Šapić: Došlo je vreme da se okrenemo svom narodu i da brinemo o srpskim interesima

&quot;Jer svaki put kada smo poku&scaron;ali da pokažemo toleranciju, razumevanje za njihove zahteve i da se nađemo zajednički jezik, to je od strane te iste opozicije doživljavano kao slabost ove vlasti&quot;, rekao je &Scaron;apić.&quot;Do&scaron;lo je vreme da se okrenemo građanima i svom narodu, da po&scaron;tujemo zakon i Ustav i da počnemo da se bavimo stvarima koji su i interesu naroda i države. Treba jasno da stanemo sa povlačenjem i da prestanemo da mi kr&scaron;imo zakon dozvoljavajući opoziciji da kr&scaron;i zakon. Zato smatram, ne da bi se &scaron;irila bilo koja vrsta mržnje jer to nikad nisam radio niti ću, da moramo da podvučemo liniju i da kažemo: Ovo je zakon i ovo su pravila, koje svi moraju da po&scaron;tuju&quot;, rekao je &Scaron;apić, gostujući na &quot;Novom jutru&quot; Televizije Pink.&Scaron;apić je istakao da je 12.000 vi&scaron;e birača u odnosu na prethodne izbore rezultat prirodne migracije.&quot;Uzmite samo u obzir koliko je u poslednjih godinu, dve napravljeno i kupljeno novih stanova u Beogradu. U tih 12.000 ljudi oni stavljaju, kako kažu i 50.000 &bdquo;međeda iz Republike Srpske&rdquo; ali i prebacivanje birača iz Srbije, i sve je to na kraju stalo u tih 12.000 za koliko je zvanično povećan birački spisak&quot;, ukazao je &Scaron;apić.On nije osporio da je možda na nekim adresama i utvrđen veći broj birača nego &scaron;to ih stvarno stanuje, ali i podsetio da to nije rezultat od poslednje dve godine već povećanje od pre 15 do 20 godina.&quot;Đilasu nije smetalo kad je 2014. godine nosio Aleksandru Vučiću medalje i zahvaljivao mu se na podr&scaron;ci Ko&scaron;arka&scaron;kom savezu Srbije, kada je bio na njenom čelu. Takođe mu nije smetalo kada je pod tim istim uslovima, koje sada osporava 2018. godine izlazio na izbore, kao ni 2022. i 2023. godine kada su govorili da ne mogu izgubiti beogradske izbore jer ih u Beogradu niko ne može pokrasti&quot;, podsetio je &Scaron;apić i precizirao da je samo do 2013/14. godine povećan broj birača u prestonici za 140.000 građana.Istakao je da je u ovom te&scaron;kom političkom trenutku za Srbiju potrebno da se kaže: Dosta.&quot;U ovom izuzetno te&scaron;kom geopolitičkom trenutku za čitav svet, kao i za Srbiju potrebno je da nađemo svoje mesto pod suncem i za&scaron;titimo na&scaron;u ekonomiju, ali i na&scaron; teritorijalni integritet i čitav srpski narod&quot;, ukazao je prvi čovek srpske prestonice.On je ukazao da izbori, koji su raspisani za 2. jun, treba da se održe.&quot;Ko hoće da izađe na izbore, treba da izađe, ko neće, ne mora, ali ne sme da bude pretnji i nasilja. Voleo bih da vidim ko će da me spreči da glasam za konstituisanje skup&scaron;tinske većine. Nisam čovek koji je ikada, bez obzira na moju sportsku karijeru nisam prvi pokrenuo bilo kakvu vrstu agresije, bez obzira kako je to nekada predstavljeno u javnosti. Zato bih voleo da vidim ko će fizički da me spreči da uradim &scaron;to mi po Zakonu sleduje i pripada, i otvoreno sada kažem da ću da se branim, bez obzira na konsekvence i posledice&quot;, ukazao je &Scaron;apić i pozvao opozicione lidere da prestanu sa takvim pretnjama, uz podsećanje da &quot;batina ima dva kraja&quot;.&Scaron;apić je naglasio da ni u najnovijem slučaju ubistava u Finskoj, kao ni u Če&scaron;koj pre par meseci nije bilo protesta na ulicama jer svi poku&scaron;avaju da za&scaron;tite svoje ljude i pomognu da se ti momenti prevaziđu.&quot;Pozivam sve ljude da se okrenemo na&scaron;em narodu i građanima i počnemo da se bavimo stvarima za koje smo dobili poverenje, izađemo na izbore a ljudi neka odluče kako god žele. Nisam za to da bilo koga vi&scaron;e molimo jer se to tumači kao slabost i zapla&scaron;enost i mislim da je do&scaron;lo vreme da tu priču već jednom zavr&scaron;imo&quot;, rekao je &Scaron;apić.Govoreći o svojoj inicijativi za preme&scaron;tanje posmrtnih ostataka Josipa Broza i njegov povratak u Hrvatsku, &Scaron;apić je rekao da je to pitanje pre svega simboličko.&quot;Ne treba brkati stvari, ne postoji taj Hrvat, Rusin, Slovak ili bilo ko drugi u ovoj zemlji ili ovom gradu ko zbog toga &scaron;to ne pripada srpskom narodu treba da se oseti ugroženim. Prvi ću da ga branim, ako mu falidlaka sa glave zbog toga &scaron;to pripada drugoj naciji ili veri jer, je Beograd kosmopolitski i slobodan grad u kome pripadnici svih nacija i vera treba da se osećaju bezbedno i slobodno, ali isto tako neću da branim nijednog pripadnika čak ni na&scaron;eg naroda koji skrnavi srpske svetinje, napada rođeni narod , ugrožava na&scaron; teritorijalni integritet ili veliča ratne zločine zbog kojih je stradalo na stotine hiljada Srba&quot;, naveo je &Scaron;apić.On je rekao istakao da se zalaže za to da se sa komunističkog perioda skine oreol koji je decenijama imao i koji je lažno predstavljen.&quot;I zato je simbolički važno da taj čovek tamo vi&scaron;e ne počiva, već da tu bude muzej u kome ćemo da učimo i o tom periodu ali i o velikanima koji su branili srpski narod kroz ratove. Podsetiću da je 1997. godine u Beogradu Zoran Đinđić, čovek na koga se danas najvi&scaron;e pozivaju neokomunisti obmotani u pla&scaron;te zelenih liberala, skinuo petokraku sa Starog dvora. On je uveo veronauku u &scaron;kolu, njegova vlada posle njega je izjednačila partizanski i ravnogorski pokret zahvaljujući čemu danas imamo restitucije gde se vraća imovina ljudima kojima ju je komunistički režim oduzeo&quot;, podsetio je &Scaron;apić.On je ocenio i da je ubrzano odvajanje Kosova i Metohije počelo upravo nakon 1945. godine, da bi, od dotada&scaron;nje oblasti 1963. godine postalo autonomna pokrajina kojoj je teritorijalno priključeno jo&scaron; 15 op&scaron;tina, oduzimajući se tako od Srbije Zvečan, Kosovska Mitrovica, Peć, Prizren i druga mesta, a da su 1974. Kosovo i Metohija dobili elemente državnosti.&quot;Da nije Slobodan Milo&scaron;ević 1990. godine to ukinuo danas bi po Badenterovoj komisiji bile državne granice, a podsetiću i da je odmah po zavr&scaron;etku Drugog svetskog rata trebalo da dođe do spajanja Jugoslavije sa Albanijom, čime bi KiM pripale toj državi. I onda me danas neko pita za&scaron;to hoću da raskrstim s komunizmom i Josipom Brozom, eto zato, moramo da zavr&scaron;imo sa tim periodom. Danas izjednačavati usta&scaron;e sa ravnogorskim pokretom i Antu Pavelića sa Dragoljubom Mihailovićem, pokretačem prvog antifa&scaron;ističkim pokretom u Evropi, nema nikakvog smisla. S druge strane, partizani su na&scaron;a braća koja su zajedno ratovala protiv nacista, nažalost smo se i međusobno sukobljavali, a onda je ta borba u posleratnom periodu kroz komunizam i bolj&scaron;evizam bila zloupotrebljena da bi se sprovodila antisrpska politika&quot;, rekao je &Scaron;apić.Ponovio je da je na simboličkom nivou veoma važno raskrstiti sa određenim delovima na&scaron;e istorije, da prestanemo &quot;da se snebivamo&quot; i na bilo koji način osećamo neprijatno kada koristimo pridev &quot;srpski&quot;.&quot;Živimo istorijski momenat i moramo da se opredelimo. Do&scaron;li smo u situaciju da danas u državi Srbiji ne smete da osudite govor mržnje, secesionizam, veličanje ratnih zločinaca. Postoje neke stvari koje su iznad dolaska na vlast i tu moramo da napravimo jasnu distinkciju. Ne mogu da razgovaram sa onima koju podržavaju i zastupaju antisrpsku politiku. Možemo da se razlikujemo u svemu, ali nikako u tome da li ćemo da branimo interes srpskog naroda i srpske države&quot;, zaključio je &Scaron;apić.

Šapić: Došlo je vreme da se okrenemo svom narodu i da brinemo o srpskim interesima

1 Komentari