je svojim rečima podigao moral srpske vojske i ušao u legendu VIDEO

Osnovnu &scaron;kolu i &scaron;est razreda gimnazije zavr&scaron;io u rodnom gradu. Vojnu akademiju je zavr&scaron;io u Beogradu u 32. klasi.Dok je bio na službi u rodnom gradu poručnik Dragutin Gavrilović se venčao 1908. godine sa Darinkom ćerkom čačanskog prote Velimira. Imao je sa njom petoro dece, četiri ćerke i jednog sina. Prvu oficirsku dužnost dobio je u 10. kadrovskom puku gde je postavljen za komandanta voda.U Prvom balkanskom ratu sa svojom četom učestvovao je u sastavu &Scaron;umadijske divizije 1. poziva u oslobođanju Kosova i Metohije. Nakon toga je proizveden u čin kapetana 1. klase. U Drugom balkanskom ratu pokazao je izuzetnu hrabrost u bici na Bregalnici i iste godine je unapređen u čin majora. U Prvom svetskom ratu komandovao je bataljonom u 10. kadrovskom puku, koji je bio u poslednjoj rezervi Odbrane Beograda. Najteže borbe za odbranu Beograda u Prvom svetskom ratu vođene su na Dorćolu koji je branio Sremski dobrovoljački odred pod komandom banatskog nemca poručnika Ignjata Kirhnera, koji je 1914. godine pre&scaron;ao u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Te&scaron;ko ranjavanje poručnika Kirhnera i veliki gubici u Sremskom dobrovoljačkom odredu i drugim bataljonima podstaklo je majora Dragutina Gavrilovića, komandanta Drugog bataljona 10. pe&scaron;adijskog puka prvog poziva, da sedmog oktobra 1915. godine samoinicijativno okupi ostatke Sremskog dobrovoljačkog odreda i preostale branioce 2. i 3. bataljona, 10. puka.Okupljenim vojnicima, Gavrilović je izdao naredbu koju nam je preneo jedan od dobrovoljaca Đorđe Ro&scaron;: &quot;Oko 1 časa po podne stiže nam u pomoć potporučnik Petar Pavlović, moj klasni drug, sa 2 voda iz III bataljona. U 21/2 časa dolaze jo&scaron; 3 voda i lično sam komandant bataljona major g. Dragutin Gavrilović&quot;.Inače ogroman kao div, izgledao je tada jo&scaron; veći, sakupiv&scaron;i oko sebe oficire i vojnike 2 bataljona, delove žandarmerijskih četa i Sremskog odreda. I tada je zagrmeo njegov glas pun-zanosa:&quot;Junaci! Tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti va&scaron;im silnim juri&scaron;em, razneti va&scaron;im bombama i bajonetima. Obraz Beograda, na&scaron;e prestonice, mora da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je na&scaron; puk iz brojnog stanja, na&scaron; puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate, dakle, da se brinete za živote va&scaron;e, oni vi&scaron;e ne postoje. Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!...&quot;.Tako je major Gavrilović poveo svoje ratnike u poslednju bitku, a sebe preneo u legendu. Đorđe Ro&scaron; je prilikom juri&scaron;a ranjen i prebačen u improvizovanu Vojnu bolnicu u Du&scaron;anovoj ulici br. 6.Po sećanju Đorđa Ro&scaron;a major Gavrilović i kapetan Resimić su bili previjeni i odne&scaron;eni iz improvizovane bolnice i prevežen je vozom za Čačak, gde operisan i zadržan na lečenju. Dragutin Gavrilović je ukazom je 14. oktobra 1915. godine unapređen u čin potpukovnika. Dragutin Gavrilović je učestvovao u povlačenju preko Albanije i u borbama na Solunskom frontu.Iz tog vremena sačuvan je oglas u Beogradskim novinama iz 1916. godine u kojem &quot;Dragutin P. Gavrilović, pe&scaron;adijski potpukovnik iz Čačka, izve&scaron;tava svoju suprugu Darinku, da je zdrav i želi da mu javi preko &quot;Beogradskih Novina&quot; kako je sa zdravljem i kako su deca. Njegov brat Milutin zdrav&quot;.Posle proboja Solunskog fronta, bio je komandant mesta u Novom Segedinu, Velikoj Kikindi i Vr&scaron;cu. Čin pe&scaron;adijskog pukovnika stekao je 1920. godine. Do izbijanja Drugog svetskog rata bio je &scaron;ef Administrativnog odseka general&scaron;tabnog odeljenja Ministarstva vojske i mornarice, i profesor na Vojnoj akademiji.U Drugom svetskom ratu 1941. godine, u Aprilskom ratu, prilikom povlačenja do Sarajeva, zarobljen je i odveden u logor u Nemačku. Te&scaron;ko bolestan, po povratku iz zarobljeni&scaron;tva 1945. godine, ubrzo je preminuo. Umro je u svom stanu na Slaviji, 19. jula 1945, u siroma&scaron;tvu u krugu porodice.Sahranjen je u staroj uniformi pukovnika Jugoslovenske kraljevske vojske, u grobnici svoje rođake na Novom groblju u parceli br. 11. U ime oficira 32. klase Vojne akademije na sahrani je govorio pukovnik Aleksandar Todorović. Nije sahranjen uz vojne počasti kako bi to dolikovalo, ali je zato 1962. godine grobnica u kojoj počiva oslobođena plaćanja u znak zahvalnosti za zasluge prema Otadžbini.

Branilac Beograda koji je svojim rečima podigao moral srpske vojske i ušao u legendu VIDEO

1 Komentari