Kriza ih je skupo koštala

Ekonomisti hvale nove investicione planove za vojsku i infrastrukturu, pi&scaron;e DW.Pandemija korone, rat u Ukrajini, geopolitički potresi &ndash; prema jednoj studiji, krize u poslednjih pet godina ko&scaron;tale su Nemačku gotovo tri četvrtine biliona evra. Bez njih, bruto domaći proizvod te zemlje bio bi oko 735 milijardi evra veći, navodi se u istraživanju Instituta nemačke privrede iz Kelna (IW).&quot;Nakon oporavka od pandemijskog &scaron;oka, ekonomske aktivnosti u Nemačkoj već tri godine ne prelaze nivo iz 2019. godine&quot;, navodi se u izve&scaron;taju. Istovremeno, ekonomski gubici nadma&scaron;uju one tokom kriza u Nemačkoj u poslednjih 25 godina.Tokom strukturne krize od 2001. do 2004. iznosili su 3,4 odsto ukupnog dru&scaron;tvenog proizvoda (BDP), dok su ekonomski tro&scaron;kovi finansijske krize 2008/09. procenjeni na 4,1 procenta. A u vreme od izbijanja pandemije gubici iznose rekordnih 4,3 odsto BDP.Zanemarenost poslovnog okruženja?&quot;Nemačka se nalazi u najtežoj ekonomskoj krizi od ponovnog ujedinjenja&quot;, kaže &scaron;ef ekonomskih analiza instituta iz Kelna, Mihael Gremling. &quot;Korona i Ukrajina gotovo su potpuno zaustavile investicionu aktivnost preduzeća. To već sada smanjuje na&scaron; proizvodni potencijal, a i nastaviće se narednih godina&quot;, dodao je.Ali, i politika snosi deo odgovornosti. &quot;Godinama je zanemarivala poslovno okruženje, dakle uslove privređivanja unutar zemlje. To je razlog zbog kojeg nas krize tako te&scaron;ko pogađaju&quot;, kaže Gremling. Zadatak sledeće nemačke vlade biće zato da nadoknadi taj zaostatak &ndash; recimo uz finansijske podsticaje, jeftiniju energiju i manju birokratiju.Ogroman pad privatne potro&scaron;njeUkupni gubici u privatnoj potro&scaron;nji tokom poslednjih pet godina, prema studiji, iznose oko 470 milijardi evra. To odgovara iznosu od 5.600 evra po stanovniku. Dugoročno će se, međutim, najvi&scaron;e osetiti smanjen nivo investicija preduzeća.&quot;Dok su u glavnom periodu pandemije gubici u potro&scaron;nji bili znatno veći od investicionih gubitaka, u poslednjih nekoliko godina sve se vi&scaron;e oseća negativan efekat izostanka investicija&quot;, navodi instistut IW. Kod bruto investicija u osnovna sredstva, gubici u poslednjih 20 tromesečja, dakle od izbijanja pandemije, procenjuju se na 265 milijardi evra.Ekonomska podr&scaron;ka novim investicionim planovimaU međuvremenu, Demohri&scaron;ćani Unija (CDU/CSU) i Socijaldemokrate (SPD) postigli su značajan napredak u pregovorima o formiranju vlade, a dogovorili su i investicioni paket istorijskih razmera za odbranu i infrastrukturu koji bi trebalo da bude finansiran zaduživanjem.S jedne strane, ustavom propisano ograničenje zaduživanja biće ublaženo za odbrambene tro&scaron;kove, kako su pregovarači objavili nakon treće runde razgovora u utorak 4. marta u Berlinu. Osim toga, biće stvoren poseban fond od 500 milijardi evra za obnovu infrastrukture.Ekonomisti pozitivno ocenjuju postignuti dogovor. &quot;Ovo je prekretnica, snažan i dobar paket&quot;, rekao je Jens Zidekum, profesor međunarodne ekonomije na Univerzitetu Hajnrih Hajne u Diseldorfu.Ključno je, međutim, obezbediti da novac zaista bude uložen u odgovarajuće projekte. &quot;Poseban fond za infrastrukturu mora da bude propraćen ubrzanjem postupaka odobravanja i izdavanja građevinskih dozvola&quot;, naglasio je Zidekum.Sveukupno, reč je o slanju uverljive poruke privatnom sektoru da država sada ozbiljno kreće u investicionu ofanzivu.&quot;Sve u svemu, Evropa se nalazi usred istorijske prekretnice&quot;, komentari&scaron;e Karsten Brzeski, glavni ekonomista investicione banke ING. &quot;Razvoj događaja poslednjih dana podstakao je verovatnu buduću nemačku vladu na istorijski korak, najavljujući poreski paket koji bi napokon mogao da označi početak boljih godina za privredu&quot;, zaključuje Brzeski.

Kriza ih je skupo koštala

0 Komentari