Jedva je ostao živ kao beba; Opaki virus je preživeo zahvaljujući jednom lekaru FOTO

Iako je tek ugledao svet, kao jako mali, bio je nevakcinisan i time pogodan za ovu bolest.Danas svoj život duguje doktoru Miju&scaron;koviću koji mu je dao sopstveni imunitet.&quot;Osip je bio po celom telu. Tih dana iz Beograda sa Vojnomedicinske akademije dolazi u čačansku bolnicu, tada potpukovinik, dr Puni&scaron;a Miju&scaron;ković, u žari&scaron;te u Čačku. Poku&scaron;avali su da nađu lek neki, da me spasu. Međutim, ni&scaron;ta nije bilo delotvorno tada. I on je re&scaron;io da odradi transfuziju krvi. Po&scaron;to je celo telo bilo pod ospom, nisu mogli venu da mi nađu da se odradi transfuzija, on je direktno iz svoje vene u moju petu. Odradio je transfuziju krvi i posle, tako kažu, par dana već se videla reakcija i ospe su počele da otpadaju i faktički to je bilo izlečenje. Dobio sam imunitet jer je doktor već bio imun, imao je svoj imunitet na variolu. Tako da je pored mojih biolo&scaron;kih roditelja, on mi dođe kao neki drugi otac&quot;, kazao je Zoran za agenciju RINA.Humanost doktora Miju&scaron;kovića, Zorana prati citav život. Poučen njegovim gestom, izvukao je veliku pouku.RINA &quot;Shvatio sam veliku humanost dr Miju&scaron;kovića koji je meni spasao život, tako da sam i ja počeo dobrovoljno da dajem krv. Možda sam i ja nekom spasao život mojom krvlju, ne znam sad, to je već pitanje za dalje. Shvatio sam koliko je život vredan i koliko treba pomoći nekome kada su te&scaron;ki momenti&quot;, zaključio je Zoran.Zoranova majka Biljana tih dana pro&scaron;la je pakao, strahujući za život svog deteta, u epidemiji opakog i potpuno stranog predatora. Najveća radost za Zoranovog oca Petra bila je saznanje da mu se sin oporavlja.&quot;Zoran je ležao u krevetcu, samo vidi&scaron; da je živ, niti pomera rukice, nogice kao dete od osam meseci, da skače po krevetcu. I kad je doktor mu dao krv, on mi je rekao uveče, mlada trudi se, nemoj da zaspi&scaron;, napajaj ga &scaron;to vi&scaron;e. Imali smo tu sokove, cedili su nam prirodne, od pomorandze i voća raznog. Ja sam pred zoru zaspala, kad sam se probudila on se okrenuo u krevetcu. Ja sam se upla&scaron;ila, zovnem doktora. Doktor dotrči, kaže dobro je, sad je sve u redu. I tako je on počeo posle da se kreće normalno po krevetcu&quot;, kaže Zoranova majka.&quot;Kad sam saznao da je Variola, stalno su bili uz mene da me te&scaron;e. I kad mu je krenulo na bolje samo je uleteo jedan čovek, Bojovicu sin vam je preteko, živ i zdrav ima da bude. Ja sam, preturio se&quot;, rekao je Zoranov otac, Petar.Pre tačno pedesettri godine, od Variole vere nije oboleo samo osmomesečni Zoran Bojović već i mnogi Čačani. Milka Đura&scaron;ić, dvadesettrogodi&scaron;nja medicinska sestra, kao i mnoge njene kolege borila se da spase svaki ljudski život. U znak zahalnosti &scaron;to je na poslu ostavila svoj život i najlep&scaron;e godine, Čačani su joj podigli spomenik.

Jedva je ostao živ kao beba; Opaki virus je preživeo zahvaljujući jednom lekaru FOTO

0 Komentari