Položaj izbeglica na tržištu rada i prepreke na koje nailaze

Svi oni, izuzev izbeglica iz Ukrajine koji u u na&scaron;oj zemlji i u članicama EU dobijaju automatsku za&scaron;titu, moraju proći kroz proceduru dobijanja azila.Kako za Infostud kažu u UNHCR-u, sve zemlje potpisnice Konvencije o statusu izbeglica, a time i Srbija imaju odgovoronost da osobama koje traže azil obezbede sigurnost od povratka u zemlju porekla, po&scaron;tovanje njihovih ljudskih prava, pristup procedurama azila, kao i pomoć u pronalaženju dugoročnih re&scaron;enja za njihovu situaciju.Oni napominju da se u javnosti često govori o migrantima, ali ljudi koji su zbog ratova ili progona bili primorani da napuste svoje zemlje su zapravo izbeglice. Razlozi njihovog odlaska iz zemlje nisu ekonomske prirode, kao &scaron;to je to kod migracija. Ali, osobe koje su u postupku azila ili su dobile azil imaju legalni boravak u Srbiji, pravo na rad, obrazovanje, zdravstvenu za&scaron;titu i niz drugih prava.Povodom Svetskog dana izbeglica, istaživali smo kakav je njihov položaj na trži&scaron;tu rada u Srbiji? Uspevaju li i u kojoj meri da nađu posao? I sa kakvim se preprekama na tom putu suočavaju?Pouzdanih i potpunih podataka o tome koliko je izbeglica na trži&scaron;tu rada u na&scaron;oj zemlji nema. Izbeglice i tražioci azila često sami traže posao i snalaze se na trži&scaron;tu rada.Sa druge strane, ako i traže podr&scaron;ku, najče&scaron;će se obraćaju UNHCR-u i nadležnim institucijama poput Komesarijata za izbeglice.Izbeglice na trži&scaron;tu radaTokom 2023&ndash;2024. godine, 42 odsto izbeglica i tražilaca azila koji su se obratili UNHCR-u za podr&scaron;ku u pronalaženju dostojanstvenog posla su i započeli radne angažmane.Od tih osoba, 20 odsto se zaposlilo u korisničkoj podr&scaron;ci, 17 procenata u različitim sektorima kompanije IKEA, 15 odsto u turizmu, 13 odsto u maloprodajnim lancima, a 11 procenata u proizvodnim pogonima. Ostali rade na poslovima održavanja higijene, u restoranima, IT sektoru, računovodstvu i medicini.Takođe, istraživanje napravljeno zajedno sa Komesarijatom pokazuje da se u periodu od 2019. do 2023. godine, 72 odsto izbeglica izjasnilo da su radno angažovani.Od pro&scaron;le godine, izbeglicama i tražiocima azila nije potrebna radna dozvola za pristup trži&scaron;tu rada u Srbiji. Izmenama Zakona o zapo&scaron;ljavanju stranaca, izbeglice mogu legalno da se zaposle uz ličnu kartu koju im izdaje Kancelarija za azil MUP-a, dok tražioci azila poslodavcu treba da prilože i potvrdu svog statusa. Novina je i da je pristup trži&scaron;tu rada za tražioce azila ubrzan, tako da mogu da počnu da rade &scaron;est meseci nakon podno&scaron;enja zahteva za azil.&quot;Ovo su veoma značajne promene koje su značajne kako za izbeglice, jer su ih oslobodile plaćanja administrativnih tro&scaron;kova, tako i za poslodavce, koji ne moraju vi&scaron;e da čekaju na izdavanje ili obnavljanje radnih dozvola&quot;, kažu u UNHCR-u.I Komesarijat za izbeglice je vi&scaron;e puta pozivao poslodavce da prepoznaju potencijal izbeglica kao nove radne snage, jer njihovo angažovanje nije samo pitanje dru&scaron;tvene odgovornosti nego i mogućnosti za inovacije i rast kompanija.&quot;Kako bi se olak&scaron;alo zapo&scaron;ljavanje, UNHCR sarađuje sa Nacionalnom službom za zapo&scaron;ljavanje, Agencijom za kvalifikacije i Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS), ali i sa korporativnim partnerima. Pružamo podr&scaron;ku kompanijama i u administrativnom pogledu kada je reč o zapo&scaron;ljavanju, a po potrebi sa partnerima iz kompanije IKEA održavaju i informativne sesije za HR timove, u okviru kojih poslodavci stiču bolje razumevanje pozicije izbeglica, njihovih potreba, kapaciteta, ranjivosti, prava i statusa u Srbiji&quot;, odgovaraju u UNHCR-u.Obrazovna strukturaPrema podacima UNHCR-a ne&scaron;to vi&scaron;e od trećine izbeglica i tražilaca azila u na&scaron;oj zemlji ima visoko obrazovanje. Vi&scaron;e od polovine njih ima zavr&scaron;enu srednju &scaron;kolu. Ovaj podatak zasnovan je na manjem uzorku populacije.Izbeglice u Srbiji imaju pristup svim nivoima obrazovanja. UNHCR prati izbeglice koje studiraju, trenutno ih je &scaron;est na državnim fakultetima u Srbiji, uz podr&scaron;ku DAFI stipendije (Nemačka akademska inicijativa za izbeglice Albert Ajn&scaron;tajn, kažu u ovoj UN organizaciji.Prepreke i problemiIako većina izbeglica i tražilaca azila govori srpski, zbog nedovoljno dobrog znanja jezika, kao i diploma koje jo&scaron; nisu validirane u Srbiji, neki od njih rade u industrijama koje nisu povezane sa njihovim prethodnim radnim iskustvom ili obrazovanjem. Jezička barijera je jo&scaron; veći izazov za one koji ne govore ni srpski ni engleski, &scaron;to im ograničava mogućnosti zapo&scaron;ljavanja.&quot;KIRS-ov program podr&scaron;ke integraciji traje godinu dana, a na raspolaganju je i finansijska pomoć za učenje jezika i za privatni sme&scaron;taj za ljude koji su dobili azil. Veoma često, to nije dovoljno za potpunu integraciju izbeglica, odnosno mnogim od njih bi značilo da period podr&scaron;ke traje duže&quot;, kažu u UNHCR.Sa izazovima u pronalaženju posla suočavaju se u većoj meri ljudi koji borave u centrima za azil u delovima Srbije u kojim je stopa nezaposlenosti vi&scaron;a, kao &scaron;to su na primer Sjenica ili Vranje.Dok uz podr&scaron;ku KIRS-a imaju priliku da uče srpski, Agencija za kvalifikacije im pomaže da svoje diplome validiraju u Srbiji. UNHCR aktivno sarađuje sa obe institucije, a nedavno je zajedničkim snagama pripremljen Vodič za karijerno usmeravanje izbeglica koji na jednom mestu pruža informacije o tome gde može da im bude priznat stepen obrazovanja stečenog u inostranstvu, kako da upi&scaron;u &scaron;kolu ili fakultet, gde mogu da uče srpski, kako i gde da se prekvalifikuju, pronađu zaposlenje, ali i kome mogu da se obrate za savetovanje o ovim temama.Dodatno, kako bi informisao poslodavce o prilici za zapo&scaron;ljavanje izbeglica i tražilaca azila, UNHCR je organizovao konferencije za privatni sektor u Sjenici i Vranju.Izbeglice i tražioci azila se povremeno susreću sa nerazumevanjem u svakodnevnim situacijama kao &scaron;to su otvaranje računa, odlazak kod lekara, zaposlenje i slično, zbog toga &scaron;to njihove lične karte izgledaju drugačije od dokumenata državljana Srbije. Plastificirane su i popunjene rukom. Postoje indicije da će izgled ličnih dokumenata biti unapređen, a za to vreme u UNHCR-u kažu da aktivno informi&scaron;u poslodavce i pružaoce usluga o trenutnom izgledu ličnih dokumenata kako bi bilo &scaron;to manje nesporazuma.Primer uspe&scaron;ne integracijeS.S. je mladić iz Kameruna, sa fizičkim invaliditetom, koji je u Srbiju izbegao 2018, krećući se u invalidskim kolicima. Zatražio je azil i tokom trajanja postupka boravio je u kolektivnom sme&scaron;taju u jednom od centara za azil i prihvat, kojim rukovodi KIRS, u okviru kojih su obezbeđeni obroci, osnovne lekarske usluge, pravna pomoć.Po dobijanju za&scaron;tite, KIRS i UNHCR su u dogovoru sa S.S. pripremili njegov lični plan integracije, imajući u vidu želje, mogućnosti i afinitete, kažu nam u UNHCR-u.&quot;Srpski jezik je vrlo solidno naučio na besplatnim časovima koje organizuje KIRS, kao i dodatnim, organizovanim uz podr&scaron;ku UNHCR-a. Uz podr&scaron;ku UNHCR-a i partnera, zavr&scaron;io je &scaron;kolovanje u Osnovnoj &scaron;koli &quot;Branko Pe&scaron;ić&quot;. O istoriji, kulturi i ustavnom uređenju Srbije imao je priliku da uči na sesijama koje sprovodi Centar za kriznu politiku i reagovanje (CKPR), partnerska organizacija UNHCR-a. Započeo je tromesečno stažiranje u kompaniji IKEA, u okviru IKEA-UNHCR programa &quot;Ve&scaron;tine za zapo&scaron;ljavanje&quot;, tokom kojeg izbeglice i tražioci azila imaju priliku da steknu ve&scaron;tine koje će im pomoći u pronalaženju posla. Kao i gotovo 70 odsto učesnika ovog programa, nastavio je radni angažman u ovoj kompaniji, gde i danas radi&quot;, kažu u ovoj organizaciji.Prona&scaron;ao je, uz njihovu pomoć i odgovarajući privatni sme&scaron;taj i prilagodio ga potrebama osobe sa invaliditetom, dok je uz pomoć Beogradskog centra za ljudska prava počeo da koristi uslugu ličnog asistenta. Aktivno učestvuje u brojnim aktivnostima u zajednici koje UNHCR i partneri organizuju ili podržavaju, a takođe je aktivno igrao ko&scaron;arku u kolicima za klub &quot;Mega Despot&quot;, zaključuju u UNHCR.

Položaj izbeglica na tržištu rada i prepreke na koje nailaze

0 Komentari