Stroža pravila za preduzeća u likvidaciji i stečaju: Šta donose izmene Zakona o porezu na dobit?

Prema novim odredbama, dobit ostvarena u postupcima likvidacije i stečaja sada podleže jasnijim pravilima oporezivanja. Pravna lica koja ulaze u jedan od ovih procesa obavezna su da podnesu poreske prijave i bilanse u definisanim rokovima, pi&scaron;e Biznis.rs.Prilikom pokretanja postupka likvidacije ili stečaja, poreski obveznik mora dostaviti prijavu sa finansijskim stanjem pre otvaranja postupka. Na kraju postupka likvidacije ili stečaja, prijava se podnosi sa stanjem na dan zavr&scaron;etka ili obustave procesa.Ako se sprovodi plan reorganizacije, poreski obveznik je u obavezi da pre podno&scaron;enja plana dostavi poresku prijavu sa stanjem koje prethodi njegovoj primeni.Stečajni i likvidacioni upravnici imaju ključnu ulogu u sprovođenju ovih obaveza i odgovorni su za podno&scaron;enje poreskih prijava u roku od 60 dana od registracije promene ili dono&scaron;enja pravosnažne odluke.Poreske obaveze u stečajnom postupkuU situacijama kada stečajni postupak dovede do bankrotstva firme, dobit preduzeća se računa kao razlika u vrednosti imovine između početka i kraja stečajnog postupka. Pritom se u obzir uzimaju i obaveze prema poveriocima.Sva poreska dokumentacija u ovom slučaju mora biti predata u roku od deset dana od pravosnažnosti sudske odluke o zaključenju stečaja.Posebnu pažnju zakon posvećuje slučajevima statusnih promena koje vode ka ga&scaron;enju pravnih lica. Ukoliko kompanija prestane da postoji zbog spajanja, pripajanja, podele ili izdvajanja, poreska prijava se mora podneti u roku od 60 dana od upisa promene u registar. U situacijama kada dolazi do podele firme, njeni pravni sledbenici su obavezni da dostave izve&scaron;taj o raspodeli prava i obaveza.Odgovornost članova dru&scaron;tva i rokovi za prijaveJedna od značajnih izmena odnosi se na odgovornost članova dru&scaron;tva u slučaju likvidacije. Prema novim pravilima, svi članovi dru&scaron;tva snose solidarno poreske obaveze do visine imovine koju su stekli tokom postupka likvidacije. Ova odredba sprečava izbegavanje poreskih dugova kroz formalno zatvaranje preduzeća.Rok za podno&scaron;enje redovnih poreskih prijava ostaje 180 dana od isteka poreskog perioda, ali se u specifičnim slučajevima skraćuje, i to: za statusne promene rok je 60 dana, a za stečajne postupke poreske prijave moraju biti predate u roku od 10 dana od pravosnažnosti odluke.Ukoliko obveznik ne dostavi poreski bilans zajedno sa prijavom, zakon predviđa da se takva prijava smatra nepotpunom, &scaron;to može izazvati dodatne administrativne i finansijske posledice za preduzeće.Kada i za&scaron;to pokrenuti stečajni postupak?Stečaj i naplata potraživanja pokreću se u situacijama kada preduzeće vi&scaron;e nije u stanju da ispunjava svoje finansijske obaveze. Najče&scaron;ći razlozi za pokretanje stečajnog postupka uključuju trajnu nesposobnost plaćanja, koja ukazuje na ozbiljne finansijske probleme i dugotrajnu nelikvidnost.Takođe, razlog za stečaj može biti i prezaduženost, kada obaveze preduzeća značajno prema&scaron;uju njegovu imovinu, otežavajući normalno poslovanje.Inicijativu za pokretanje stečaja mogu podneti poverioci, likvidacioni upravnik ili sam dužnik, dok konačnu odluku donosi sud.Kako funkcioni&scaron;e stečaj i naplata potraživanja?Postupak započinje prijavom potraživanja poverilaca stečajnom sudu. Nakon toga, stečajni upravnik analizira i proverava osnovanost potraživanja, kako bi se odredila dalja dinamika procesa. U zavisnosti od finansijskog stanja dužnika, stečaj se može odvijati kroz dva modela:Reorganizacija &ndash; omogućava nastavak poslovanja uz restrukturiranje dugova i dogovor sa poveriocima. Ovaj pristup može biti efikasan ako postoji mogućnost oporavka preduzeća.Likvidacija &ndash; podrazumeva prodaju imovine dužnika kako bi se iz nje namirila potraživanja poverilaca. Ovaj postupak se primenjuje kada nema mogućnosti za nastavak poslovanja.Bez obzira na odabrani model, proces se sprovodi pod strogim nadzorom suda i stečajnog upravnika, čime se obezbeđuju transparentnost i zakonitost svih odluka.Redosled naplate poverilacaJedan od ključnih aspekata stečajnog postupka jeste redosled isplate dugova poveriocima, koji se odvija prema jasno utvrđenim prioritetima:1. Prvi red &ndash; potraživanja zaposlenih i biv&scaron;ih zaposlenih, uključujući neisplaćene zarade2. Drugi red &ndash; javne dažbine i porezi, koje država naplaćuje pre ostalih dugovanja3. Treći red &ndash; ostala potraživanja, poput dugova prema dobavljačima i partnerima4. Četvrti red &ndash; preostala potraživanja koja se isplaćuju nakon podmirenja prethodnih kategorijaOvakav sistem osigurava da najosetljivije kategorije poverilaca budu prve u redosledu naplate, dok se preostali poverioci namiruju u skladu sa preostalom imovinom dužnika.

Stroža pravila za preduzeća u likvidaciji i stečaju: Šta donose izmene Zakona o porezu na dobit?

0 Komentari