Futurolog predviđa: Fizički novac nestaje, nove banke će profitirati

Cilj svake organizacije je istaknuti se i prilagoditi dinamičnom trži&scaron;tu koje se uplivom ve&scaron;tačke inteligencije (AI) u proteklih nekoliko godina značajno izmenilo.O tome kako tehnolo&scaron;ke inovacije oblikuju organizacije na poslovnoj konferenciji Future Tense 15. maja u Zagrebu govoriće futurolog Lase Jonason, stručnjak za tehnolo&scaron;ke transformacije i direktor na Copenhagen Institute for Futures Studies.S vi&scaron;e od dve decenije iskustva u velikim korporacijama, Jonason je kao stariji futurolog na Institutu stekao duboko razumevanje kako tehnolo&scaron;ke inovacije oblikuju organizacije. Prema njemu, uspe&scaron;ne organizacije karakteri&scaron;e njihova ve&scaron;tina, ne samo usvajanja AI, već i primena alata za promi&scaron;ljanje o budućnosti.&quot;Tehnologija je alat za digitalnu transformaciju, ali upravljanje promenama je nacrt. Ono &scaron;to pretvara digitalnu promenu u digitalni uspeh leži u razumevanju ljudskog elementa &ndash; kulture, strahova, nadanja&quot;, smatra Jonason.Radikalne promeneMaskov Neuralink nedavno je ugradio bežični čip u mozak Nolandu Arbaugu, 29-godi&scaron;njaku koji je ostao paralizovan nakon saobraćajne nesreće, a koji sada, zahvaljujući tehnologiji, vlastitim umom može da pomera kursor mi&scaron;a i tako odigra partiju &scaron;aha. Hoćemo li u budućnosti u trgovinama i bankama plaćati treptajem oka, pitali smo futurologa.&quot;Već koristimo prepoznavanje lica za otključavanje telefona, a zenica je dobro prilagođena za jedinstvenu identifikaciju, pa tehnologija koja bi to omogućila već postoji, no moguće su i druge metode osiguranja jednostavnog korisničkog iskustva jer ne možemo dopustiti da plaćanja prođu bez na&scaron;eg pristanka. Mislim da postoji mnogo sigurnosnih problema u smislu da samo trepnete okom i obavite plaćanje. Kada razmi&scaron;ljam o Neuralinku, definitivno razmi&scaron;ljam o čitanju misli kako bismo efikasnije komunicirali, pogotovo ljudi s različitim pote&scaron;koćama koji ne mogu da se izražavaju&quot;, objasnio je Jonason.U nordijskim zemljama, kaže Jonason za Poslovni dnevnik, čini se da su kovanice i novčanice već nestale. &quot;Verujem da je samo pitanje vremena kada će se tro&scaron;kovi održavanja trenutnog sistema s fizičkim valutama oceniti kao previsoki u poređenju s njihovom ograničenom upotrebom. U severnim zemljama niste često u dodiru s fizičkim novcem, pa bi neki mogli tvrditi da je već nestao, no druge zemlje mnogo zaostaju, pa će za to trebati jo&scaron; neko vreme, no nisam u poziciji da dajem predviđanja o tome&rdquo;, istakao je Jonason.Op&scaron;ta digitalna transformacija pred banke stavlja nove izazove, dodao je.&quot;Rizik gubitka direktnog kontakta s korisnicima ne&scaron;to je o čemu bih se brinuo da sam deo finansijskih institucija. No, banke će ipak moći da odgovore na to &ndash; ali moraju da razumeju rizik i načine na koje drugi učesnici mogu da posreduju u njihovim poslovnim modelima.Digitalne valute banke bi mogle učiniti irelevantnim. Poslednjih godina pokazalo se da je vrlo te&scaron;ko stvoriti poverenje unutar raznolikih decentralizovanih poslovnih modela. &quot;Važan element je krhkost modela upravljanja koji povezuje decentralizirane sisteme sa &#39;stvarnim svijetom&#39;, gde smo videli da su ljudi počinili prevare&rdquo;, pojasnio je Jonason.Ipak, mnoge su banke već potpuno digitalne.&quot;Taj će se razvoj prema digitalizaciji verovatno nastaviti. No, danas jo&scaron; postoje koristi povezane s fizičkom prisutno&scaron;ću, pa bismo mogli videti da banke razvijaju poslovne modele kako bi se povezale s lokalnim zajednicama izvan radnog vremena. Ako se to dogodi, takve nove banke mogle bi snažno profitirati od fizičke prisutnosti&rdquo;, tumači futurolog.Komentarisao je i strah da bi digitalni novac mogao biti hakovan.&ldquo;Hakovanje bankarskog sistema je očito rizik, ali takođe je i ne&scaron;to u &scaron;to su uložene ogromne količine novca da se to spreči. Kada govorimo o kriptovalutama, tu takođe postoje rizici, no možemo raspravljati o sistemu bitcoina koji je na trži&scaron;tu od 2008. godine i koji se stvarno pokazao vrlo te&scaron;kim za hakovanje&rdquo;, istakao je Danac.Preterani strahBojazni da će AI oduzimati radna mesta smatra preteranim.&quot;Emocije treba koristiti proaktivno. AI dovodi do strukturnih promena pa vrlo često kažem da va&scaron; posao neće zameniti AI, ali će ga zameniti neko ko je jako dobar u AI-ju. Prva stvar na koju bismo trebalo da se usredsredimo je kako možemo da naučimo uz AI da bolje obavljamo svoj posao. Mislim da su banke proteklih godina stvarno digitalizirale puno postojećih poslova i da su mnogi zbog toga ostali bez posla, ali istovremeno su uposlili one s novom sve&scaron;ću&rdquo;, ističe Jonason.Pre nego &scaron;to AI &quot;preuzme svet&quot;, postoji drugi rizici o kojima trebamo brinuti, dodao je futurolog. &ldquo;Najpre, kako ve&scaron;tačka inteligencija zapravo može da odvrati na&scaron;u pažnju od nas samih. Vidimo da i deca i odrasli mnogo koriste dru&scaron;tvene mreže i iznenada menjaju pona&scaron;anje. Ti su nam rizici mnogo bliži, trebalo bi da ih imamo na umu&rdquo;.Paradoksalno, AI bi nam mogao pomoći da vi&scaron;e &quot;postanemo ljudi&quot; i posvetimo se sebi, smatra.&ldquo;Ve&scaron;tačka inteligencija može da preuzme administrativne zadatke koji su nama često dosadni kako bismo se mogli usredsrediti na druge stvari. Istorijski gledano, automatizacija zapravo nije dovela do mnogo dodatnog slobodnog vremena, već do toga da sve radimo detaljnije i razmi&scaron;ljamo o uslugama na nove načine. Ipak, postoje potencijalni pozitivni ishodi upotrebe ve&scaron;tačke inteligencije. Mogli bismo je koristiti da postanemo slobodniji i provodimo vi&scaron;e vremena uživajući, &scaron;to je pozitivan scenario&rdquo;, zaključio je danski futurolog, jedan od predavača na poslovnoj konferenciji Future Tense 15. maja u Zagrebu.

Futurolog predviđa: Fizički novac nestaje, nove banke će profitirati

4 Komentari