Promene na Zapadu: Da li je to zaista kapitalizam?

U javnosti se puno raspravljalo o nekonkurentnosti evropske privrede u poređenju s američkom. Takvo poređenje, međutim, nije omogućilo sveobuhvatnu identifikaciju strate&scaron;kih gre&scaron;aka koje su Evropljani počinili u pro&scaron;losti jer su ih imali i Amerikanci. Američki sistem zasigurno nije idealan. Stoga je potrebna duboka kritička analiza evropskoga dru&scaron;tvenog modela samog po sebi te njegovih privrednih i socijalnih efekata, pi&scaron;e darko Oračić u autorskom tekstu za Poslovni dnevnik.Najuočljivija karakteristika starih članica Evropske unije su veliki fiskalni rashodi. Finska je zemlja s najvećim opsegom državnih izdataka koji iznosi čak 57,6 posto BDP-a. Sledi Francuska s 57,1 posto, Belgija s 54,5 posto, Italija s 50,6 posto itd. Ako se ima u vidu da je ukupni nacionalni dohodak približno jednak bruto domaćem proizvodu, onda je očigledno da u navedenim zemljama država preraspodeljuje ili preusmerava vi&scaron;e od polovine ukupnog dohotka.Progresivno oporezivanjePodaci o fiskalnih rashodima, međutim, ne pružaju celovitu sliku o uticaju države na tokove dohotka jer državna regulacija takođe deluje na raspodelu. Tako, na primer, regulacija radnih odnosa u vidu zakonskog određivanja minimalne plate, podsticanja kolektivnog pregovaranja i pro&scaron;irenja važenja kolektivnih ugovora na treće strane može da smanji udeo kapitala i poveća udeo rada u ukupnom dohotku.Osim toga, i državno vlasni&scaron;tvo ima uticaj na tokove dohotka. Država imenuje uprave državnih preduzeća koje svojim poslovnim i kadrovskim odlukama utiču na raspodelu.Zapadnoevropske zemlje ističu se po obimu regulacije i broju i veličini državnih preduzeća. Stoga je izvesno da nemali deo ukupnog dohotka država preraspodeljuje ili preusmerava putem regulacije i državnog vlasni&scaron;tva.Ako se, dakle, fiskalnim rashodima pribroji uticaj navedenih institucionalnih faktora, može se dobiti celovita slika o ulozi države. Tako u većini pomenutih zemalja država na ovaj ili onaj način kontroli&scaron;e od 60 do 70 posto ukupnog dohotka, a u nekima blizu 75 posto.Da li je to zaista kapitalizam?Uzimajući u obzir navedene činjenice, kako treba okarakterisati dru&scaron;tveno-ekonomsko uređenje zapadnoevropskih zemalja? U javnosti se pogre&scaron;no govori o kapitalističkim dru&scaron;tvima. Sistemi pomenutih zemalja zapravo su me&scaron;avine kapitalizma i etatizma u kojima dominira potonja dimenzija. Etatizam sadrži, osim regulacije i državnog vlasni&scaron;tva, elemente socijalne države poput socijalnog osiguranja i finansiranja &scaron;kolstva.Koje su ekonomske posledice etatizma? Budući da je maksimalno nagrađivanje produktivnih aktivnosti koje služe zadovoljavanju potreba potro&scaron;ača ključno načelo kapitalizma, preraspodela ili preusmeravanje dohotka obeshrabruje takve aktivnosti.Naročito je &scaron;tetno oporezivanje dobiti i njeno smanjivanje putem regulacije radnih odnosa. Ono destimuli&scaron;e investicije u fizički kapital te inovacije u pogledu tehnologije proizvodnje i kvaliteta proizvoda. Taj negativan uticaj donekle je ublažen poreskim olak&scaron;icama za investicije, istraživanje i razvoj.Takozvano progresivno oporezivanje dohotka takođe nanosi &scaron;tetu jer obrazovanije, odnosno produktivnije radnike, oporezuje po vi&scaron;oj stopi i tako destimuli&scaron;e usvajanje ekonomski korisnih znanja. Državno finansiranje &scaron;kolstva, dodu&scaron;e, podstiče obrazovanje, ali ne u skladu s potrebama privrede. Isto vredi i za državno finansiranje naučnih istraživanja u pogledu sticanja novih znanja.Osim toga, socijalno osiguranje negativno deluje na &scaron;tednju koja je izvor sredstava za investicije. Zdravstveno i invalidsko osiguranje te plaćeno bolovanje smanjuju &scaron;tednju iz predostrožnosti, dok očekivana penzija, u delu koji će se isplaćivati iz budućih doprinosa i poreza, redukuje &scaron;tednju za starost.Kontraefekat otežanog otpu&scaron;tanjaSveukupno, manja količina akumuliranog fizičkog kapitala po radniku te lo&scaron;ija tehnologija i manja količina ekonomski korisnih znanja donose niži nivo produktivnosti rada i realnih plata.Podizanje razine plata pomoću radnog zakonodavstva, ako poslodavci ne uspeju potpuno da ga neutrali&scaron;u povećanjem intenziteta rada i smanjenjem drugih tro&scaron;kova, poskupljuje proizvode te tako redukuje proizvodnju i zaposlenost. Politika podizanja relativne cene rada dugoročno podstiče poslodavce da radnike zamene ma&scaron;inama.U nekim zemljama nastoji se da se smanji nezaposlenost zakonskim otežavanjem otpu&scaron;tanja radnika, &scaron;to je neuspe&scaron;no te izaziva podelu radne snage na dugotrajno zaposlene i dugotrajno nezaposlene. Pri tome se potonji često nalaze u stanju siroma&scaron;tva.Problem dugotrajne nezaposlenosti obično poku&scaron;ava da se ublaži pružanjem novčane naknade i socijalne pomoći te re&scaron;i aktivnim merama politike zapo&scaron;ljavanja koje su uglavnom neefikasne. Pomenuti problem je u nekim periodima privremeno umanjen delovanjem ekspanzivne monetarne i fiskalne politike, sa značajnim porastom cena kao posledicom.Realni dohodak zapadnoevropskih zemalja bio bi danas daleko veći da u pro&scaron;losti nisu strate&scaron;ki prihvatile i &scaron;irile brojne oblike etatizma. Sužavanje kapitalizma donelo im je usporavanje privrednog rasta s jasnom perspektivom ekonomske stagnacije te povećanja socijalnih problema i zao&scaron;travanja dru&scaron;tvenih sukoba, smatra autor teksta.

Promene na Zapadu: Da li je to zaista kapitalizam?

12 Komentari