Ne zovu ga džabe prorok: Samo jednom milijarderu iz top 10 najbogatijih raste bogatstvo

Prema podacima Blumbergovog indeksa milijardera, Bafetova neto vrednost porasla je za 12,7 milijardi dolara u 2025. godini, uprkos velikim gubicima drugih milijardera. Sada ukupno ima 155 milijardi dolara, &scaron;to ga stavlja na &scaron;esto mesto na globalnoj lestvici najbogatijih ljudi.Istovremeno, trži&scaron;ni udar uzrokovan novim Trampovim carinama na kinesku robu i evropske proizvode izbrisao je gotovo osam biliona dolara trži&scaron;ne vrednosti u samo nekoliko dana. Najteže su pogođeni tehnolo&scaron;ki milijarderi: Ilon Mask izgubio je čak 130 milijardi dolara od početka godine, Džef Bezos preko 45 milijardi, a Mark Zakerberg 28 milijardi dolara, prenosi Indeks.Bafetov rast bogatstva rezultat je njegove konzervativne strategije ulaganja, koja je uključivala povećanje udela njegove kompanije Berkshire Hathaway u pet najvećih japanskih trgovačkih kompanija &ndash; Mitsui, Mitsubishi, Sumitomo, Itochu i Marubeni. Berkshire sada drži gotovo 10 posto svake od njih, &scaron;to se pokazalo uspe&scaron;nim potezom usred globalne trži&scaron;ne krize.Za razliku od konkurencije, Bafet je posljednjih godina prodavao deonice i akumulirao rekordne novčane rezerve, koje su krajem 2024. dosegle čak 321 milijardu dolara. Upravo mu je ta ogromna količina raspoloživog novca omogućila stabilnost i rast čak i u turbulentnoj godini poput ove.&quot;Prorok iz Omahe&quot; ima tri ključna načelaVoren Bafet, poznat kao &quot;prorok iz Omahe&quot;, izgradio je svoje bogatstvo kroz dugoročnu i disciplinovanu investicionu strategiju. U svom se pristupu oslanja na dugoročna ulaganja, dosledno se držeći jasnih načela.Strategiju Bafet temelji na kupovini potcenjenih deonica firmi koje imaju stabilne temelje, jak menadžment i održivu konkurentsku prednost. Bafet se kloni &scaron;pekulacija, a trži&scaron;ne padove smatra prilikama za kupovinu kvalitetnih deonica po povoljnijoj ceni.Među njegovim ključnim savetima je čuvena izjava: &quot;Budite bojažljivi kada su drugi pohlepni, a pohlepni kada su drugi bojažljivi&quot;, čime podstiče ulagače da ne slede slepo trži&scaron;ne trendove nego racionalno procene stvarnu vrednost kompanija.Carine nazvao činom rata&Scaron;to se tiče carina, Bafet je izrazio zabrinutost u pogledu njihovih ekonomskih posledica. U intervjuu za CBS News u martu, opisao je carine kao &quot;čin rata do određene mere&quot; i upozorio da one deluju kao porez na robu, potencijalno povećavajući inflaciju.Bafet je i ranije kritikovao carine nazivajući ih &quot;skrivenim porezom na potro&scaron;ače&quot;. Tokom trgovinskih tenzija između SAD i Kine 2018, upozoravao je kako &quot;carine mogu da nanesu veliku &scaron;tetu ekonomiji i ugroze globalni rast&quot;, sugeri&scaron;ući da one dugoročno &scaron;tete i američkim građanima i kompanijama koje ih plaćaju kroz povećane cene proizvoda.Uprkos trži&scaron;nim previranjima uzrokovanim uvođenjem novih carina, Bafetova strategija očito pokazuje snagu upravo u ovakvim vremenima.

Ne zovu ga džabe prorok: Samo jednom milijarderu iz top 10 najbogatijih raste bogatstvo

1 Komentari