Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor

Istim propisom određeno je da zaposleni ima pravo na naknadu tro&scaron;kova u skladu sa op&scaron;tim aktom i ugovorom o radu, između ostalog i za regres za kori&scaron;ćenje godi&scaron;njeg odmora. To je obaveza svakog poslodavca i pravo svakog lica koje je u radnom odnosu.Kako u razgovoru za Biznis.rs obja&scaron;njava pravnik Infostuda Milan Predojević, lica angažovana van radnog odnosa &ndash; po ugovoru o delu i privremeno-povremenim poslovima nemaju ovo pravo.&quot;Regres za kori&scaron;ćenje godi&scaron;njeg odmora plaća se u novcu u skladu sa op&scaron;tim aktom i ugovorom o radu. Prema tome, naknada tro&scaron;kova regresa isplaćuje se u iznosu koji poslodavac odredi shodno svojim finansijskim mogućnostima. Taj iznos mora da bude izražen u novcu&quot;, ističe sagovornik.Kada je reč o načinu isplate, Predojević obja&scaron;njava da se regres isplaćuje uz zaradu, a da li će taj iznos da se isplaćuje uz svaku zaradu, u nekoliko delova godi&scaron;nje ili jednokratno, to poslodavac defini&scaron;e internim aktom.&quot;Zakonski i podzakonski propisi u Republici Srbiji ne uređuju pitanje visine naknade tro&scaron;kova regresa za kori&scaron;ćenje godi&scaron;njeg odmora. Utvrđena je samo obaveza poslodavca da obračuna i isplati navedene tro&scaron;kove zaposlenom. Međutim, bliže uređivanje ovog prava i koliki je iznos naknade tro&scaron;kova koji se plaća praktično je u potpunosti prepu&scaron;teno poslodavcu. Prema tome, zakon upućuje poslodavca da sve u vezi visine naknade za regres za godi&scaron;nji odmor uredi op&scaron;tim aktom ili ugovorom o radu&quot;, navodi pravnik Infostuda.Prema Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na najmanje 20 radnih dana godi&scaron;njeg odmora, dok zakonski maksimum ne postoji &ndash; broj dana veći od propisanog minimuma zavisi od poslodavca, a u zakonu su date samo preporuke na koji način on može biti veći.&quot;Dužina godi&scaron;njeg odmora utvrđuje se tako &scaron;to se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih op&scaron;tim aktom ili ugovorom o radu. Zakonodavac ovakvim određivanjem dužine trajanja godi&scaron;njeg odmora praktično precizira dve stvari: prvo, da poslodavac mora da obezbedi zaposlenom bar 20 radnih dana godi&scaron;njeg odmora za jednu celu kalendarsku godinu i drugo, da pravila uvećanja tog minimuma poslodavac sam utvrđuje, a zakon samo, primera radi, navodi eventualne kriterijume za povećanje&quot;, navodi Predojević.Kriterijume za uvećanje godi&scaron;njeg odmora poslodavac propisuje kroz kolektivni ugovor sa zaposlenima, ili kroz svoj op&scaron;ti akt (pravilnik) ili kroz ugovor o radu.Iako je poslodavac zakonom ovla&scaron;ćen da određuje termin godi&scaron;njeg odmora, određena ograničenja u tom pogledu ipak postoje.&quot;Zakon o radu je jasan: moguće je godi&scaron;nji odmor koristiti jednokratno ili u vi&scaron;e delova. Ako se koristi jednokratno &ndash; ceo odmor se mora iskoristiti u godini za koju je odobren. Ukoliko zaposleni koristi godi&scaron;nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine&quot;, obja&scaron;njava Predojević.U kojim slučajevima se neiskori&scaron;ćeni godi&scaron;nji odmor može isplatiti?Na pitanje &scaron;ta se de&scaron;ava ako poslodavac zbog velikog obima posla i nedostatka radnika ne obezbedi da se odmor iskoristi na vreme, pravnik Infostuda ističe da pravo na plaćeni godi&scaron;nji odmor spada u neotuđiva ustavna prava radnika u Srbiji i da zaposleni ne može da se odrekne prava na godi&scaron;nji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom.&quot;U određenim izuzetnim situacijama, zbog objektivnih okolnosti iznenadnog prestanka radnog odnosa, ili u drugim slučajevima kada nema objektivnih uslova da se iskoristi preostali godi&scaron;nji odmor, Zakon o radu određuje da se tada mora platiti naknada za neiskori&scaron;ćeni godi&scaron;nji odmor. Prema važećim propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa, jedini slučaj kada se godi&scaron;nji odmor može zameniti novčanom naknadom jeste ukoliko zaposleni usled prestanka radnog odnosa ne iskoristi pripadajući godi&scaron;nji odmor. Poslodavac je tada dužan da mu isplati naknadu zarade i to u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskori&scaron;ćenog godi&scaron;njeg odmora&quot;, obja&scaron;njava Predojević.Svaki drugi vid isplate novčane naknade umesto kori&scaron;ćenja godi&scaron;njeg odmora zakonom je zabranjen i povlači odgovornost poslodavca za prekr&scaron;aj koji se novčano kažnjava.&quot;Ako se pak desi da i u drugim situacijama poslodavac ne obezbedi zaposlenom kori&scaron;ćenje pripadajućeg godi&scaron;njeg odmora (ne zato &scaron;to mu je prestao radni odnos već iz nekog drugog razloga), odgovaraće poslodavac takođe za naknadu &scaron;tete, ali ne po opisanim pravilima Zakona o radu, već prema op&scaron;tim pravilima o odgovornosti za naknadu &scaron;tete&quot;, zaključuje Predojević.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor

0 Komentari