U Srbiji se od 2025. do 2027. očekuje stopa rasta od 13,7 odsto

Naime, tako se navodi se u Nacrtu programa ekonomskih reformi (ERP) 2025-2027 koji je objavilo Ministarstvo finansija.Predviđa se da će rast biti vođen domaćom tražnjom, da će dalji rast zaposlenosti i zarada podržati privatnu potro&scaron;nju, dok će investicioni rast biti podstaknut realizacijom projekata u sektorima transporta, energetike i komunalne infrastrukture.Značajne javne investicije predviđene su programom &quot;Skok u budućnost - Srbija 2027&quot; posebno uoči domaćinstva Specijalizovanoj svetskoj izložbi 2027. godine sa temom &quot;Igra za čovečanstvo: sport i muzika za sve&quot;.U ovom dokumentu se ističe da je Vlada Srbije posvećena održanju fiskalne discipline u srednjem roku, te da ciljani fiskalni deficiti u narednim godinama obezbeđuju opadajuću putanju javnog duga. Predviđeni fiskalni deficit u narednom srednjoročnom periodu, iznosi 3,0 odsto BDP, otvarajući prostor za finansiranje važnih investicionih projekata u okviru razvojnog plana &quot;Skok u budućnost - Srbija 2027&quot;, kao i finansiranje jačanja nacionalne bezbednosti.Program &quot;Skok u budućnost - Srbija 2027&quot; predstavlja centralni okvir za ubrzanu modernizaciju infrastrukture, sa ciljem da Srbija postane ključna destinacija za investicije u oblastima kao &scaron;to su energetika, transport i digitalizacija. Procenjuje se da će javni dug sektora države na kraju ovog srednjoročnog perioda iznositi 46,5 odsto BDP i dodaje da se primena komponente ograničenja fiskalnog deficita u okviru fiskalnog pravila odlaže do 2029. godine, kako bi se u potpunosti realizovao investicioni ciklus.Ocenjuje se da se privreda Srbije, kao i ekonomije drugih zemalja u regionu sa sličnim nivoom razvoja, suočava se sa brojnim neizvesnostima, a rizici projekcije se ipak ocenjuju kao uravnoteženi. Glavni rizici na međunarodnom planu uključuju neizvesnost globalnog rasta, produženo prisustvo bazne inflacije i dalje restriktivne mere monetarne politike vodećih centralnih banaka, dok su dodatni faktori rizika geopolitičke tenzije i cene energenata i sirovina.Iz Vlade Srbije ističu da će Srbija nastaviti da jača svoje trgovinske i investicione odnose sa EU i drugim značajnim partnerima, unapređujući produktivnost u ključnim sektorima poput proizvodnje, informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i energetike.Ukazuje se da Srbija ima značajne rezerve za za&scaron;titu od neizvesnosti, kao &scaron;to su visoke devizne rezerve i depoziti javnog sektora, relativno nizak javni dug, održiva dinamike spoljnog i javnog duga, te dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem predstavljaju. Oni, ocenjuje se, predstavljaju dobru rezervu u slučaju realizacije pojedinih negativnih rizika.Kao veoma važno, ističe se to da je Srbija atraktivna destinacija za strana direktna ulaganja i da aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom pruža dodatnu sigurnost kroz definisanje adekvatnih ekonomskih politika i strukturnih reformi u cilju bržeg privrednog rasta i jačanja otpornosti privrede.Po okončanju trenutnog aranžmana, dogovoren je nastavak saradnje kroz Instrument za koordinaciju politika koji će biti nefinansijskog karaktera i koji će trajati naredne tri godine.Novi aranžman je, ocenjuje se, jasan signal da je ekonomska politika u srednjem roku usmerena ka ubrzanom rastu, razvoju i modernizaciji, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti. Srbija je, naveli su iz Ministarstva finansija, otpočela 11. ciklus izrade Programa ekonomskih reformi (Economic Reform Programme - ERP) za period 2025-2027. godine.Kao prvi važan korak u procesu izrade ovog dokumenta, sastavljen je nacrt dokumenta koji predstavlja ključne mere za otklanjanje prepreka privrednom rastu, razvoju i zapo&scaron;ljavanju, kao i jačanju konkurentnosti privrede u narednom trogodi&scaron;njem periodu.

U Srbiji se od 2025. do 2027. očekuje stopa rasta od 13,7 odsto

3 Komentari