Izuzetno toplo i kišovito vreme praktično je prekinulo glavnu zimsku sezonu na državnim skijalištima na Bjelasici i Durmitoru, pričinilo milionsku štetu i ponovo podsetilo nadležne da su ski-centri osuđeni na propast bez sistema za veštački sneg, pišu Vijesti.
Na državnom skijalištu Kolašin 1600 već desetak dana gostima mogu ponuditi jedino panoramsku vožnju žičarom i usluge restorana, jer na stazama nema snijega.
Slična situacija je i na durmitorskom skijalištu Savin kuk, gde se ipak u subotu moglo skijati jer ima dovoljno snega na delu staze podno istoimenog vrha.
Od početka zimske turističke sezone, 21. decembra prošle godine, na skijalištu Kolašin 1600 bilo je svega 15 skijaških dana. Nakon kiše, usledilo je i masovno otkazivanje rezervacija, naročito u privatnom smeštaju, ali i slaba poseta skijalištima.
U Kolašinu i na Žabljaku ovih dana sve podseća na ambijent turističke sezone 2023/2024, kada je, zbog nezapamćenog nedostatka snega, turistička privreda doživela milionske gubitke i nije zabeležen nijedan skijaški dan.
Početak ski sezone obećavao drugačiju situaciju
Početak turističke zime obećavao je drugačiju situaciju i budio nadu da se bar deo tih gubitaka može nadomestiti. Na državnom skijalištu Kolašin 1600 početkom januara bilo je i po 1,25 hiljada skijaša dnevno na izuzetno dobro pripremljenim stazama, a skijalištu Savin kuk već posle 11 sati ujutro nije se moglo prići automobilom.
Shutterstock/nadtochiy
Nažalost, dobro popunjeni smeštajni kapaciteti i prepuna skijališta i zimska idila potrajali su samo do sredine januara, kada je jaka južina pomrsila mnoge račune.
Umesto optimizma, sa državnog skijališta Kolašin 1600 sada ponavljaju poruke od prošle godine, pa rukovodilac Bojan Medenica kaže da je "jasno da se sledeća sezona ne sme dočekati bez veštačkog osnežavanja".
"Staze, koje pokriva žičara K8 bile su u funkciji svega 15 dana. Traka za početnike radila je 31 dan. Sada ne radimo zbog nedostatka snega. Tolikim brojem skijaških dana ne mogu biti, naravno, zadovoljan. Od 22. januara staze koje prate žičaru K8 nisu u funkciji, pa gosti skijališta mogu uživati samo u panoramskoj vožnji. Zaista je neophodno da svi damo doprinos, kako i narednu sezonu ne bismo dočekali na isti način. Budućnosti ski-centra nema bez veštačkog osnežavanja", poručio je Medenica.
Šta u vreme globalnog zagrevanja znači veštačko osnežavanje najbolje se vidi na primerima susednih skijališta na Jahorini i Kopaoniku, gde je i danas moguće skijati, uprkos toplom vremenu i nedostatku prirodnog snega.
Kraj školskog raspusta i kiša ispraznili su i privatni smeštaj u Kolašinu. Trenutno se, kako je navela direktorka lokalne Turitičke organizacije (TO), Zorica Milašinović, može govoriti samo o izletničkom turizmu.
Ona je rekla da je popunjenost kapaciteta bila odlična dok je trajao raspust, a posle toga usledila je kiša, nije bilo snega, pa su naglo otkazivane rezervacije u privatnom smeštaju.
Još ima vikend poseta, a reč je uglavnom o gostima iz Crne Gore, koji se nakratko zadržavaju u Kolašinu.
Song_about_summer/Shutterstock
"O dužim boravcima, nažalost, sada ne možemo govoriti. U Kolašinu je i određeni broj turista iz Albanije koji ostaju, bez obzira na to ima li snega, po nekoliko dana. Daleko je od onoga što smo očekivali od ove sezone", poručila je Milašinović.
Prema njenim rečima, kad nema snega velikim delom je uzaludan i trud da se obogati vanpansionska ponuda. Kako kaže, manifestacije ne mogu zameniti sneg.
Njene reči potvrđuju i vlasnici privatnog smeštaja. O očekivanjima više ne govore, ali ponavljaju poruku da nadležni moraju da nađu rešenje bar za narednu turističku zimu. A rešenje je, jednoglasni su, vešački sneg.
Potpisan bio i sporazum sa Skijalištima Srbije
Javno preduzeće Skijališta Srbije potpisalo je prošle godine i Ugovor o poslovnoj saradnji sa Skijalištima Crne Gore, a to će ljubiteljima zimskih sportova omogućiti da istraže nove staze i destinacije.
Ski pas kupljen u Srbiji važio je na skijalištima Kolašin 1600, Savin kuk ili u ski centru Vučje tri uzastopna dana.
Od zamka grofa Drakule u Rumuniji do napuštenih sela i misterioznih ruševina, širom Evrope nalaze se mesta za koja se vezuju jezive legende i priče o paranormalnim pojavama. Na listi sedam najukletijih lokacija našlo se i jed
Malo ostrvsko naselje Somaroj u norveškom Arktiku je 2019. godine dospelo na naslovne strane svetskih medija zbog inicijative da postane prva zona na svetu u kojoj vreme ne bi imalo značaj.
U avion u Boing 737-800 bilo je 165 putnika i šest članova posade. Svi su sigurno sleteli, a prema dostupnim informacijama portala Dalmacija Danas, nitko nije povređen.
Iako je zarastao u rastinje i pomalo zaboravljen, do mosta se relativno lako stiže. Selo Pločice nalazi se između Pančeva i Kovina, pa je ova neobična istorijska građevina dostupna svima.
Na severu Crne Gore po podne je jaka kiša prešla u sneg, na Bjelasici kod Kolašina formiran je novi snežni pokrivač. Skijaši mogu duže da uživaju u zimskim sportovima.
Od zamka grofa Drakule u Rumuniji do napuštenih sela i misterioznih ruševina, širom Evrope nalaze se mesta za koja se vezuju jezive legende i priče o paranormalnim pojavama. Na listi sedam najukletijih lokacija našlo se i jed
Malo ostrvsko naselje Somaroj u norveškom Arktiku je 2019. godine dospelo na naslovne strane svetskih medija zbog inicijative da postane prva zona na svetu u kojoj vreme ne bi imalo značaj.
Meteorit ružičaste boje, pronađen u pustinji Sahara 2022. godine, identifikovan je kao komad planete Mars, star 4,1 milijardu godina, navodi se u studiji američke svemirske agencije NASA.
Tereza Kesovija emotivno se oprostila od svog dragog prijatelja, muzičke legende Mate Miše Kovača, čije su pesme ostavile neizbrisiv trag u srcima mnogih.
Vest o smrti čuvenog hrvatskog pevača Miše Kovača objavljena je na razglasu stadiona Poljud, a njegova karijera obeležila je više od pola veka muzičke scene.
Pacijent u Kini koji je proveo tri meseca u komi nakon izliva krvi u mozak ponovo je stekao sposobnost govora, samostalnog uzimanja hrane i hodanja uz pomoć druge osobe, nakon eksperimentalne terapije fokusiranim ultrazvučnim
Bangladeš je u oktobru zabeležio 173 smrtna slučaja od denga groznice, najviše u jednom mesecu ove godine, a zdravstveni stručnjaci upozoravaju da se značajnije smirivanje epidemije ne očekuje pre decembra.
Autori studije planiraju da ispitaju koji aspekti fizičke aktivnosti imaju najveći značaj za očuvanje kognitivnih sposobnosti, uključujući intenzitet kretanja i dugoročne obrasce aktivnosti.
