Inženjersko čudo: Gradi se megatunel kakav još nije viđen FOTO/VIDEO

Tunel Fehmarnbelt je tehničko čudo koje će povezati centralnu Evropu sa Skandinavijom, a kada bude zavr&scaron;en 2029, biće i jedan od najvažnijih evropskih prometnih koridora.Jedan je od najvećih evropskih infrastrukturnih projekata, a njegova izgradnja ko&scaron;taće vi&scaron;e od sedam milijardi evra. Poređenja radi, gradnja Eurotunela ispod Laman&scaron;a, dugog 50 kilometara, ko&scaron;tala je 13,7 milijardi evra. Eurotunel je naime napravljen ma&scaron;inom za bu&scaron;enje tunela, a ne uranjanjem već izgrađenih blokova u more.Fehmarnbelt će tako biti najduži drumsko-železnički tunel, ali i najduži &#39;uronjeni&#39; tunel na svetu. Za razliku od uobičajenog načina njihove gradnje, sastavlja se od unapred izgrađenih betonskih blokova koji se postavljaju u rovove iskopane na morskom dnu, povezuju i zatim prekrivaju sedimentom.Reč je o 79 kolosalnih betonskih segmenata dužine 217 metara, &scaron;irine 42 metra, a te&scaron;kih čak 73.000 tona &mdash; &scaron;to je jednako težini deset Ajfelovih tornjeva, pi&scaron;e CNN, a prenosi tportal.Projekat vredan 7,4 milijarde evra uključuje izgradnju tunela dugog 18 kilometara s dve prometne trake u oba smera i dve železničke pruge. Biće postavljen do 40 metara ispod povr&scaron;ine Baltičkog mora, a povezaće danski grad Rodbi s nemačkim Putgardenom i stvoriti dodatne drumske i železničke veze između srednje Evrope i skandinavskih zemalja.Pro&scaron;log meseca, u februaru 2025, prvi prefabrikovani betonski segmenti napustili su fabriku u Rodbihavnu u Danskoj, označavajući početak ključne faze projekta. Uz velike betonske blokove biće postavljeno deset kraćih, dužine 39 metara, u kojima će biti sme&scaron;tene tehničke instalacije.Proces postavljanja blokova izuzetno je precizan i složen - spu&scaron;taće se pomoću posebnih brodova i pontona, nazvanih Ivy 1 i Ivy 2, a oni će osigurati njihovo sigurno postavljanje u rov &scaron;irok sto metara i dubok 12 metara. To će se raditi i pomoću čeličnih užadi dugih vi&scaron;e od 200 kilometara, a podvodne kamere i sofisticirani sistemi pozicioniranja omogućiće preciznost tog procesa.Tunel će imati posebne gumene brtve i sekundarne za&scaron;titne slojeve dizajnirane tako da osiguraju nepropusnost i izdrže 120 godina.Drastično će se skratiti vreme putovanjaIzgradnja Fehmarnbelta značajno će smanjiti vreme putovanja između Danske i Nemačke. Trenutno plovidba trajektom između Rodbihavna i Putgardena traje 45 minuta dok će kroz tunel automobili prolaziti za samo deset minuta, a vozovi za sedam minuta. I putovanje vozom između Hamburga i Kopenhagena, koje sada traje gotovo pet sati, biće upola kraće.Pozitivno će uticati i na teretne kamione i vozove jer će skratiti kopneni put između &Scaron;vedske i centralne Evrope za 160 kilometara. Biće to, kao &scaron;to ga u Danskoj nazivaju, &#39;strate&scaron;ki koridor između Skandinavije i srednje Evrope&#39;.Profimedia - Christian Charisius/dpa Prema rečima Madsa &Scaron;rajnera iz turističke organizacije VisitDenmark, tunel će biti ključan činilac i u razvoju turizma u Danskoj i celoj Skandinaviji.&quot;Novi tunel znatno će povećati dostupnost Danske posetiocima iz centralne Evrope, podstaći vikend-putovanja i održive oblike turizma, poput putovanja vozom i biciklizma&quot;, izjavio je za CNN.Ugovor o izgradnji potpisan jo&scaron; 2008.Međutim, projekat je izazvao i zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na životnu sredinu. Nemačka i Danska potpisale su ugovor o izgradnji tunela jo&scaron; 2008, ali početak radova kočila su negodovanja brojnih trajektnih kompanija i organizacija za za&scaron;titu okoline.Izgradnja bi prema njihovom mi&scaron;ljenju u potpunosti uni&scaron;tila ekosistem Baltičkog mora pa se sve naposletku zavr&scaron;ilo na sudu. U novembru 2021. Savezni sud u Nemačkoj dao je zeleno svetlo za izgradnju tunela, ali pod posebnim uslovima u pogledu za&scaron;tite životne sredine i proizvodnje buke tokom radova. Stoga je gradnja na nemačkoj strani započela godinu kasnije nego u Danskoj.Iz Danskog dru&scaron;tva za očuvanje prirode pak smatraju da će projekat imati pozitivan uticaj na okolinu jer će ljudi umesto avionom putovati železnicom, mnogo zelenijom opcijom.Kako bi ublažila potencijalno negativan uticaj na okolinu, Femern A/S, danska državna kompnija koja upravlja tim projektom, preduzela je kompenzacijske mere. Iskopani materijal s morskog dna, ukupno 15 miliona kubnih metara, iskori&scaron;ćen je za stvaranje novih prirodnih područja na ostrvima Loland i Fehmarn. Očekuje se da će ta područja s vremenom postati bogata močvarna i travnata stani&scaron;ta.&quot;Cilj nam je ne samo da očuvamo, već i da pobolj&scaron;amo prirodnu sredinu nakon zavr&scaron;etka projekta&quot;, rekao je Henrik Vinčentsen, izvr&scaron;ni direktor Femern A/S-a.

Inženjersko čudo: Gradi se megatunel kakav još nije viđen FOTO/VIDEO

8 Komentari