Komšije uvode nova pravila za strance

Prema podacima hrvatskog Ministarstva unutra&scaron;njih poslova, Srbija je tokom 2024. godine bila među vodećim zemljama po broju izdatih radnih dozvola za strane državljane, sa ukupno odobrenih 27.988. Međutim, ovaj broj obuhvata i sezonske i nesezonske radnike, uključujući one zaposlene u građevinarstvu, saobraćaju i drugim sektorima.Sezonski radnici iz Srbije najče&scaron;će se angažuju u primorskim gradovima poput Rovinja, Poreča i Makarske, gde popunjavaju pozicije konobara, kuvara, sobarica i pomoćnog osoblja. Zbog nedostatka domaće radne snage hrvatski poslodavci često nude konkurentne uslove, uključujući obezbeđen sme&scaron;taj i ishranu, kako bi privukli radnike iz Srbije.Međutim, od aprila 2025. godine sve agencije koje se bave dovođenjem stranih radnika u Hrvatsku, a naročito one iz Srbije i regiona, moraju da se prilagode znatno strožem zakonodavnom okviru. Novi Zakon o strancima donosi niz promena koje imaju za cilj da urede sektor privremenog zapo&scaron;ljavanja, ali i da ojačaju prava stranih radnika u Hrvatskoj.Pravnici kancelarije Stojković Advokati kažu da zapo&scaron;ljavanje stranaca vi&scaron;e neće moći da funkcioni&scaron;e po principu &ndash; &quot;dovedi, rasporedi, pa vidi &scaron;ta dalje&quot;.&quot;Radna dozvola se od sada izdaje isključivo za konkretnog poslodavca, a svaka promena firme zahteva novi administrativni proces. Drugim rečima, radnici vi&scaron;e neće moći da &lsquo;&scaron;etaju&rsquo; od posla do posla preko iste agencije &ndash; zakon to zabranjuje&quot;, poja&scaron;njavaju advokati nove propise.Novina koja je posebno značajna odnosi se na podeljenu odgovornost. Do sada su firme i agencije mogle da prebacuju odgovornost jedna na drugu u slučaju neregularnosti. Sada to vi&scaron;e nije moguće.&quot;Ako se ustanovi da radni uslovi nisu u skladu sa zakonom &ndash; bilo da je reč o neisplaćenim platama, lo&scaron;em sme&scaron;taju ili nepo&scaron;tovanju radnog vremena &ndash; i agencija i firma krajnji korisnik će snositi posledice. Kazne će biti novčane, ali u ozbiljnijim slučajevima mogu uključivati i zabranu daljeg angažovanja stranaca&quot;, navode advokati.Poseban akcenat stavljen je na jednak tretman stranih radnika. Bez obzira na to &scaron;to su zaposleni privremeno i preko agencija, oni sada moraju imati ista prava kao i stalno zaposleni u domaćim firmama. To znači istu platu, iste uslove rada i sme&scaron;taja, kao i pravo na odmor i slobodne dane. Privremeni ugovor vi&scaron;e nije izgovor za slabiji tretman.Nova pravila nalažu da agencije vode urednu i ažurnu evidenciju svih svojih radnika, ali i da ih obavezno prijave nadležnim institucijama. U suprotnom suočiće se sa o&scaron;trim sankcijama, uključujući i zabranu rada na teritoriji Hrvatske. Neprijavljen radnik vi&scaron;e ne znači samo &quot;tehnički propust&quot;, već ozbiljno kr&scaron;enje zakona.&quot;Firme koje koriste usluge agencija sada su direktno uključene u proces. Ne samo da moraju biti naznačene u radnim dozvolama, već i da garantuju da će angažovani radnici obavljati isključivo poslove za koje su dozvole izdate. Takođe, firme moraju sarađivati sa agencijama u kontroli sme&scaron;taja i uslova rada. U protivnom, rizikuju novčane kazne, ali i gubitak prava na kori&scaron;ćenje strane radne snage u budućnosti&quot;, obja&scaron;njavaju na&scaron;i sagovornici.Novina i test trži&scaron;ta radaTakođe, od aprila 2025. godine Hrvatska je zakonski uvela i obavezni test trži&scaron;ta rada kao prvi korak u postupku zapo&scaron;ljavanja stranih radnika.Test trži&scaron;ta rada sprovodi Hrvatski zavod za zapo&scaron;ljavanje (HZZ), a njegov cilj je jednostavan &ndash; poslodavac mora dokazati da u Hrvatskoj ne postoji raspoloživ domaći kandidat za radno mesto koje nudi. To se proverava putem oglasa, koji mora ostati otvoren 15 dana. Ako se niko od domaćih kandidata ne prijavi ili ne ispunjava uslove, tek tada poslodavac može da traži radnu dozvolu za stranog državljanina.Jedna od ključnih promena u 2025. godini tiče se i načina na koji poslodavci formuli&scaron;u oglase. Vi&scaron;e nije dozvoljeno postavljanje nerealnih kriterijuma kako bi se &quot;zaobi&scaron;ao&quot; domaći kadar. Primera radi, do sada su se u oglasima pojavljivali zahtevi poput &quot;znanje retkog jezika i pet različitih IT ve&scaron;tina&quot; za fizički posao &ndash; čime su se domaći kandidati namerno diskvalifikovali. Novi zakon takvu praksu eksplicitno zabranjuje.Jo&scaron; jedna važna stavka je da plata ponuđena stranom radniku mora biti ista kao ona koju bi dobio domaći radnik na istom radnom mestu. To znači da se vi&scaron;e ne može nuditi minimalac samo zato &scaron;to je radnik stranac &ndash; &scaron;to je bila česta praksa u sektorima poput građevine i turizma.Novi sistem donosi i kvote u odnosu broja zaposlenih. Za deficitarna zanimanja poput zidara, kuvara, vozača, na jednog domaćeg može da se zaposli 12 stranih radnika. Za ostala zanimanja pravilo je jedan domaći, i &scaron;est stranaca.Ova ograničenja ne važe ako je strani radnik već bio zaposlen kod istog poslodavca prethodne godine.Ko može bez testa trži&scaron;ta rada?Test nije potreban u nekoliko slučajeva, pre svega ako se zapo&scaron;ljava radnik iz deficitarne oblasti ili ako je već radio kod istog poslodavca prethodne godine, Takođe, test se ne traži ukoliko se radnik zapo&scaron;ljava putem EU plave karte, namenjene visokokvalifikovanim stručnjacima.Hrvatske kompanije koje žele da angažuju strance moraju dokazati da su tokom prethodne godine imale barem jednog domaćeg zaposlenog, kao i da im je mesečni promet najmanje 10.000 evra (ili 15.000 za preduzetnike). Poslodavci moraju biti i bez evidentiranih prekr&scaron;aja.

Komšije uvode nova pravila za strance

4 Komentari