Ekonomske posledice prirodnih katastrofa sve veće

Intenzitet i učestalost najekstremnijih vremenskih neprilika globalno su u porastu i verovatno će i dalje rasti.Kalifornijski požari koji su izbili u januaru odneli su ljudske žrtve, uni&scaron;tili veliki broj nekretnina, te raselili mnoga radna mesta. Velike su&scaron;e u južnoj Africi i poplave u drugim delovima kontinenta 2024. godine imale su značajan uticaj na cene hrane u celom svetu. U Aziji su velike poplave pogodile milione ljudi u Banglade&scaron;u, Indiji, Nepalu i na Filipinima.U najnovijem izve&scaron;taju Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements &ndash; BIS) stručnjaci iz njenog američkog odeljenja poku&scaron;ali su da utvrde korelaciju ekstremnih vremenskih događaja i ekonomskih rezultata. Oni su konstatovali da specifični kanali ekonomskog uticaja i njihova postojanost u velikoj meri zavise od vrste meteorolo&scaron;ke nepogode.Oluje, su&scaron;e i poplave mogu odmah uni&scaron;titi poljoprivredno zemlji&scaron;te, fizički kapital preduzeća, nekretnine, a samim tim i uslove za ljudski život. S druge strane, ekstremne temperature mogu imati manje direktan i kratkotrajan uticaj, ali deluju nepovoljno na produktivnost i ponudu radne snage zbog uticaja na zdravlje.Su&scaron;e mogu uticati na ekonomsku proizvodnju i na drugačije načine. S obzirom na veliki udeo hidroenergetike u ukupnoj proizvodnji električne energije u mnogim zemljama Latinske Amerike, su&scaron;e utiču i na inflaciju. Na primer, u avgustu 2024. kompanija Aneel, distributer električne energije u Brazilu, odlučila je da uvede dodatnu naknadu zbog pada nivoa vode u rezervoarima.Su&scaron;e takođe mogu obustaviti transport robe putem rečnih vodnih puteva, &scaron;to je važno za &scaron;irok spektar sirovina i osnovnih prehrambenih artikala. Na primer, nakon prolongirane su&scaron;e Misisipija 2022. usled jako niskog vodostaja tro&scaron;kovi rečnog transporta soje i drugih useva skočili su za 300 odsto pre nego &scaron;to se nivo vode konačno normalizovao.Ključno kod ekstremnih vremenskih pojava je da njihov direktan uticaj bude koliko je moguće lokalizovan, kako bi se smanjio negativni ekonomski impakt. Podela rizika preko vi&scaron;e regiona može ublažiti efekte, na primer tako &scaron;to će podstaknuta privredna aktivnost u jednom regionu nadomestiti usporavanje u onoj oblasti koja je pogođena nepogodom.Logično, ekstremni događaji udaraju teže ako je pogođeni region odgovoran za veliki udeo proizvodnje ili potro&scaron;nje određenih dobara. Na primer, poplave u Rio Grande do Sulu 2024. godine pogodile su region koji čini 12,7 odsto poljoprivredne proizvodnje u Brazilu, a u oktobru je uragan Helena u Sjedinjenim Američkim Državama poremetio značajan udeo u globalnoj proizvodnji kvarca, &scaron;to se odrazilo na industriju čipova.Finansijski uticaj katastrofa na pogođene može se ublažiti pravovremenim osiguranjem, konstatuju u BIS.Međutim, ovaj aspekt ima i tamnu stranu medalje, koju su iskusili stanovnici Kalifornije nakon nedavnih požara. Naime, u javnosti su isplivali podaci da je jedna od najvećih osiguravajućih kuća u ovoj američkoj državi, kompanija State Farm, povlačila ogroman broj ugovora o osiguranju nepokretnosti nekoliko meseci pre nego &scaron;to se nesreća dogodila.Povrh svega, mnogi korisnici osiguranja imali su pote&scaron;koće da naplate &scaron;tetu, izvestio je Wall Street Journal. Kalifornijske vlasti su određenim kompanijama morale i da pomognu kroz subvencije jer su im se fondovi istanjili &ndash; recimo, FAIR plan dobio je pomoć u iznosu od milijardu dolara, po pisanju Washington Posta.Dodatno, trži&scaron;te obveznica vezanih za prirodne katastrofe ostalo je relativno malo (49,5 milijardi dolara na kraju 2024.), ali je ipak poraslo za oko deset odsto na godi&scaron;njem nivou. S obzirom na veliki jaz u osiguranju i potrebu za merama fiskalne olak&scaron;ice, prirodne nepogode mogu povećati fiskalni deficit i prinose na državni dug, &scaron;to utiče na fiskalni prostor za reagovanje na eventualne buduće &scaron;okove, zaključuju u BIS.Kako se povećava intenzitet temperaturnog rasta i učestalost prirodnih katastrofa, uz povećavanje zaliha takozvanog fizičkog kapitala u ranjivim područjima, budući uticaj prirodnih katastrofa može postati jo&scaron; veći, i o tome takođe treba na vreme voditi računa.

Ekonomske posledice prirodnih katastrofa sve veće

1 Komentari