Nemačka mesečno gubi 10.000 radnih mesta

Radno mesto Lukasa Emeriha je na pisti frankfurtskog aerodroma. Radi za Lufthanzu kao nadzornik za utovar putničkih aviona, jer oni ne prevoze samo putnike i njihov prtljag, već i drugu robu, na primer, po&scaron;tu. Ovaj 21-godi&scaron;njak je izučio za auto-mehatroničara, ali ga je oduvek vi&scaron;e fascinirala avijacija nego automobili. Nakon zavr&scaron;ene obuke, prijavio se za posao u Lufthanzi, brzo stekao potrebne kvalifikacije.&quot;Najveći izazov u ovom poslu je upravljanje vremenom &ndash; osigurati da je sve pravilno utovareno i da avion može da poleti na vreme. Stvarno je kul osećaj, svi su stariji od tebe, a ti potpisuje&scaron; da je sve bezbedno&quot;, kaže on za ARD.Trenutno na frankfurtskom aerodromu za Luftnazu radi 120 nadzornika za utovar aviona, a plan je da ove godine bude zaposleno jo&scaron; 60. Lufthanza ove godine namerava da &scaron;irom sveta zaposli oko 10.000 novih radnika u različitim oblastima - od toga vi&scaron;e od polovine u Nemačkoj.Međutim, Lufthanza je po tome trenutno izuzetak u Nemačkoj.44 odsto firmi u industriji planira smanjenje broja radnih mestaIstraživanje Instituta nemačke privrede u Kelnu (IW) pokazuje da će ove godine samo 17 odsto kompanija zaposliti vi&scaron;e radnika, dok 38 odsto planira smanjenje broja zaposlenih.Posebno su lo&scaron;e prognoze u industriji &ndash; 44 odsto anketiranih firmi planira otpu&scaron;tanja, dok samo 14 odsto predviđa nova zapo&scaron;ljavanja.&quot;To znači da će se već uočeni pad zaposlenosti u nemačkoj industriji nastaviti i ove godine&quot;, navodi IW K&ouml;ln.Broj zaposlenih u industriji do novembra 2024. je bio oko 7,4 miliona dok je 2019. iznosio skoro 7,8 miliona. To predstavlja smanjenje od oko 350.000 radnih mesta u tom sektoru.Gubitak &quot;10.000 radnih mesta mesečno&quot; u industrijiEnco Veber, naučnik Instituta za istraživanje trži&scaron;ta rada u Nirnbergu, već duže vreme prati pogor&scaron;anje situacije na trži&scaron;tu rada kao posledicu ekonomske krize:&quot;Nemačka se nalazi u ekonomskom padu, &scaron;to sada sve vi&scaron;e utiče i na trži&scaron;te rada. Nezaposlenost raste već treću godinu zaredom.&quot;Od 2017. stopa nezaposlenosti u Nemačkoj je u proseku bila ispod &scaron;est odsto. Pro&scaron;le godine je prvi put porasla na &scaron;est procenata, dok je u januaru i februaru ove godine dostigla 6,4 odsto.&quot;S obzirom na ekonomsku situaciju i pad privrednog rasta, zaposlenost je i dalje na relativno stabilnom nivou&quot;, ocenjuje Veber.Međutim, to se, kako kaže, može pripisati tome &scaron;to sektor usluga trenutno nadoknađuje gubitke radnih mesta u industriji: &quot;Trenutno se različite grane privrede razvijaju nejednako kao retko kada ranije.&quot;Industrija je najvi&scaron;e pogođena krizom: &quot;Gubimo vi&scaron;e od 10.000 radnih mesta mesečno&quot;, kaže Enco Veber.U kompanijama ZF, Kontinental, Tisenkrup i Folksvagen u narednim godinama ugroženo je oko 70.000 radnih mesta. Pored toga i &Scaron;effler, Por&scaron;e, Bo&scaron; i Ford planiraju da ukinu hiljade radnih mesta.Nekada se ovde radilo do penzijeNa udaru su u poslovi poput njegovog: Pablo Ole &Scaron;mit je softverski inženjer u kompaniji ZF u Fridrihshafenu, gde živi i radi skoro 20 godina. Sada strahuje za svoje radno mesto. Nekada je bilo gotovo nezamislivo da neko napusti ZF pre penzije.Prema informacijama Handelsblata taj nemački proizvođač auto-delova ZF, drugi po veličini u zemlji, razmatra potpuno odvajanje sektora &bdquo;Elektrifikovane pogonske tehnologije&quot;, interno nazvanog E-Divizija. Odvajanje ovog sektora pogodilo bi vi&scaron;e od 32.000 zaposlenih odnosno svakog petog zaposlenog.&quot;Moja partnerka i ja radimo u E-diviziji, tako da sada oboje strahujemo za posao. Uskoro ću napuniti 50 godina. Pitam se kakva mi je perspektiva da nađem dobar posao&quot;, kaže u razgovoru za ARD.Nedostatak stručne radne snage u Nemačkoj - opadaPosebno jer je i za visokokvalifikovane radnike sve teže pronaći posao &ndash; nedostatak stručne radne snage u industriji opada.Prema istraživanju ifo instituta, u januaru 2025. samo 18 odsto industrijskih preduzeća prijavilo je manjak stručnjaka, dok je u trećem kvartalu 2022. taj procenat iznosio 44,5 odsto.Generalno gledano, nesta&scaron;ica kvalifikovanih radnika u Nemačkoj se smanjuje. Dok je u trećem kvartalu 2022. gotovo polovina svih kompanija imala pote&scaron;koće u pronalaženju kvalifikovane radne snage, u januaru 2025. taj procenat pao je na 28,3 odsto. U sektoru usluga potreba je i dalje iznad proseka &ndash; iznosi 35,1 odsto.Enco Veber nagla&scaron;ava da to nije samo posledica problema postojećih kompanija: &quot;Broj novih radnih mesta nikada nije bio niži. Osnivanje novih preduzeća u industriji nikada nije bilo na ovako niskom nivou. Nove investicije padaju već godinama.&quot;Vojna industrija cvetaPostoje, međutim, i izuzeci &ndash; pre svega vojna industrija, koja doživljava procvat. Najveći nemački proizvođač oružja, Rajnmetal, povećao je prihode za vi&scaron;e od 30 odsto u prvih devet meseci tekuće poslovne godine. Dva pogona u kojima se trenutno proizvode civilne komponente za vozila uskoro bi mogla preći na proizvodnju za vojnu industriju.Neki biv&scaron;i zaposleni u ZF već su prona&scaron;li nova radna mesta u vojnoj industriji.Za Pabla Ole &Scaron;mita to ipak nije opcija. Ipak, razume kolege koji su oti&scaron;li, jer se kriza u ZF-u već oseća i u njihovim primanjima.&quot;Prvi finansijski rezovi su već počeli: bio sam zaposlen na ugovor od 40 sati nedeljno, ali je taj ugovor već ukinut i smanjen na 35 sati.&quot;Kao &scaron;to je smanjena radna nedelja, tako su smanjena i primanja - sada mu je plata manja za oko 14 odsto.Industrijski radnici i dalje među bolje plaćenimaI pored već osetnih finansijskih rezova, radnici u industrijskim preduzećima i dalje spadaju među bolje plaćene. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u aprilu 2024. zaposleni s punim radnim vremenom u Nemačkoj u proseku su zarađivali 4.634 evra bruto mesečno dok su u industriji plate bile 100 evra veće.Ne&scaron;to niže zarade su u uslužnim delatnostima, poput ugostiteljstva ili saobraćajnog sektora, gde je prosečna bruto plata bila 30 evra manja od prosečne, odnosno 130 evra manja u odnosu na prosek u industriji.

Nemačka mesečno gubi 10.000 radnih mesta

6 Komentari