Usluge dadilja sve traženije: Cene zavise od kvalifikacija

Kako su najavili gradski zvaničnici, ove godine na raspolaganju će biti 15.000 slobodnih mesta u državnim vrtićima. Roditelji koji ne budu dobili mogućnost da svoje dete upi&scaron;u u državni vrtić, moći će to da učine u privatnom, uz subvencije grada koje ove godine iznose 33.000 dinara mesečno.I dok u glavnom gradu situacija nije alarmantna, kako zbog velikog broja privatnih vrtića, tako i zbog iznosa subvencija koje uglavnom pokrivaju tro&scaron;kove boravka dece u vrtićima, u Novom Sadu je potpuno drugačija jer su subvencije znatno niže i nedovoljne kako bi se pokrili ovi izdaci. Mesečni iznos za celodnevni boravak za mlađi uzrast &ndash; od &scaron;est meseci do tri godine &ndash; je 16.000 dinara, a za stariji 13.000 dinara.Slika je i u drugim većim gradovima manje-vi&scaron;e slična jer mesta u državnim vrtićima nema, a ni broj privatnih ne može da zadovolji potrebe za upis svih mali&scaron;ana.Zbog toga je potražnja za dadiljama sve veća, a u porodicama koje nemaju dovoljno finansijskih sredstava ni mogućnosti da dete povere bakama i dekama na čuvanje, sve če&scaron;će se de&scaron;ava da jedan od roditelja napusti posao, jer kada se svi tro&scaron;kovi stave na papir računica pokazuje da je za ove tro&scaron;kove neophodna cela jedna plata.Urednica portala Bebac Jelena Ćirić Nikolić u razgovoru za Biznis.rs ističe da je potražnja za dadiljama sve veća, s obzirom na to da su i majke u poslednje vreme mnogo vi&scaron;e radno aktivne nego pre desetak ili dvadeset godina.&quot;Po&scaron;to majke moraju da se vrate na posao sa bebinih nepunih godinu dana, logično je da žele da odlože polazak u vrtić bar do godinu i po dana. Često se de&scaron;ava da ne mogu da upi&scaron;u dete zbog nedostatka mesta i onda poku&scaron;avaju da nađu bebisiterku kako bi ovaj period prilagođavanja pro&scaron;ao &scaron;to bezbolnije. Potražnja je najveća u velikim gradovima i de&scaron;ava se da jedna bebisiterka čuva jedno ili dvoje dece iz &scaron;ire porodice, pa se tako i tro&scaron;kovi dele&quot;, obja&scaron;njava sagovornica.Prema njenim rečima, tro&scaron;kovi za usluge dadilja nisu zanemarljivi i evidentno je da su veći od zarade na nekom prosečnom poslu u Srbiji, ali je i to s razlogom jer je reč o vrlo odgovornom poslu.&quot;Ono &scaron;to je kod nas problematično je &scaron;to ne postoji nikakva &scaron;kola i licence za dadilje, kao ni registar koji bi bio dostupan roditeljima radi određene sigurnosti prilikom njihovog angažovanja. Postoje agencije koje se time bave, ali ne i zvaničan registar i spisak sa obučenim dadiljama i njihovim kvalifikacijama&quot;, dodaje Jelena Ćirić Nikolić.Kada je reč o subvencijama, na&scaron;a sagovornica kaže da je ogroman problem to &scaron;to ovaj novac dolazi iz lokalnog budžeta.&quot;To je re&scaron;enje lokalnog tipa, pa su tako beogradska deca i njihovi roditelji na neki način povla&scaron;ćeni jer su, na primer, u Novom Sadu subvencije za vrtiće ne&scaron;to vi&scaron;e od 100 evra, a ukoliko imate dvoje dece i morate da ih upi&scaron;ete u privatni vrtić čija je cena oko 40.000 dinara mesečno po detetu evidentno je da jedna plata roditelja odlazi na te tro&scaron;kove. &Scaron;to se tiče Beograda, tu je situacija mnogo bolja jer roditelji privatne vrtiće zbog većeg iznosa subvencija doplaćuju značajno manje. Da ne govorimo o drugim gradovima poput Valjeva i Čačka, gde takođe nema mesta u državnim vrtićima&quot;, nagla&scaron;ava Ćirić Nikolić.Ovaj problem, koji je prisutan u celoj Srbiji, za na&scaron;u sagovornicu je zabrinjavajući i sa ekonomskog aspekta.&quot;Ovo je naročito stresno za majke koje moraju da se vrate na posao. Kada ne mogu da nađu mesto u vrtiću, a ni da plate bebisiterku, one neretko napu&scaron;taju posao i ostaju kod kuće da čuvaju decu. Na taj način stvara se jedna ekonomska nesigurnost za celu porodicu, a samim tim i ekonomska zavisnost jednog partnera od drugog. Za socijalno odgovorno dru&scaron;tvo koje proklamuje brigu o porodici nedostatak vrtića pokazuje da je to jedna čista floskula&quot;, zaključuje urednica portala Bebac.Čuvanje dece od 900 do 1.000 evra mesečnoTanja Vujanović, osnivačica i predsednica Udruženja dadilja Srbije Vida, u razgovoru za Biznis.rs kaže da ne postoje fiksne cene kada su usluge dadilja u pitanju. Sve ipak zavisi od njihovih kvalifikacija, a sve vi&scaron;e dadilja dosta ulaže u edukaciju, &scaron;to je za mnoge roditelje presudno.&quot;Ako je u pitanju angažovanje za čuvanje jednog deteta puno radno vreme od osam sati, cena se kreće od 900 do 1.000 evra na mesečnom nivou. Ako je u pitanju čuvanje blizanaca ili vi&scaron;e dece, onda je cena za nekih 20 odsto vi&scaron;a. Roditelji su spremni da daju dobar iznos novca ako dadilja poseduje dodatne kvalifikacije i ako je pro&scaron;la određene edukacije, pa primera radi govori strane jezike, zavr&scaron;ila je kurs prve pomoći ili je pro&scaron;la Montesori program. Upravo takve dadilje imaju i vi&scaron;e cene&quot;, ističe Vujanović.Kada je reč o cenama za povremeno čuvanje dece, na&scaron;a sagovornica kaže da se usluge plaćaju po satu i da one nisu fiksne.&quot;Zavisi da li je jedno, dvoje ili vi&scaron;e dece u pitanju. Da li je reč o čuvanju preko dana, noću ili vikendom, kada je i skuplje. Može se reći da je okvirna cena 1.000 dinara po satu&quot;, dodaje ona.Vujanović kaže da danas kao dadilje rade uglavnom žene srednjih godina, sa zavr&scaron;enom srednjom &scaron;kolom, a da zbog zahteva roditelja one dosta ulažu u edukaciju i sve manje pristaju da izlaze iz okvira svog posla.&quot;Postoji određen broj porodica koje zaista znaju &scaron;ta dadilja treba da radi i &scaron;ta spada u njen posao, a to je briga o deci, njihovom emocionalnom razvoju, higijeni&hellip; Njen posao je da čuva dete, da se pobrine za njegovu ishranu, da ga pro&scaron;eta, raskloni igračke. Roditelji to često zloupotrebljavaju, pa očekuju od dadilja da budu pomoć u kući. To nije u opisu njihovog posla i one sve manje pristaju na takve zahteve&quot;, zaključuje Tanja Vujanović.

Usluge dadilja sve traženije: Cene zavise od kvalifikacija

0 Komentari