Cene kafa otišle u nebesa: Očekuje se novo poskupljenje

Ovaj nagli rast cena rezultat je kombinacije vi&scaron;e nepovoljnih faktora, među kojima prednjače lo&scaron;i vremenski uslovi u zemljama koje su ključni proizvođači, kao i najava američkih carina koje bi mogle dodatno uzdrmati trži&scaron;te, prenosi Biznis.rs.Brazil i Vijetnam, koji važe za najveće proizvođače kafe na svetu, suočili su se sa ozbiljnim problemima u proizvodnji usled su&scaron;e i visokih temperatura. Povećana tražnja za kafom u regionima poput Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Kine takođe doprinosi rastu cena.Cene kafe dostigle su svoj vrhunac u februaru, kada su zabeležene najvi&scaron;e vrednosti jo&scaron; od 1977. godine &ndash; kada je snažan mraz uni&scaron;tio veliki deo brazilske proizvodnje. U martu je sirova kafa srednjeg kvaliteta ko&scaron;tala vi&scaron;e nego dvostruko u odnosu na cene iz septembra prethodne godine. Kada je reč o specijalnim vrstama kafe, koje se uzgajaju u specifičnim klimatskim uslovima kako bi dobile jedinstveni ukus, cene su bile jo&scaron; vi&scaron;e.Situaciju dodatno komplikuje trgovinska politika SAD. Naime, predsednik Donald Tramp (Trump) najavio je carine od deset odsto na robu koja dolazi iz gotovo svih zemalja koje izvoze kafu &ndash; uključujući Brazil, Kolumbiju i Etiopiju. Američke pržionice i distributeri su zbog toga počeli da preispituju svoje lance snabdevanja, jer ne znaju u kom pravcu će se politika kretati.Tramp je u jednom trenutku zapretio carinama i do 46 odsto na uvoz iz Vijetnama, te 32 odsto na uvoz iz Indonezije, ali je potom privremeno odložio njihovu primenu.Uvoznici iz SAD, ne želeći da rizikuju, počeli su da gomilaju zalihe pre nego &scaron;to nove carinske stope stupe na snagu. Taj nagli rast tražnje takođe je dodatno podigao cene sirove kafe na svetskom nivou.Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da se oko kafe de&scaron;ava klasična priča u kojoj politika vodi glavnu reč.&quot;Kada je reč o trži&scaron;tu kafe, situacija je naročito osetljiva zbog razlika u kvalitetu, poreklu i vrstama kafe. Sve to ima uticaj na političke odluke zemalja koje su uključene u uvoz i izvoz. Nijedna odluka do sada nije izazvala toliko pažnje kao uvođenje carina koje su donele značajnu pometnju na svetskom trži&scaron;tu &ndash; ne samo kafe, već i &scaron;ire, na globalnom trži&scaron;tu hrane. Na početku su carine bile usmerene pre svega na prehrambeni sektor, uključujući i kafu. SAD, kao jedan od najvećih uvoznika i potro&scaron;ača kafe, posebno su bile pogođene ovom politikom&quot;, obja&scaron;njava Galetin.On ističe da ne može neka pojava da se desi u jednoj Americi, Kini ili EU, a da se to ne oseti u drugim zemljama.&quot;To je jedan aksiom kojeg moramo biti svesni. Najbolje to možemo videti na primeru energenata, jer kada se dogodi kriza ona može da bude generisana od strane Rusije ili SAD, ali mi u Srbiji svakako osetimo. U početku uvođenja carina imali smo situaciju da su cene kafe naglo skočile gore, da su svi indeksi na berzama oti&scaron;li gore, da je ojačao dolar, a da bismo onda imali kontraefekat da je sve krenulo u drugom smeru, nadole. Kada su uvedene carine sve države koje su bile pogođene tim merama, pogotovo one koje su proizvođači kafe, morali su da snize primarnu cenu neopterećenu porezima da bi ostale konkurentne na svetskom trži&scaron;tu&quot;, poja&scaron;njava na&scaron; sagovornik.Takođe, treba naglasiti da je trži&scaron;te kafe specifično &ndash; to nisu žitarice ili uljarice koje se proizvode u celom svetu, jer u proizvodnji učestvuje samo nekoliko zemalja i ako one tako odreaguju na promenu onda se to odrazi na celokupno trži&scaron;te.&quot;Kada je reč o domaćim uvoznicima, kafa je berzanski proizvod i kada se ugovara cena ona je onakva kakva je dogovorena pre dva-tri meseca, pa može ostati ista uprkos globalnim poremećajima, ali ne zadugo. Takođe, postoji i sistem hedžinga, gde veliki uvoznici hedžiraju cenu tako &scaron;to se &scaron;tite trži&scaron;nim operacijama na samim berzama&quot;, navodi agroekonomski analitičar Žarko Galetin.Atana &Scaron;kalko, izvr&scaron;na direktorka kategorije Kafe kompanije Nestl&eacute; za trži&scaron;te južne i istočne Evrope (SEE), u razgovoru za Biznis.rs kaže da cene kafe u svetu mogu biti pod uticajem vi&scaron;e faktora, a na prvom mestu su klima i vremenski uslovi, pa tako su&scaron;e, poplave i druge nepogode u zemljama koje su glavni proizvođači, poput Brazila i Kolumbije, mogu značajno da utiču na prinose, a posredno i na cene.&quot;Poljoprivredne prakse, odnosno promene u uzgoju i berbi kafe, kao i kori&scaron;ćenje novih tehnologija, jo&scaron; jedan su od uticaja na krajnje cene. Pored ovih prirodnih faktora, trži&scaron;te je to koje značajno uslovljava cene, a tu mislim na globalnu potražnju, trgovinske politike i valutne kurseve. Dakle, carine, kvote i druge trgovinske mere, kao i fluktuacije u vrednosti valuta, posebno u zemljama izvoznicama kafe, direktno utiču na cene na međunarodnom trži&scaron;tu&quot;, ocenjuje &Scaron;kalko.Kada je reč o cenama kafe na domaćem trži&scaron;tu, na&scaron;a sagovornica ističe da cene kafe u svetu direktno utiču i na trži&scaron;te Srbije, jer se većina kafe uvozi.&quot;Ako globalne cene kafe rastu, to se obično odražava na maloprodajne cene u Srbiji. U proteklim godinama, inflacija sirove kafe na svetskom trži&scaron;tu doveo je do poskupljenja u lokalnim prodavnicama. Takođe, inflacija i tro&scaron;kovi transporta dodatno povećavaju cene. Te&scaron;ko je precizno prognozirati buduće vrednosti, jer zavise od mnogih faktora, uključujući globalne cene kafe, ekonomsku situaciju, inflaciju, kao i lokalne trži&scaron;ne uslove. Ako globalne cene nastave da se povećavaju rapidno kao u prethodnom periodu, izvesno je da će i cene kafe u Srbiji rasti&quot;, zaključuje Atana &Scaron;kalko, izvr&scaron;na direktorka kategorije Kafe kompanije Nestl&eacute; za trži&scaron;te južne i istočne Evrope (SEE).Iz Atlantic Grupe takođe kao razlog poskupljenja kafe navode rast cena na svetskom trži&scaron;tu od vi&scaron;e od 100 odsto za godinu dana.&quot;Poskupljenje se dogodilo zbog klimatskih promena koje su smanjile prinose u Brazilu i Vijetnamu, logističkih problema u Crvenom moru, rastuće globalne potražnje, te &scaron;pekulacija investicionih fondova. Kao posledica, kompanije u Srbiji su bile primorane da podignu veleprodajne cene, dok se i dalje trudе da očuvaju kvalitet i minimalno prenesu tro&scaron;kove na potro&scaron;ače&quot;, navode.Da bi održale kontinuitet poslovanja i snabdevanja trži&scaron;ta kafom, zbog visokog nivoa tro&scaron;kova nastalih pod uticajem navedenih faktora, kompanije iz industrije kafe u Srbiji primorane su da koriguju veleprodajne cene.&quot;Kao i do sada, Atlantic Grupa negativan uticaj tro&scaron;kova na poslovanje u najmanjoj mogućoj meri prenosi na potro&scaron;ače i potpuno smo posvećeni tome da svi na&scaron;i proizvodi zadrže visoke standarde kvaliteta. Trenutno vidimo konkretne posledice dugotrajnih poskupljenja kafe na svetskom trži&scaron;tu, a s obzirom na to da situacija na berzama sirove kafe i dalje ne pokazuje u kontinuitetu znake oporavka, nezahvalno je predviđati kretanje cena kafe na na&scaron;em trži&scaron;tu u narednom periodu&quot;, ocenjuju na&scaron;i sagovornici.Koliko ko&scaron;ta kafa u Srbiji?Kada je reč o trenutnim cenama kafe u Srbiji, pakovanje od 200 grama Grand gold kafe može se kupiti za najmanje 429 dinara, dok je najvi&scaron;a cena za ovaj proizvod 489,99 dinara. Ista količina Doncafe moment ko&scaron;ta od 364,99 do 469,99. Kafa C u pakovanju od 100 grama u zavisnosti od trgovinskog lanca ko&scaron;ta od 149,99 do 224,99 dinara.Cene Instant Nescafe Classic od 250 grama idu od 839 do 1.039 dinara. Espreso kafa Lavazza Crema E Gusto mlevena takođe od 250 grama ko&scaron;ta od 699,99 do 1.099 dinara, dok se Instant kafa Jacobs Crema gold od 100 grama prodaje po cenama od 529 do 919 dinara.Početak godine podigao cene kafe i u EUOd početka 2025. godine &scaron;oljica omiljenog napitka sve je skuplja i za građane Evropske unije. Prema najnovijim podacima portala TradingPedia, prosečna cena kafe, čaja i kakaa porasla je za 5,26 odsto, a iza ovog procenta krije se mnogo veća i neravnomerna slika rasta cena u različitim delovima Evrope &ndash; naročito u nordijskim zemljama, kao &scaron;to su Finska i &Scaron;vedska.Zanimljivo je da Hrvatska, iako i dalje ima jednu od najpovoljnijih cena kapućina u restoranima, beleži najveći rast cene na godi&scaron;njem nivou. Prema portalu Numbeo, cena &scaron;oljice kapućina u toj zemlji porasla je sa 1,82 evra u januaru 2024. na 2,15 evra u aprilu 2025. &ndash; rast od čak 18,12 odsto. Odmah iza Hrvatske je Slovenija sa skokom od 17,88 odsto.Regionalni proizvođači, poput onih u Hrvatskoj, poku&scaron;avaju da se nose sa ovom situacijom ugovaranjem isporuka sirove kafe unapred, ali to ih ne spa&scaron;ava &ndash; novi ugovori zaključuju se po znatno vi&scaron;im cenama nego ranije, &scaron;to dodatno opterećuje njihove bilanse. Osim toga, u Hrvatskoj cenu &scaron;oljice dodatno podiže i visoko poresko opterećenje, pi&scaron;u Financije.hr.Prema podacima Atlantic Grupe, u Hrvatskoj se na kafu primenjuje poseban porez, koji zajedno sa PDV-om formira poresko opterećenje od oko 35 odsto po jednoj &scaron;oljici. Proizvođači i poslodavci već godinama apeluju na Ministarstvo finansija da se ovaj namet smanji.U svom obrazloženju navode da bi niži porezi mogli podstaći veću potro&scaron;nju, &scaron;to bi dugoročno moglo čak povećati prihode države, kao &scaron;to se pokazalo u mnogim drugim zemljama. Čak 20 država EU ne primenjuje tro&scaron;arinu na kafu, a većina koristi sniženu stopu PDV-a u odnosu na op&scaron;tu.

Cene kafa otišle u nebesa: Očekuje se novo poskupljenje

8 Komentari