Ko može da trpi duže: Rusija i Ukrajina nakon čeitiri godine na ivici finansijske izdržljivosti

Kako Ukrajina obeležava četiri te&scaron;ke godine od početka pune invazije Rusije 24. februara 2022. godine, sukob se pretvorio u iscrpljujući rat finansijske izdržljivosti.Iako ljudski i teritorijalni gubici ostaju u prvom planu svetske svesti, osnovni ekonomski pokazatelji Ruske invazije na Ukrajinu otkrivaju ogroman pritisak na zemlju i njene međunarodne partnere.Ukrajina se suočava sa, bez presedana, dvostrukim izazovom: finansiranjem neprekidne, svakodnevne odbrane od ruskih snaga, dok istovremeno priprema najskuplji nacionalni program rekonstrukcije u savremenoj evropskoj istoriji.Odbijanje ruske vojne ma&scaron;ine zahtevalo je ogromne i kontinuirane kapitalne injekcije tokom poslednje četiri godine.Prema nedavnim podacima koje je potvrdio Andrij Gnatov, načelnik General&scaron;taba Oružanih snaga Ukrajine, jedan dan pune ratne aktivnosti u proseku je ko&scaron;tao zemlju zapanjujućih 172 miliona dolara (145,7 miliona evra) u 2025. godini.Jo&scaron; 2024. godine, prosečan dnevni tro&scaron;ak ratovanja iznosio je oko 140 miliona dolara (118,5 miliona evra), &scaron;to predstavlja povećanje od gotovo 23%, pi&scaron;e Euronews.Jo&scaron; 2024. godine, prosečan dnevni tro&scaron;ak ratovanja iznosio je oko 140 miliona dolara (118,5 miliona evra), &scaron;to predstavlja povećanje od gotovo 23%.Trenutni operativni ritam potro&scaron;nje ukrajinske vojske sugeri&scaron;e da je potrebno oko 5 milijardi dolara (4,2 milijarde evra) mesečno da bi se obezbedili vojnici, nabavila municija i primenile inovativne borbene tehnologije, između ostalog.Da bi se održao ovaj nivo otpora, Ukrajina direktno izdvaja preko 30% svog BDP-a za vojni budžet. Za poređenje, većina evropskih zemalja u mirnodopsko vreme istorijski je imala pote&scaron;koća da ispuni minimalni NATO cilj od 2%.Ovakva ekstremna potro&scaron;nja stavlja ukrajinsku ekonomiju pod ogroman pritisak, efektivno je stavljajući u stanje potpune ratne mobilizacije.Shutterstock/ShevchenkoStockRuski tro&scaron;koviZa razliku od Ukrajine, ruska teritorija uglavnom je izbegla masovno razaranje, ali prekogranično granatiranje, napadi dronovima i upadi izazvali su merljiva o&scaron;tećenja u regionima uz granicu fronta.U novembru 2025. godine, Aleksandar Bastrikin, &scaron;ef Istražnog komiteta Rusije, izjavio je da je najmanje 41 ruska regija pogođena ukrajinskim napadima, pričiniv&scaron;i &scaron;tetu u vrednosti od oko 600 milijardi rubalja (vi&scaron;e od 7,8 milijardi dolara).Međutim, glavni udarac za Rusiju odigrao se u ekonomiji, finansijskom sistemu i vojnoj sposobnosti.Po&scaron;to Moskva ne objavljuje sveobuhvatne podatke o gubicima, ekonomisti, međunarodne institucije i nezavisni analitičari poku&scaron;avaju da kvantifikuju &scaron;tetu kroz smanjen ekonomski output, zamrznuta sredstva, veće operativne tro&scaron;kove i vrednost uni&scaron;tene opreme.Ekonomski &scaron;ok i ograničen rastRuska ekonomija pretrpela je trenutni &scaron;ok nakon početka rata 2022. godine, a Svetska banka je prijavila pad BDP-a od 2,1% te godine.Rast se vratio 2023. i 2024. godine, podržan fiskalnim stimulansima i povećanom odbranbenom proizvodnjom. Međutim, oporavak je prikrivao dublje strukturne probleme. Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da je kumulativni gubitak ekonomskh mogućnosti u odnosu na predviđanja pre rata oko 200&ndash;250 milijardi dolara u četiri godine.Sankcije su promenile ekonomsku putanju Rusije, ograničavajući uvoz tehnologije, finansijski pristup i strane investicije. Ograničenja se očekuje da će uticati na produktivnost i dugoročni rast, iako kratkoročna ratna potro&scaron;nja povećava industrijski output.Zamrznute rezerve i finansijski pritisakJedan od najznačajnijih finansijskih udaraca bila je immobilizacija ruskih državnih rezervi.Otprilike 300 milijardi dolara sredstava centralne banke ostaje zamrznuto u jurisdikcijama G7. Iako nisu uni&scaron;tena, ova sredstva nisu dostupna, &scaron;to ograničava fiskalnu fleksibilnost i smanjuje finansijski jastuk Moskve protiv dugotrajnog spoljnog pritiska.Gubitak pristupa zapadnim trži&scaron;tima kapitala i kanalima zaduživanja dodatno je smanjio finansijsku manevarsku sposobnost.Gubici prihoda od energije i preusmeravanje trgovineEnergetski sektor &ndash; istorijski okosnica ruskih federalnih prihoda &ndash; pretrpeo je merljive gubitke.Izve&scaron;taj Instituta Kijevske &scaron;kole ekonomije iz 2025. procenjuje kumulativne gubitke ruskog naftnog i gasnog sektora na oko 180 milijardi dolara izgubljenih prihoda od 2022. godine zbog embarga, preusmerenih tokova trgovine i ograničenja cena.Ruska nafta prodavana je po sniženim cenama kupcima, dok su duže transportne rute i ograničen pristup zapadnim uslugama smanjili profitabilnost.Da bi zaobi&scaron;la sankcije i plafon cene nafte, Rusija je značajno ulagala u formiranje tzv. &quot;sene flote&quot; starih tankera. Bloomberg je krajem 2025. izvestio da je za ovakva plovila potro&scaron;eno vi&scaron;e od 10 milijardi dolara. Vi&scaron;e premije osiguranja i logističke neefikasnosti dodatno su povećale tro&scaron;kove izvoza.Rastući tro&scaron;kovi rata i modernizacijePored neposredne vojne potro&scaron;nje, sukob je ubrzao dugoročne tro&scaron;kove zamene i modernizacije.Izve&scaron;taj Kraljevskog instituta za jedinstvene službe (RUSI) početkom 2026. otkrio je da Rusija sve vi&scaron;e koristi oklopne rezerve iz sovjetskog doba. Zamena ovih sistema modernim sistemima poput T-90M ili T-14 Armata po mirnodopskim stopama proizvodnje mogla bi zahtevati između 150 i 200 milijardi dolara u narednoj deceniji, pi&scaron;e Anadolu.Domaće infrastrukturne potrebe takođe rastu. Interni podaci ruskog Ministarstva građevinarstva pokazuju da bi samo obnova op&scaron;tinskih sistema grejanja i vodosnabdevanja zahtevala najmanje 50 milijardi dolara, ulaganje koje može biti odloženo dok odbrana ima prioritet.Stanislav Krasilnikov / Sputnik / ProfimediaGubici vojne opremeIako Rusija ne objavljuje zvanične podatke, zapadna obave&scaron;tajna služba i druge nezavisne procene daju sliku gubitaka. Izve&scaron;taj Centra za strate&scaron;ke i međunarodne studije krajem 2025. procenjuje vrednost opreme uni&scaron;tene tokom prve četiri godine rata između 80 i 120 milijardi dolara.To uključuje gubitak vi&scaron;e od 3.000 glavnih borbenih tenkova, 6.000 oklopnih borbenih vozila i oko 400 aviona i helikoptera.Neki gubici imaju i simboličnu težinu pored finansijskog tro&scaron;ka. Potapanje ratnog broda &quot;Moskva&quot; 2022. samo po sebi predstavljalo je gubitak od oko 750 miliona dolara. Uni&scaron;tenje vi&scaron;e aviona Su-34 i Su-35 &ndash; svaki vredan 40&ndash;50 miliona dolara &ndash; dodatno je povećalo kumulativni bilans.Rastući teretKumulativne procene, izgubljeni BDP, zamrznute rezerve, izgubljeni prihodi od energije, veći operativni tro&scaron;kovi, infrastrukturni deficit i gubici vojne opreme, sugeri&scaron;u da je Rusija pretrpela finansijsku &scaron;tetu veću od 1 biliona dolara u četiri godine.Iako je zemlja izbegla masovno fizičko razaranje, ekonomske i finansijske posledice rata su velike i vi&scaron;eslojne. One uključuju zamrznuto državno bogatstvo, smanjene izvozne prihode, povećane operativne tro&scaron;kove pod sankcijama, uni&scaron;tenu vojnu imovinu i rastuće dugoročne tro&scaron;kove modernizacije.Uzimajući sve u obzir, dok je Rusija zadržala makroekonomsku stabilnost i prilagodila se sankcijama, kumulativni ekonomski teret sukoba predstavlja jedno od najskupljih strate&scaron;kih poduhvata u post-sovjetskoj istoriji.Oporavak će verovatno biti spor, ograničen slabim pristupom stranom kapitalu, smanjenim kanalima zaduživanja i smanjenom integracijom sa evropskim trži&scaron;tima.Shutterstock/Eugene VishnyaKako je to promenilo Evropu Rat u Ukrajini imao je dubok uticaj i na evropske ekonomije i na bezbednosnu politiku kontinenta. Dok su SAD dominirale u prvoj fazi rata kao najveći pojedinačni donor Ukrajini, njihova nova vojna i finansijska pomoć praktično je prestala tokom 2025. godine, jer administracija u Va&scaron;ingtonu vi&scaron;e nije najavljivala značajne nove pakete podr&scaron;ke. To je stvorilo prazninu koju su morale da popune evropske zemlje i institucije.Evropska unija je takođe preuzela ključnu ulogu kroz velike finansijske programe i zajmove uključujući odluku Evropskog parlamenta o zajmu od 90 milijardi evra za Ukrajinu za period 2026&ndash;2027. Ukupna mobilisana podr&scaron;ka EU i država članica prema&scaron;ila je gotovo 193 milijarde evra do početka 2026. godine, obuhvatajući grantove, zajmove i vojnu podr&scaron;ku.Danas su evropski lideri ponovo potvrdili tu posvećenost. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da &quot;Evropa stoji nepokolebljivo uz Ukrajinu, finansijski, vojno i tokom ove te&scaron;ke zime&quot; i naglasila da se neće odustati dok se ne uspostavi mir po ukrajinskim uslovima.Predsednici Evropskog saveta i Parlamenta, Antonio Kosta i Roberta Metsola, pohvalili su hrabrost Ukrajinaca i istakli zajedničku evropsku odlučnost da se obezbedi pravedan i trajan mir. Lideri Francuske, Nemačke, Velike Britanije, &Scaron;panije, Danske i &Scaron;vedske takođe su obećali nastavak vojne, humanitarne i ekonomske podr&scaron;ke, nagla&scaron;avajući da je odbrana Ukrajine istovremeno odbrana i evropske bezbednosti i vrednosti slobode, demokratije i ljudskog dostojanstva.

Ko može da trpi duže: Rusija i Ukrajina nakon čeitiri godine na ivici finansijske izdržljivosti

5 Komentari