Dok je Srbije - biće i šljiva: Naša zemlja prva u Evropi po proizvodnji ovog voća FOTO

O njoj su pevane pesme, ispod njenih grana su polagane zakletve, njenom rakijom su se lečili bolesni, nazdravljalo u radosti i oplakivala smrt.Danas se tradicija nastavlja, a &scaron;ljivici se u Srbiji prostiru na vi&scaron;e od 70.000 hektara, &scaron;to na&scaron;u zemlju svrstava na prvo mesto u Evropi po gajenju ovog voća.Stanimir Minić iz Gornje Trepče kod Čačka nasledio je tradiciju svojih predaka i na svom imanju nastavio da gaji &scaron;ljive, koje se najvećim delom koriste za proizvodnju rakije. Kako kaže, upravo iz njegovog lampeka potekle su kapi koje su doprinele da srpska &scaron;ljivovica bude stavljena pod za&scaron;titu UNESCO-a, kao element nematerijalno-kulturnog nasleđa Srbije.&quot;Od 1750. godine, koliko sam uspeo da pronađem kroz porodični rodoslov, svi moji preci su pekli rakiju. Trudim se da tu tradiciju održim i verujem da će je nastaviti i moja unuka, koja je zavr&scaron;ila fakultet i vratila se da radi sa mnom. Rakija je rakija od &scaron;ljive, a ostale su samo njene pratilje&quot;, kaže za RINU Minić.Pored proizvodnje rakije, u zapadnoj Srbiji &scaron;ljiva se često prerađuje su&scaron;enjem. Suve &scaron;ljive iz Mrčajevaca zauzele su mesto na rafovima i domaćih i stranih marketa.&quot;Iskustvo sa proizvodnjom &scaron;ljive i rakije podstaklo nas je da pro&scaron;irimo zasade sa tri na 7,5 hektara i da, pored rakije, počnemo i sa su&scaron;enjem &scaron;ljive. Sada imamo energanski pogon koji dnevno može da osu&scaron;i tonu &scaron;ljiva dnevno&quot;, navodi Radomir Ljujić, proizvođač iz ovog kraja.I dok su nekada &scaron;ljivicima dominirale sorte poput mađarke i ranke, danas su najzastupljenije čačanska rodna i čačanska lepotica.&quot;Velika je potražnja za plodovima &scaron;ljive. Poslednjih godina u Srbiji je otvoren veliki broj destilerija, ima ih preko hiljadu, i to je dodatni razlog za&scaron;to se &scaron;ljiva masovno gaji. U pitanju je voćna vrsta sa skromnim zahtevima kada je reč o agrotehnici i za&scaron;titi &ndash; sa svega dva do tri prskanja godi&scaron;nje može se dobiti zdrav i kvalitetan rod&quot;, kaže dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo.Gde god da pođemo i ma odakle da dolazimo &ndash; &scaron;ljiva je uvek bila uz nas. Bilo da je u fla&scaron;i, u tegli ili osu&scaron;ena u kesici &ndash; jedno je sigurno: dok bude Srbije, biće i &scaron;ljive.

Dok je Srbije - biće i šljiva: Naša zemlja prva u Evropi po proizvodnji ovog voća FOTO

10 Komentari