Ovo je nastarija kuća u centru Novog Sada: Već dva i po veka čuva istoriju MAPA

Jednospratna, nenametljiva ali u samom epicentru glasnih gradskih tokova, ova kuća već vekovima posmatra promene oko sebe &mdash; od baroknih ranoranilaca, preko klasicističkih popravki posle Bune, sve do turističkih gužvi na belosvetskim jezicima dana&scaron;njice. Nije ni čudo jer, verovali ili ne, smatra se da je to najstarija očuvana kuća u gradu...Podignuta je početkom XVIII veka i u arhivu se prvi put pojavljuje 1720. godine. Građena je na način tipičan za vojničke kuće u Petrovaradinskom podgrađu, &scaron;to joj daje posebnu notu jednostavne čvrstine. Njen prvi poznati stanovnik bio je sapundžija Stojan Maslak &mdash; čovek koji joj je, spram onovremene mode, dao ime kuća &quot;Kod belog lava&quot;. Za&scaron;to ba&scaron; lav, i to beli, ostalo je nepoznato. Danas se taj naziv gotovo nigde ne koristi i mnogi tuda prolaze ne znajući ni&scaron;ta o tome.Kasnije imanje prelazi u ruke Emanuela Jankovića, knjižara i &scaron;tampara koji 1790. otvara prvu &scaron;tampariju u Novom Sadu. Tako kuća ulazi u svoje &quot;prosvetiteljsko&quot; poglavlje. Kuća koja je pobedila DunavVelika poplava 1876. godine potopila je gotovo celu Dunavsku ulicu i mutna reka je navirala sve do polovine njenog profila. Ipak, kuća &quot;kod belog lava&quot; ostala je uglavnom na suvom, kao da ju je prastara konstrukcija &scaron;titila bolje od savremenih brana. Te iste godine u posed objekta ulazi porodica mitropolita Stefana Stratimirovića iz Kulpina i nedugo zatim na fasadi okrenutoj ka Dunavskoj ulici pojavljuje se prva ulična svetiljka. Ovaj detalj zabeležen je na fotografiji iz osamdesetih godina XIX veka &mdash; jednoj od onih koje izazivaju romantičnu jezu, jer pred sobom imate prizor grada koji tek uči kako da svetli u mraku.Ulazak u XX vek donosi nove promene. Na starim fotografijama s početka 1900-ih vidi se dotad nezamislivo modernizovana ulično orijentisana strana kuće, uključujući i elegantan drveni portal lokala u kojem je 1905. radila knjižara Milana Ivkovića.Tramvaji, stubovi i veliki trgovciKraj 1911. godine obeležava dolazak tramvaja u Novi Sad. Na samom uglu pored ove kuće postavljen je veliki stub za strujne kablove, a &scaron;ine su se ukr&scaron;tale bukvalno ispred ulaza. Tuda je prolazio čuveni &quot;trčika&quot;, &scaron;kripavi gradski ponos koji je spajao Dunavsku sa dana&scaron;njom Zmaj Jovinom i Miletićevom ulicom.U to vreme, tačnije, 1910. godine, kuću kupuje i jedan od najpoznatijih vojvođanskih veleposednika &mdash; Lazar Dunđerski. Njegov potpis na vlasničkim listovima zadržao se do 1940, kada imanje preuzimaju bankar Samuilo Kertes, njegov zet Kornal Frank, industrijalac, i trgovac Hir&scaron;enhauzer.Arhitektura kao zagonetka vremenaOsnova kuće oblikovana je poput nepravilnog ćiriličnog slova &quot;P&quot;. Jedna fasada gleda na Dunavsku, druga na Zmaj Jovinu, ali obe su pomalo izlomljene, prateći staru uličnu matricu koja vi&scaron;e govori o pro&scaron;losti grada nego o samom objektu.Kolski ulaz iz Zmaj Jovine posebno privlači pogled: &scaron;irok, oblikovan profilisanim kamenim blokovima, sa plitkim segmentnim lukom i robustnim kamenim branicima koji kao da &scaron;apuću: &quot;ovuda su prolazile kočije&quot;. Na spratu Zmaj Jovine fasade nalazi se pet dvokrilnih prozora, skromno uokvirenih malterom, sa arhitravnim frontonima koje nose vitke konzole. Dunavska strana ima sedam skladno raspoređenih vertikala &mdash; jednako pravougaonih otvora u prizemlju i elegantnih prozora na spratu. I na jednoj i na drugoj strani ornamentika je ujednačena: solbanci, jednostavni ramovi, sitni arhitektonski naglasci; koji zgradu stavljaju u rang lepih, ali nenametljivih gradskih starina.Unutra, prizemlje i podrum počivaju na svodovima &mdash; poluobličastim, sfernim i koritastim. Dvori&scaron;na fasada krije mali arhitektonski dragulj: natkriljeni komunikacioni balkon, koji se pri kraju krila spaja mostom. Dvori&scaron;te je usko, skromno, ali povezano kapijom sa dvori&scaron;tem susedne kuće u Dunavskoj ulici, u duhu starih gradskih blokova gde je sve nekako bilo &quot;iza ćo&scaron;ka&quot;.A možda najneobičniji element cele kuće nalazi se tamo gde ga najmanje očekujete &mdash; u levom zidu kolskog prolaza. Bunar na čekrk, originalan i gotovo muzejski, iako odavno van upotrebe, stoji poput svedoka vremena kada se voda u kuće vukla ručno, a ne pritiskom prekidača.Krovovi uličnih krila danas su na dve vode, dok je dvori&scaron;ni na jednu. Pokriva ih stari, dobri biber crep. Konstrukcija krova potiče iz perioda nakon Bune &mdash; iako nije originalna, verovatno je vrlo slična krovu kuće u Zmaj Jovinoj 25a, &scaron;to daje dodatnu nit kontinuiteta ovom delu centra.Vek posle rata &mdash; kraj jednovlasničke pričePosle Drugog svetskog rata, nastupila su druga vremena. Zgrada vi&scaron;e nikada nije imala jednog jedinog vlasnika. Sudbina objekta raslojila se slično kao i sudbina mnogih starinh gradskih kuća &mdash; podeljena je na manje stambene jedinice koje su naselili neki drugi ljudi, dok je u ulične lokale stigla neka nova, modernija roba. Bez ikakvog uvida u njenu istoriju, mladi će je sigurno prepoznati kao kuću u kojoj je već godinama sme&scaron;ten Irish pub i ni&scaron;ta vi&scaron;e. Danas živi stari Novosađani je verovatno ponajvi&scaron;e pamte po velikoj prodavnici nekada&scaron;njeg novosadskog tekstilnog giganta Noviteta. Te prodavnice, naravno, tamo odavno nema, a nema vi&scaron;e ni samog Noviteta koji je, upropa&scaron;ćen i zaboravljen u tranziciji, napokon I potpuno sru&scaron;en da bi ustupio mesto jo&scaron; jednom u nizu bezličnih monstruma od betona i stakla ali uporna, jer biznis je biznis.

Ovo je nastarija kuća u centru Novog Sada: Već dva i po veka čuva istoriju MAPA

1 Komentari