Nemci ne znaju kako ovo da spreče: Kontrole nema, a ljudima je svaki evro važan

Iako legalne firmekao &scaron;to je Hausgemaht (Hausgemacht) zapo&scaron;ljavaju stalne čistače i nude sigurna radna mesta, suočavaju se s hroničnim nedostatkom radnika. Razlog? Mnogi preferiraju rad na crno jer omogućava isplatu gotovine bez plaćanja poreza i doprinosa.Direktorka Hausgemahta Silke Kam za Tages&scaron;au tvrdi da tražnja za njihovim uslugama neprestano raste, ali radnike je sve teže pronaći. &quot;Crno trži&scaron;te nam ih oduzima. Neki ljudi su finansijski u jako te&scaron;koj situaciji i svaki evro im je bitan. Zato žele gotovinu odmah u ruke kako bi je odmah potro&scaron;ili&rsquo;, obja&scaron;njava.Nemački ekonomista Dominik Enste s Instituta za nemačku privredu već godinama istražuje trendove rada na crno u domaćinstvima. Njegova analiza pokazuje da je broj radnika na crno konstantno veliki, a razlozi su vi&scaron;estruki. Tradicija rada na crno duboko je ukorenjena u nemačkom dru&scaron;tvu, a privatni poslodavci često ne žele da preuzmu odgovornost za plaćanje bolovanja, doprinosa za penzije i godi&scaron;njih odmora. Uz to, birokratske prepreke obeshrabruju građane da legalno prijave kućne pomoćnice.Mini-poslovi nisu re&scaron;ili problemJedan od poku&scaron;aja da se smanji rad na crno bilo je uvođenje mini-poslova &ndash; poslova s nižim primanjima i smanjenim poreskim opterećenjem. No, ova strategija nije dala željene rezultate. Kako obja&scaron;njava Enste, kućne pomoćnice nemaju dovoljno podsticaja za prijavu jer su često već zdravstveno osigurane preko porodice, a penzioni doprinosi im nisu dovoljno veliki da bi imali znatnu korist od legalnog rada.Jo&scaron; jedan problem predstavlja činjenica da je verovatnoća otkrivanja rada na crno vrlo mala. Nemačka carina, koja je zadužena za kontrolu ilegalnog rada, nema ovla&scaron;ćenja da ulazi u privatna domaćinstva. Prekr&scaron;aji se obično otkrivaju tek nakon radnih nesreća ili kada ih prijave susedi.Digitalne platforme i radnici bez osiguranjaS razvojem digitalnih platformi kao &scaron;to je &quot;Helpling&quot; očekivalo se da će se situacija pobolj&scaron;ati. No, istraživanje udruženja &quot;Hans-Bokler&quot; pokazalo je da se veliki broj radnika na ovim platformama ne registruju kao privrednici i ne plaćaju poreze.&quot;Na njihovim internet stranicama jasno pi&scaron;e da se prilikom angažmana osigurava samo za&scaron;tita od odgovornosti i krađe, dok ostale socijalne naknade nisu pokrivene&quot;, navodi se u studiji. To znači da radnici rade kao solo samozaposleni, prepu&scaron;teni sami sebi kada je reč o plaćanju poreza i osiguranju od zdravstvenih rizika, poput izloženosti hemikalijama, fizičkog napora i radnih nesreća.Belgijski model kao mogući uzorDok Nemačka jo&scaron; uvek traži re&scaron;enja, Belgija je već preduzela konkretne korake u suzbijanju rada na crno. Tamo država putem sistema vaučera subvencioni&scaron;e legalne usluge u domaćinstvu. Svaki građanin može da koristi ove subvencije kako bi po nižoj ceni angažovao registrovane čistače i kućne pomoćnice, pi&scaron;e T portal.Primer iz prakse pokazuje kako to funkcioni&scaron;e: Elvina, čistačica koja u Belgiji četiri sata nedeljno održava stan porodici Santis, zaposlena je u firmi za či&scaron;ćenje i prima 14 evra po satu, uz naknadu za prevoz, zdravstveno osiguranje i plaćeni godi&scaron;nji odmor. Porodica za njene usluge plaća samo 10 evra po satu, dok ostatak subvencioni&scaron;e belgijska država.Prema menadžeru za dru&scaron;tveni uticaj Olivijeru de Koku, ovakav sistem smanjio je rad na crno za vi&scaron;e od 50%. &quot;Domaćinstvima se vi&scaron;e ne isplati da zapo&scaron;ljavaju radnike na crno jer su vaučeri povoljniji i omogućuju legalan angažman&quot;, obja&scaron;njava De Kok.Belgijska studija pokazuje da je kroz ovaj model otvoreno 150.000 radnih mesta, a vi&scaron;e od milion domaćinstava koristi legalne usluge či&scaron;ćenja. Iako država godi&scaron;nje ulaže 2,5 milijardi evra u ovaj program, čak 88% tih sredstava vraća se kroz poreze, penzione doprinose i smanjene tro&scaron;kove socijalnih naknada. Osim toga, radnici su osigurani i za&scaron;tićeni od eksploatacije.&Scaron;ta Nemačka planira?Nemačka politika jo&scaron; uvek nema jedinstven odgovor na ovaj problem. Prema aktuelnim anketama, na sledećim saveznim izborima u prednosti je CDU, koji zagovara povećanje poreskih olak&scaron;ica za usluge u domaćinstvu. S druge strane, FDP želi strože kažnjavanje rada na crno, dok zeleni planiraju da reguli&scaron;u rad digitalnih platformi poput &quot;Helplinga&quot;.SPD, koji je deo aktuelne vladajuće koalicije, i dalje razmatra mogućnost direktnog subvencionisanja kućnih usluga, &scaron;to bi bio korak prema belgijskom modelu. Međutim, do sada nijedna od tih mera nije konkretno sprovedena.

Nemci ne znaju kako ovo da spreče: Kontrole nema, a ljudima je svaki evro važan

6 Komentari