Ko plete mrežu laži oko Siniše Malog

Srbija na računu budžeta danas ima 507 milijardi dinara, javni dug na nivou od 43,9 odsto BDP-a, a tokom pro&scaron;le godine je bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi s privrednim rastom od 3,9 odsto.U 2024. godini BDP u apsolutnom iznosu bio je 82,3 milijardi evra, dok je 2012. godine iznosio 35,1 milijardu evra. U istom periodu tokom pro&scaron;le godine Srbija je privukla i 5,2 milijarde evra stranih direktnih investicija, a nezaposlenost je iznosila 8,6 odsto, &scaron;to je istorijski minimum. Dostigla je i investicioni nivo kreditnog rejtinga, &scaron;to je čini jo&scaron; atraktivnijom za investiranje.S ovim rezultatima predstavnici vlasti juče su mogli da se pohvale zvaničnicima vi&scaron;e od 140 zemalja, koji su do&scaron;li u Beograd sa svih kontinenata na veliki pripremni sastanak za Ekspo 2027. Ovo je ujedno i prva proba za organizatore ovog velikog događaja, ali i jo&scaron; jedan test za prvog potpredsednika vlade i ministra finansija Sini&scaron;u Malog, koji je najpre vodio proces kandidature Republike Srbije za domaćina Ekspa, a sada koordini&scaron;e i proces izgradnje i organizacije.Kao najpoznatiji operativac u vladi i čovek od poverenja predsednika Aleksandra Vučića, Mali je postao poznat upravo po tome &scaron;to se ne libi da uđe uko&scaron;tac sa projektima u koje nekako, na početku, niko ne veruje osim njega i predsednika Vučića, kako to često obojica nagla&scaron;avaju.Kada je Sini&scaron;a Mali postao prvi čovek Beograda 2014. godine, imao je čime da se pohvali &ndash; bio je uspe&scaron;an konsultant u privatnom sektoru, Ron Braun stipendista koji se &scaron;kolovao i u Americi, student generacije na Ekonomskom fakultetu, sa doktoratom iz oblasti finansija i nizom naučnostručnih radova. Porodičan čovek, otac troje dece, neposredan u komunikaciji, ali i vrlo ozbiljan i poznat kao o&scaron;tar u profesionalnom svetu. I pritom &ndash; bogat čovek, kako su jo&scaron; tada pisali mediji. Jedna od prvih naslovnih strana o Sini&scaron;i Malom, do tada nepoznatom &scaron;iroj javnosti, govorila je upravo o tome kako je Mali jedan od milionera u srpskoj politici.Mali je nemali broj puta priznao da se nerado obreo u politici. Kako je jo&scaron; tada govorio, politika ga nikada nije interesovala, već samo struka, odnosno ono &scaron;to je najbolje radio &ndash; konsultantski posao u oblasti pripajanja, spajanja i preuzimanja kompanija i restrukturiranje preduzeća. Tražeći trži&scaron;ta koja će tek da rastu, za koja je znao da su najperspektivnija, Mali je planirao da se 2012. godine sa porodicom preseli u &Scaron;angaj, gde bi se bavio investicionim bankarstvom.Međutim, ta 2012. godina bila je ključna za političke promene u Srbiji. Na predsedničkim i parlamentarnim izborima vlast je osvojila Srpska napredna stranka, koja je tako prvi put iz pozicije opozicione stranke, do&scaron;la u poziciju stranke koja ima većinsku vlast u državi. Temeljeći svoj politički program na sređivanju ekonomskog rasula u kome se zemlja nalazila, ali i na sprovođenju nekih velikih projekata, kao &scaron;to su &bdquo;Beograd na vodi&rdquo; i &bdquo;Er Srbija&rdquo;, Aleksandru Vučiću, tada&scaron;njem prvom potpredsedniku vlade, bili su potrebni operativni ljudi, sposobni da sprovedu neophodne promene. Tako je Sini&scaron;a Mali postao gradonačelnik Beograda, rekav&scaron;i da je odgovorio na poziv svog prijatelja Vučića koji je bio uveren da je &bdquo;Srbija dobila istorijsku &scaron;ansu&rdquo;.Mnogo godina kasnije, Mali je priznao da se &bdquo;nije dobro sna&scaron;ao u ulozi političara&rdquo;, misleći pre svega na sve ono &scaron;to ga je sna&scaron;lo nakon &scaron;to je u&scaron;ao u političku arenu.Očigledno politički neiskusan, počeo je da prima udarce na sva tri nivoa: profesionalnom, akademskom, ali i porodičnom. U kratkom periodu na&scaron;ao se u sredi&scaron;tu medijskih napada: priča o 24 stana u Bugarskoj trebalo je da ga kriminalizuje i uni&scaron;ti na profesionalno-poslovnom planu, optužbe o plagiranom doktoratu da mu ospore &bdquo;akademsku čestitost&rdquo;, a čak je i njegov razvod zloupotrebljen u medijima koji su kritični prema vlastima. Tako mu je u medijima osporen čak i porodični aspekt života, &scaron;to se čak i u politici retko de&scaron;ava.Prijateljstvo s predsednikom Aleksandrom Vučićem mu nije pomoglo. Postao je laka meta, dobijajući udarac za udarcem od strane jedne grupe medija.I tako je ona biografija Malog s početka ovog teksta, koji je u međuvremenu u&scaron;ao u političku arenu, postala potpuno drugačija. Mali je provučen kroz toplog zeca, napadan pre svega od strane portala koji su finansirani iz inostranstva i medija Junajted grupe, navodi se u autorskom tekstu Politike.Kontroverze su otvorene slučajem oko njegovog doktorata, koji je odbranio na Fakultetu organizacionih nauka 2013. godine. Iako je ovo bio jedan od nekoliko spornih doktorata političara, sigurno je onaj koji je dobio najvi&scaron;e medijske pažnje, pre svega zato &scaron;to je Mali, koji je odmah izjavio da &bdquo;stoji iza svog rada&rdquo;, odlučio da pravdu traži na sudu, navodi list. Otpočeo je jedan dug i mučan sudski proces koji su mediji pomno pratili. Pritisnut od strane medija koji su kritični prema vlasti, Beogradski univerzitet je napravio nekoliko faulova, pa je tako doneo nove propise kako bi doktorat mogao da mu se poni&scaron;ti, ali oni su primenjeni retroaktivno, &scaron;to je takozvani pravni nonsens, pi&scaron;e Politika. Tako je u martu 2023, Upravni sud doneo presudu kojom je poni&scaron;tio prethodnu odluku Senata univerziteta o oduzimanju doktorata, čime su Malom vraćeni doktorat i doktorsko zvanje. Najglasnija u borbi protiv Sini&scaron;e Malog bila je tada&scaron;nja rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović, koja se ubrzo nakon toga i politički aktivirala, pa je tako danas istaknuta članica &bdquo;Proglasa&rdquo;, udruženja koje je poznato po svom opozicionom delovanju. Upravo je njeno političko aktiviranje bacilo senku na objektivnost kada je reč o celom procesu koji se tiče doktorata Sini&scaron;e Malog.Za vreme ovog postupka, koji je trajao 10 godina, Mali je zavr&scaron;io jo&scaron; jedan doktorat i to na Univerzitetu u Ko&scaron;icama.Mediji tu nisu stali sa konstruisanjem novih priča o Sini&scaron;i Malom. Tako je u oktobru 2015. portal &bdquo;Krik&rdquo; objavio tekst s tvrdnjom da je Mali &bdquo;kao direktor dve misteriozne of&scaron;or firme kupio 23 luksuzna apartmana u bugarskom letovali&scaron;tu Sveti Nikola.Glavni akter ove priče je odmah negirao tvrdnje da poseduje 24 stana i naveo da je 2012. radio kao konsultant u privatnoj firmi, savetujući klijente kako da, između ostalog, kupe stanove u Bugarskoj. Ponovio je i dokazao da ima samo jedan stan u Bugarskoj, uredno prijavljen Agenciji za borbu protiv korupcije i plaćen preko računa. On je rekao da je između 2011. i polovine 2012. bio direktor dve of&scaron;or firme za koje je &bdquo;Krik&rdquo; objavio da je preko njih kupio 24 apartmana, ali je naveo da nakon avgusta 2012. nije imao nikakvu vezu s tim firmama. Novinarima je predočio pisane izjave Ane Panajotove, direktorke pomenutih of&scaron;or firmi, da nije vlasnik, niti ovla&scaron;ćeno lice tih kompanija. Mediji su 21. avgusta 2017. objavili da je grafolog, koga je angažovala policija, dokazao da Sini&scaron;a Mali nije vlasnik 24 stana.Kako je sam Mali jednom prilikom rekao, &bdquo;ovo je verovatno najbesmislenija od svih tzv. afera, ali dovoljno medijski atraktivna i zvučna da ljudi u nju poveruju&rdquo;.Za to vreme, kao gradonačelnik Beograda, Sini&scaron;a Mali je bio zadužen da sprovede projekat &bdquo;Beograd na vodi&rdquo;, koji je trebalo da spusti grad na reke i da potpuno preuredi Savski amfiteatar. Od kako je najavljen, projekat je nai&scaron;ao na brojne napade, bio je uzrok protesta protiv vlasti, čiji je simbol tada postala žuta patka. Kada je tada&scaron;nji gradonačelnik prvi put najavio prodaju stanova u Beogradu na vodi, postao je predmet &scaron;ale na dru&scaron;tvenim mrežama. Tako su se tvitera&scaron;i lažno prijavljivali da su zainteresovani za kupovinu stanova, uvereni da se projekat neće sprovesti, te da stanovi nikad neće biti ni izgrađeni. Danas, 10 godina kasnije, Beograd na vodi vi&scaron;e ne okuplja one koji protestuju protiv njega, već sve one koji tamo odlaze da provedu slobodno vreme, a stanovi se prodaju i pre nego &scaron;to budu izgrađeni. Ovaj novi centar grada je doneo Beograđanima i gostima grada nove javne povr&scaron;ine, promenade, ali i nova radna mesta. Privukao je strane investicije i doprineo razvoju turizma, ali i razuverio sve neverne Tome.Poslednja u nizu neistina, kako se ispostavilo, jeste &bdquo;saznanje&rdquo; portala &bdquo;Nova&rdquo;, da su &bdquo;pojedini u tužila&scaron;tvu izjavili da je Sini&scaron;a Mali vr&scaron;io pritisak da se sa kompleksa General&scaron;taba skine za&scaron;tita, odnosno da bude doneta odluka o prestanku svojstva kulturnog dobra&rdquo;. Naime, v. d. direktora Republičkog zavoda za za&scaron;titu spomenika kulture Goran Vasić uhap&scaron;en je zbog sumnje da je falsifikovao dokumentaciju nakon koje je General&scaron;tab obrisan iz registra kulturnih dobara, &scaron;to bi omogućilo izgradnju Tramp kule na toj lokaciji. Javno tužila&scaron;tvo za organizovani kriminal je 22. maja saop&scaron;tilo da nije saslu&scaron;alo ministre Sini&scaron;u Malog i Nikolu Selakovića u predmetu &bdquo;General&scaron;tab&rdquo;. Iz tužila&scaron;tva su istakli da do tog dana nije ispitan nijedan svedok od ukupno 35 predloženih, pa time ni zaposleni iz Republičkog i Beogradskog zavoda za za&scaron;titu spomenika kulture. Očigledne su laži da je Mali saslu&scaron;an, ali je, kako tvrde izvori Politike, spreman da da izjavu u tužila&scaron;tvu, jer veruje da je projekat koji je planiran na mestu General&scaron;taba dobar za Srbiju, te da je besmisleno da tu stoji razru&scaron;ena zgrada već 26 godina.Jedan kineski lider je davno rekao da je &bdquo;politika rat bez krvi&rdquo;, a u slučaju Srbije, to izgleda jo&scaron; brutalnije. U takvom ambijentu, uspeh u Srbiji je često osuđen da se brani. Ne samo argumentima, već istrajno&scaron;ću.Jer laži trče sprintove, a istina maraton. Kao prvi čovek Beograda i zagriženi maratonac, Mali je prepolovio dug grada koji je bio 1,2 milijarde evra i smanjio budžetski deficit za četiri puta. Za vreme njegovog mandata je sproveden program konsolidacije javnih i javno-komunalnih preduzeća, a Beograd je prvi put dobio kreditni rejting 2016. godine. Pokrenuti su veliki investicioni projekti, a Mali se držao obećanja da će Beograd postati &bdquo;grad kranova i dizalica&rdquo;.Od 2018. obavlja funkciju ministra finansija, a od 2022. je i potpredsednik vlade. Srbija je za vreme njegovog mandata prvi put dobila investicioni rejting u oktobru 2024, a već nekoliko godina je među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi. Pokrenut je obiman posao digitalizacije određenih procesa u finansijama, pa je tako sprovedena e-fiskalizacija i uvedene e-fakture, za &scaron;ta Srbija sad prenosi znanje zemljama &scaron;irom sveta. A ono &scaron;to prvi potpredsednik vlade najvi&scaron;e pominje su upravo oni ekonomski rezultati sa početka ovog članka. Jer, kako kaže, njih niko ne može da ospori.

Ko plete mrežu laži oko Siniše Malog

1 Komentari