Zašto je voće toliko skupo?

To je zakon ponude i potražnje. Drugo je pitanje da li je to realno i opravdano, kaže za Biznis.rs dr Aleksandar Leposavić iz Insitituta za voćarstvo u Čačku.Ova priča počela je sa prvim jagodama koje su se pojavile na pijacama, a čija cena je na početku sezone i&scaron;la i do 1.200 dinara po kilogramu. Kilogram tre&scaron;anja sada se može kupiti za 800 dinara, a kada su se pojavile njihova cena dostizala je čak 1.400 dinara. Slična situacija je bila i sa kajsijama, dok će zbog manjeg ovogodi&scaron;njeg roda potro&scaron;ači, po svemu sudeći, vi&scaron;e novca morati da izdvoje i za vi&scaron;nje i domaće maline koje polako pristižu.&quot;Nažalost, ove godine je i vi&scaron;nja podbacila, iako je ona relativno otporna na niske temperature. Informacije sa terena potvrđuju da proizvođači očekuju i da se plaća solidna cena za ovo voće. &Scaron;to se tiče tre&scaron;nje, ona je uglavnom stizala iz uvoza. Kada je reč o jagodama, imali smo domaće, ali i problem sa albanskom jagodom koja je uvezena pro&scaron;le godine i reeksportovana, odnosno izvezena iz Srbije kao na&scaron; proizvod. To je ono o čemu bi trebalo da vodimo računa jer je jagoda zbog kratkog vremena prispeća vrlo često problematična zbog ostataka aktivnih materija pesticida, tako da nam se problem nedovoljne kontrole olupao o glavu&quot;, napominje sagovornik.Aleksandar Leposavić ukazuje na to da smo sličnu situaciju imali i sa smrznutom malinom, tačnije sa uvozom i reeksportom, kada je Evropski sistem za bezbednost hrane identifikovao povećane koncentracije kadmijuma u malini koja je izvezena iz Srbije.&quot;S obzirom na način kako se kadmijum može naći u plodovima, sa stopostotnom sigurno&scaron;ću sam ubeđen da je malina reeksportovana, tačnije uvezena iz nekih drugih zemalja i prosleđena na evropsko trži&scaron;te. Isti slučaj je bio i sa jagodom, koja je uvezena iz Albanije pa izvezena kao na&scaron; proizvod, gde se potvrdilo prisustvo prekomerne koncentracije jednog insekticida&quot;, ocenjuje Leposavić.Malina podbacila, ove godine svega 30 odsto prosečnih prinosaKada je reč o ovogodi&scaron;njem rodu maline, na&scaron; sagovornik kaže da nikada kraću berbu nećemo imati nego ove godine jer je malina u jako lo&scaron;em kondicionom stanju, a ovi problemi se vuku iz godine u godinu.&quot;Nažalost, mi se vrlo slabo snalazimo sa klimatskim promenama. Problem su i trži&scaron;na de&scaron;avanja jer proizvođači nisu stimulisani da ulažu u proizvodnju. I pro&scaron;le godine je bila jako velika su&scaron;a, pa su sve ove okolnosti uticale na to da ove godine nećemo imati ni 30 odsto nekih na&scaron;ih normalnih prinosa, koji se na jednogodi&scaron;njem nivou kreću od 60.000 do 80.000 tona&quot;, ukazuje Leposavić.Iako kaže da je vrlo nezahvalno pričati o cenama i da su i hladnjačari, pored proizvođača malina, takođe u nepovoljnoj situaciji, on navodi da su hladnjačari iza&scaron;li sa predlogom cena od 300 do 320-330 dinara za kilogram, ali je ovakva situacija vrlo kratko trajala.&quot;U &Scaron;apcu je počela berba i ove cene su u Mačvi već prevaziđene, pa idu od 405 dinara po kilogramu za Vilamet, dok se Miker sorta vi&scaron;e plaća. Siguran sam da će se zbog nedostatka količina malina ove godine jo&scaron; vi&scaron;e plaćati. I kako god to neko posmatrao, zarad opstanka i održavanja ove proizvodnje sigurno je da i država treba da nađe način da pomogne i jednima i drugima&quot;, smatra Aleksandar Leposavić.On navodi da su proizvođači destimulisani, a da su zvanični statistički podaci da je u Srbiji 19.000 hektara pod malinom &ndash; netačni.&quot;Mi smo ove godine pali i na ispod 10.000 hektara, a neka realna procena je da je ukupna proizvodna povr&scaron;ina oko 8.000 hektara &ndash; &scaron;to je vi&scaron;e nego duplo manje od onoga &scaron;to pokazuje statistika. Pro&scaron;le godine smo imali svega 48.000 tona, ove godine će biti jo&scaron; manje&quot;, zaključuje Leposavić.Ko kontroli&scaron;e upotrebu pesticida u Srbiji?Upotrebu sredstava za za&scaron;titu bilja, u skladu sa Zakonom o sredstvima za za&scaron;titu bilja, kontroli&scaron;e fitosanitarna inspekcija, navode za Biznis.rs u Ministarstvu poljoprivrede, &scaron;umarstva i vodoprivrede.&quot;Kontroli&scaron;e se da li se sredstva za za&scaron;titu bilja primenjuju u skladu sa re&scaron;enjem o registraciji, odnosno deklaracijom i uputstvom za primenu i da li se primenjuju u skladu sa propisanim uslovima za primenu, zabranama primene i obavezama korisnika sredstava za za&scaron;titu bilja&quot;, ističu iz Ministarstva poljoprivrede, &scaron;umarstva i vodoprivrede.Kada je reč o uvozu pesticida, u resornom ministarstvu kažu da se sredstva za za&scaron;titu bilja podjednako uvoze iz zemalja Evropske unije i Kine.&quot;Takav je i odnos registrovanih sredstva za za&scaron;titu bilja koja su u prometu u na&scaron;oj zemlji. Od ukupnog broja najvi&scaron;e je herbicida i oni se najvi&scaron;e i uvoze&quot;, navode u Ministarstvu poljoprivrede.Na pitanje koliko poljoprivrednici koriste pesticide i za koje proizvode najvi&scaron;e, u ministarstvu kažu da u ovom trenutku nemaju potpune podatke o potro&scaron;nji sredstava za za&scaron;titu bilja.&quot;Na osnovu podataka o ukupnoj proizvodnji i uvozu pesticida, gde su herbicidi dominantni, a u kontekstu ukupnih povr&scaron;ina pod ratarskim kulturama, kao i utro&scaron;ku herbicida po jedinici povr&scaron;ine, može se zaključiti da je najveća potro&scaron;nja upravo ove grupe sredstava za za&scaron;titu bilja&quot;, dodaju.&Scaron;to se tiče kontrole pesticida u krajnjim proizvodima i načina informisanja potro&scaron;ača u slučaju prekomerne upotrebe, u resornom ministarstvu ističu da se u okviru Godi&scaron;njeg programa postregistracione kontrole sredstava za za&scaron;titu bilja svake godine vr&scaron;i ispitivanje uzoraka hrane biljnog i životinjskog porekla na prisustvo i nivo ostataka sredstava za za&scaron;titu bilja, čime se obezbeđuje kontrola primene sredstava za za&scaron;titu bilja.

Zašto je voće toliko skupo?

5 Komentari