Zašto benzinske pumpe u Srbiji ne prate pad cena nafte u svetu

Zbog pretnji sankcijama NIS-u, uvoznici su povećali zalihe po vi&scaron;im cenama, navodi Mićović. U Severnoj Makedoniji i BiH su manje akcize i zato je gorivo jeftinije, poja&scaron;njava Mićović.Cene nafte u svetu pale su u odnosu na prethodnu nedelju. To je posledica mogućnosti da će Organizacija zemalja izvoznica nafte, ili OPEK+, povećati proizvodnju u julu. Takođe, rastu zalihe sirove nafte u Americi.Utisak je da u Srbiji cene goriva na pumpama ne prate te padove u istom ritmu. Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, rekao je da matematika pokazuje ne&scaron;to drugo i da je dalek put cene sirove nafte na nekoj utovarnoj luci, izražena u dolarima po barelu &ndash; do dinara po litru benzina na benzinskoj stanici u kom&scaron;iluku.To je, kako kaže, jako dug put. &quot;Prvo, cena nafte nije jedino &scaron;to utiče na cenu goriva, bitno utiče, ali ne najvi&scaron;e, nećete verovati, zato &scaron;to je recimo trenutno udeo ukupnih državnih dažbina oko 58 procenata kod benzina&ldquo;, navodi Mićović.Prema njegovim rečima, brzina kretanja prvo ne zavisi od trži&scaron;ta. Podseća da tri godine traje regulacija cena na srpskom trži&scaron;tu.&Scaron;ta sadrži formula pored kotacije benzina&quot;Država je opredelila jednu matematičku formulu kojom poku&scaron;ava da simulira i ono stanje na trži&scaron;tu kako bi trebalo, po oceni tih brojeva, da bude, uz ograničenje marže i to određuje kao maksimalnu maloprodajnu cenu. Znači, u tu formulu se uvr&scaron;tavaju kotacije benzina i dizela, ne sirove nafte, nego trži&scaron;te benzina i dizela, derivata nafte, ono potpuno drugačije di&scaron;e od trži&scaron;ta nafte&ldquo;, napominje Mićović.To se uvr&scaron;tava u formulu, dodaje Mićović, kao i kurs dolara.&quot;Jo&scaron; jedna bitna promena, to su zavisni tro&scaron;kovi uvoza, koji moraju da se uzmu u obzir. I dolazi se do neke cene koja se odredi kao maksimalna cena. Danas na trži&scaron;tu nemate jedinstvene cene na svim pumpama, imate odstupanje od po par dinara, nisu svi na toj maksimalnoj vrednosti, tako da trži&scaron;te u neku ruku poku&scaron;ava da se izbori za svoje trži&scaron;ne zakone, ali ipak uredba i ograničenje cena stvara veliki problem u poslovanju&ldquo;, ukazuje Mićović.Uvoznici podigli zaliheGeneralni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije napominje da nisu svima isti tro&scaron;kovi za početak. &quot;Nisu svima isti tro&scaron;kovi da dođu do derivata nafte i stave ih na trži&scaron;te. Imaju veoma različite tro&scaron;kove. Problem je u tome &scaron;to, recimo, od prve inicijalne informacije o mogućem uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije, svi uvoznici da bi se obezbedili povećali su količinu uvoza, onda je jo&scaron; usledio apel države svim uvoznicima da podignu zalihe kako bi povećali sigurnost snabdevanja&ldquo;, kaže gost Jutarnjeg programa.U tim tako visokim zalihama na&scaron;li su se svi u momentu kada su cene goriva krenule da padaju.&quot;I to nije trži&scaron;no upravljanje, nego na osnovu uredbe i realnih parametara. To se de&scaron;ava na trži&scaron;tu uvek, ali se zalihe optimizuju na taj način da vi niste zatrpani zalihama u momentu kada je trži&scaron;te i&scaron;lo dole. Ali svi jesu zatrpani zalihama u nekim drugim okolnostima, da bi obezbedili sigurnost snabdevanja&ldquo;, naveo je Mićović.Gorivo u nekoj luci je zapravo sada jeftinije, a prethodno je kupljeno skuplje, potvrdio je Mićović, uz napomenu da je to veliki finansijski problem.&quot;Znači, potro&scaron;ači nemaju nikakvih problema, snabdevenost je vrlo normalna, nigde niste uočili da nedostaje imalo goriva, ali s druge strane, finansijski pokazatelji su takvi da iz meseca u mesec neki generi&scaron;u gubitke, neki nulu&ldquo;, kaže Mićović.Akcize i tro&scaron;kovi nabavkeBilo bi idealno kad bi država mogla da reguli&scaron;e visinu akcize u skladu sa tro&scaron;kovima nabavke, da uvozni derivati imaju jednu akcizu, a oni koji se proizvode u zemlji drugu, ali to je neizvodljivo, to bi bilo kao dobar mehanizam, dodaje on.Akcize su, kako kaže, politika države, ne samo na&scaron;e nego svake države. Poresko oporezivanje, generalno, pa i akcizno oporezivanje je deo uop&scaron;te poreske politike države.&quot;Na&scaron;a država se opredelila za takvu akciznu politiku prema energentima, pre svega motornog goriva, da imamo jednu od najvi&scaron;ih akciza u regionu. To je deo ukupnog paketa oporezivanja, ali ne treba to gledati izolovano. Zahvaljujući tome, u dobroj meri, danas imamo dosta visoke cene goriva na benzinskim stanicama&ldquo;, podvukao je Mićović.Situacija u regionu Kada cene padaju, onda se smanjuje samo onaj naftni deo. Po&scaron;to su akcize iskazane u apsolutnom iznosu, one su zakucane u toj visini, kako god padaju cene, samo se smanjuje onaj deo &quot;odozgo&quot;. Malo pada i PDV, ali 58,3 odsto je udeo državnih dažbina, ukupnih državnih dažbina u benzinu, a 57 odsto u evrodizelu.To je, kako kaže, značajan deo, ali države reaguju smanjenjima akcize kada su cene visoke.Rekao je da smo imali reakciju države, kada su cene bile vi&scaron;e od 200 dinara, pa su smanjivane akcize do 20 odsto od nominalne vrednosti.Kako se pad cena nafte reflektuje na domaće trži&scaron;teOdgovarajući na pitanje &scaron;ta se de&scaron;ava sa domaćim trži&scaron;tem ako pada cena sirove nafte, Mićović kaže da se to reflektuje. Recimo, u Hrvatskoj i Crnoj Gori se cene određuju takođe od strane države ali na dvonedeljnom nivou.Navodi primer da su u Severnoj Makedoniji ukupne dažbine na dizel 43 evrocenta, a kod nas 91.U BiH ukupne dažbine na evrodizel su 53 centa, kod nas 91. Zapravo razlika je pre svega u akciznoj politici, jer na kraju krajeva, oni imaju niži PDV, 17 odnosno 18 odsto, a mi imamo 20 odsto, Mađarska ima 27 odsto.Kada potro&scaron;ač dođe na pumpuMićović obja&scaron;njava da se uticaj cene nafte pojavljuje odloženo, treba određeno vreme da prođe.&quot;Pre tri-četiri godine je uvedeno razdvajanje u različitom akciznom oporezivanju različitih potro&scaron;ača. Transporteri danas imaju 15 ili 16 dinara pravo na refakciju akcize. Moraju da je plate celokupno, ali dobiju 16 dinara manje&quot;, ukazuje Mićović.Od 1. jula ozbiljno će biti veći povratak. &quot;To je ozbiljno smanjenje akcize i to bi trebalo da vrati jedan deo potro&scaron;ača u međunarodnom transportu koji danas putujući natovare robu iz Srbije, odlaze negde na Zapad i sipaju gorivo u Hrvatskoj i Mađarskoj recimo, zato &scaron;to je to u ovom trenutku povoljnije. Njih bi trebalo da vratimo, bar delimično&quot;, zaključio je Tomislav Mićović.

Zašto benzinske pumpe u Srbiji ne prate pad cena nafte u svetu

2 Komentari