Sitniš ide u zaborav?

Neke ljubavi idu samo do neke granice. A nemačka ljubavna veza s gotovinom mogla bi da budu stavljena na probu preko kovanica evra od jednog i dva centa. Ideja o ukidanju tih kovanica odavno je prisuitna, a postaje i sve popularnija. Nedavno je prona&scaron;la i zagovornike na visokom nivou, u grupi povezanoj s Bundesbankom, centralnom bankom Nemačke, pi&scaron;e Dojče vele.To se događa neposredno nakon &scaron;to je američki predsednik Donald Tramp potpisao izvr&scaron;nu naredbu kojom poku&scaron;ava da prisili američku kovnicu novca da prestane da kuje penije.&Scaron;ta je odjednom tako lo&scaron;e sa sitni&scaron;em? Zar nema svako kod kuće teglu punu &bdquo;sitni&scaron;a&ldquo;?&Scaron;ta stoji iza ideje o ukidanju sitnog novca?Upravo te tegle s novčićima jedan su od problema. Centralne banke već dugo se žale da i dalje kuju kovanice niske denominacije, koje se međutim ne vraćaju u opticaj, jer ih ljudi uzimaju kao kusur, ali ih aktivno ne tro&scaron;e. Ili se negde zagube, ili se gomilaju kod kuće. A to znači da su u su&scaron;tini iza&scaron;le iz opticaja.Shutterstock/Andrei Kuzmik Kao posledica toga, Evropska unija onda dalje kuje sve nove i nove kovanice. Prema Evropskoj centralnoj banci (ECB), sada je u opticaju 40,1 milijarda kovanica od jednog centa i oko 31,4 milijarde kovanica evra od dva centa.Novi podsticaj u Nemačkoj za ukidanje kovanica niske denominacije do&scaron;ao je od Nacionalnog foruma za gotovinu.Nacionalni forum za gotovinu je grupa koju podržava nemačka centralna Bundesbanka, a fokusira se na održavanje dostupnosti i prihvatanja gotovine kao univerzalnog sredstva plaćanja.Kada je reč o kovanicama od jednog i dva centa, grupa je do&scaron;la do zaključka da one nisu potrebne. Insistiranju na tačnom iznosu vraćenog novca prilikom kupovine suprotstavljeni su neki drugi faktori, poput u&scaron;tede tro&scaron;kova, efikasnosti, pa čak i smanjenog uticaja na okolinu zbog izbegavanja kovanja i cirkulacije kovanica.Grupa poziva Ministarstvo finansija da se &bdquo;zalaže za i da ubrza uvođenje obavezujućeg zakonskog pravila &rsquo;zaokruživanja&rsquo; u Nemačkoj&ldquo;, navodi se u njihovom saop&scaron;tenju za javnost.&Scaron;ta je pravilo prilikom zaokruživanja gotovine?&bdquo;Argument za zadržavanje kovanica male denominacije je &rsquo;savr&scaron;enstvo računovodstva&rsquo;&ldquo;, kaže Džes Si Kraft, pomoćni kustos u Američkom numizmatičkom dru&scaron;tvu, organizaciji posvećenoj proučavanju kovanica i novca.&bdquo;S obzirom na to da većina zemalja u svetu koristi decimalni sistem koji ide sve do jedne stotine određene jedinice, ima smisla baratati kovanicama koje daju podlogu tom iznosu&ldquo;, kaže Kraft za DW.Davide Bianco Photo/Shutterstock Ali, nemački Nacionalni forum za gotovinu ne traži brisanje koncepta kovanica od jednog i dva centa, nego samo uklanjanje fizičkih kovanica iz opticaja prilikom plaćanja gotovinom.Cena od 9,99 evra i dalje bi mogla da se plati elektronski, ali kada bi se isti račun plaćao gotovinom, primenjivala bi se pravila zaokruživanja.Bez kovanica od jednog i dva centa ne bi bilo potrebno zaokruživati na najbližih pet centi. Važno je napomenuti da se pojedinačne cene ne bi zaokruživale, nego samo ukupni račun. Iznos od 9,99 eura bio bi tako 10,00 evra onda kada se plaća gotovinom.Neke zemlje već ukinule kovaniceArgument za ukidanje kovanica malih apoena je činjenica da te kovanice nisu ekonomski isplative. &bdquo;Ni&scaron;ta u prodavnici ne ko&scaron;ta jedan ili dva centa&ldquo;, podseća Kraft.&bdquo;Ako se određeni apoeni proizvodi samo zbog preciznosti, ali ne mogu samostalno da se koriste, onda bi sistem trebalo izmeniti &ndash; ne na fundamentalnom nivou, nego tako da na kraju sve kovanice u opticaju mogu pravilno da se koriste&ldquo;, smatra Kraft.Zemlje od Albanije, preko Alžira, pa sve do Vijetnama i Zambije, ukinule su kovanice malih apoena. Australija i Novi Zeland takođe. Sjedinjene Američke Države prestale su da kuju svoj novčić od pola centa jo&scaron; 1857. godine.Kanada je ukinula svoj novčić od jednog centa 2013, jer je njegova proizvodnja ko&scaron;tala vi&scaron;e od njegove nominalne vrednosti. Tramp je izneo sličan argument za ukidanje američkog penija.Ko već sada &quot;zaokružuje&quot; u Evropi?Shutterstock/B.Stefanov U Evropi, &Scaron;vedska, Mađarska i Danska već koriste metodu zaokruživanja gotovine. Unutar evrozone, Belgija, Estonija, Irska, Italija, Holandija i Slovačka takođe imaju neki oblik zaokruživanja za gotovinska plaćanja.Istraživanje Eurobarometra objavljeno u decembru 2024. pokazalo je da je ne&scaron;to vi&scaron;e od 60 odsto ispitanika u evrozoni za ukidanje kovanica od jednog i dva centa i njihovu zamenu obaveznim zaokruživanjem.Zagovornici svoj stav opravdavaju kao način smanjenja proizvodnje, rukovanja, sortiranja i otpremanja. Drugi tvrde da je to jo&scaron; jedan korak prema ukidanju gotovine ili dobar izgovor za trgovce da opet podignu cene, ako ni&scaron;ta drugo, a ono bar za nekoliko centi.Druge zemlje možda i dalje krenu tim putem, ali pronalaženje re&scaron;enja na nivou kompletne Evropske unije moglo bi da se pokaže kao suvi&scaron;e komplikovano. Mnogo je toga &scaron;to bi trebalo uzeti u obzir prilikom ukidanja kovanica: hoće li postojeće kovanice i dalje da budu zakonsko sredstvo plaćanja? &Scaron;ta će se dogoditi sa kovanicama koje su već u opticaju? Mogu li kovanice od vi&scaron;e raznih vrsta metala uop&scaron;te da se recikliraju?Potro&scaron;ači u Nemačkoj i dalje vole gotovinuKad je Nemačka u pitanju, tome bi trebalo pridodati i averziju većine njenih građana prema plaćanju karticama. Ipak, Kraft ne misli da je ukidanje kovanica male denominacije put do re&scaron;avanja gotovine. &bdquo;Te su se stvari događale i pre i događaće se ponovo&ldquo;, kaže. &bdquo;Jedan od glavnih razloga za&scaron;to su ljudi tako snažnu vezani za fizički novac jeste anonimnost koju on omogućava.&ldquo;Drugi se boje da tehnologija na koju se digitalni novac oslanja možda neće funkcionisati ba&scaron; onda kad je gotovina najpotrebnija, na primer prilikom nekih hitnih slučajeva ili možda nekog velikog nestanka struje.U 2023. godini gotovina je, prema istraživanju Nemačke centralne banke, ostala najče&scaron;će kori&scaron;ćeno sredstvo plaćanja u Nemačkoj, gde se koristila u čak 51 odsto svih transakcija. Istovremeno, kori&scaron;ćenje gotovine je u padu zbog onlajn-kupovine i većeg prihvatanja kartica i mobilnih načina plaćanja.Istraživanje je pokazalo da građanin Nemačke u proseku ima oko sto evra gotovine u novčaniku, &scaron;to je iznos nepromenjen u odnosu na prethodne godine. Banka u tom istraživanju nije pitala koliko je od toga u sitnom novcu.

Sitniš ide u zaborav?

7 Komentari