OECD očekuje usporavanje ekonomskog rasta na 2,8 odsto zbog rata: Postoji i gori scenario

Navedeni osnovni scenario prognoze podrazumeva ograničene poremećaje u snabdevanju i postepeni oporavak proizvodnje i izvoza energenata iz zemalja Persijskog zaliva od sredine 2026. godine.Drugi, nepovoljniji scenario, predviđa da bi poremećaji u proizvodnji i izvozu energenata mogli da potraju tokom čitave 2027. godine, uz vi&scaron;e cene energije, povećan rizik od nesta&scaron;ica i zao&scaron;travanje globalnih finansijskih uslova.U slučaju dugotrajnog poremećaja na energetskim trži&scaron;tima, globalni privredni rast mogao bi da padne na 2,1 odsto u 2026. i svega 1,8 odsto u 2027. godini.OECD upozorava da bi posledice bile posebno izražene u Aziji, Evropi i zemljama u razvoju koje su najvi&scaron;e izložene rastu cena energije i hrane. U tom scenariju rast ekonomija članica OECD-a iznosio bi samo 0,9 odsto u 2026. i 0,5 odsto u 2027. godini, u poređenju sa 1,5 i 1,7 odsto koliko se očekuje u slučaju bržeg smirivanja krize.Organizacija navodi da energetski &scaron;ok podstiče rast cena sirovina, dok se indirektni efekti prenose na čitavu ekonomiju, posebno kroz vi&scaron;e tro&scaron;kove poljoprivredne proizvodnje i hrane.Pored toga, u slučaju dugotrajnog konflikta na Bliskom istoku svetu preti i rast inflacije i nezaposlenosti, kao i slabljenje investicija, navodi OECD na svojoj veb stranici.Glavni ekonomista OECD-a Stefano Skarpeta rekao je da bi trajno re&scaron;avanje sukoba donelo olak&scaron;anje ne samo regionu Bliskog istoka, već i svetskoj ekonomiji, upozoravajući da ekonomski i dru&scaron;tveni tro&scaron;kovi rastu sa svakim produžavanjem krize.OECD ističe da su posebno ugrožene zemlje u razvoju koje raspolažu ograničenim energetskim rezervama, imaju veće uče&scaron;će hrane i energije u potro&scaron;nji domaćinstava, slabije javne finansije i ranjivije valute.&quot;Vlade imaju niz kratkoročnih opcija za ublažavanje posledica krize u snabdevanju energijom, posebno za najranjivija domaćinstva i mala preduzeća&quot;, dodao je Skarpeta.Kako je naveo, aktuelna kriza ukazuje da je hitno potrebno smanjiti zavisnost privreda od uvoza fosilnih goriva.

OECD očekuje usporavanje ekonomskog rasta na 2,8 odsto zbog rata: Postoji i gori scenario

0 Komentari