Mnoštvo je mesta koja znaju da iznenade svojom istorijom, a izuzetno su atraktivna i vredna obilaska.
Osim domaćih lokaliteta sa UNESCO-ve liste svetske baštine, kad se govori o onima u drugim zemljama obično postoji 'obavezni' popis, ali mnoštvo je mesta koja znaju da iznenade svojom istorijom, a izuzetno su atraktivna i vredna obilaska.
Jedno od takvih su belgijska naselja zvana beginaži, ili izvorno beguinages. O čemu je reč?
Beginaži su, kako je opisano i na stranici UNESCO na čijem popisu se nalaze od 1998., ukupno 13 naselja namenjenih stanovanju Beginki, svojevrsnih katoličkih sestrinstava, najviše u belgijskoj pokrajini Flandriji.
Obično su to grupe malih građevina oko zajedničkog dvorišta u kojima su od 12. veka živele žene posvećene službi Božjoj, ali bez zaveta kakvi su uobičajeni za časne sestre u manastirima. Naselja su najčešće okružena zidinama i odvojeni od drugih delova gradova u kojima su podignuta, a osim u Belgiji mogu se naći u severnoj i severoistočnoj Francuskoj, Holandiji, te zapadnoj i severozapadnoj Nemačkoj.
Prve su nastale u Liegeu, valonskom delu Belgije, a ime su dobile po tamošnjem svešteniku Lambertu le Bègueu koji je 1170. godine propovedao uspostavljanje ženskih verskih zajednica bez potrebe da se živi manastoirskim životom.
Naime, u to doba u tim su jelovima Evrope besnili ratovi, što je prilično smanjilo broj muškaraca pa mnogo žena nije moglo da uđe u brakove, pa su se udruživale zbog sigurnosti i međusobne pomoći.
Istu vrstu sigurnosti mogle su, doduše, dobiti u manastirima, ali su oni odbijali mnoge žene kojima nije odgovarao tamošnji strogi režim.
Beginaži su bili dobrodošlo rešenje, posebno kad su dobili pomoć bogatih dobročinitelja koji su finansirali boravak žena-laikinja u naseljima. U kasnijim fazama bio je određen nivo materijalnog bogatstva za žene koje su tamo želela da žive, pa im je popularnost opala.
Navedenih 13 koji su upisani u UNESCO-ov registar nalaze se, uz vrlo dobru očuvanost, u Antverpenu, Brižu, Dendermondeu, Diestu, Gentu (čak 3 ih je tamo), Haseltu, Hogstratenu, Liježu, Leuvenu, Mešelenu, Kortrijku, Sent-Trudenu, Turnautu i Tongerenu. Naravno, itekako su vredni poseta, kao svedoci jednog od oblika ženskog života u srednjem veku severne Evrope.
Nekad je ovih naselja bilo mnogo više, praktički u svakom gradu spomenutih zemalja, a u njima su živeli desetine hiljada žena. Premda su nastale u ranijem srednjem veku, objekti i njihov izgled kojem danas svedočimo potiče iz kasnijeg razdoblja, nekoliko stotina godina nakon gradnje prvih beginaža. Osim zidova, neki od njih bili su dodatno zaštićeni vodom ispunjenim jarcima, poput srednjovekovnih dvoraca. Bilo je važno da žene imaju privatnost, ali su time držali dalje i potencijalne uljeze.
Razumljiv je takav oprez, žene toga doba bile su često izlagane muškim napadima, nasilnicima su ovakva naselja bila posebno privlačan magnet. Zato su vrata beginaža zaključavana svake večeri, a glavne žene u naselju odredile su pravilo po kojem žene nisu smele da izlaze same, nego uvek u paru.
Inače, zanimljiv karakter su imale žene koje su živele u beginažima. Osnovna motivacija bila im je posvećenost veri, ali bez samostanskog režima, ali danas se ta naselja tumače i kao svojevrsne oaze nezavisnosti. U vremenima kad su naselja nastajala postojao je samo jedan obrazac ženskog ponašanja: brak, deca, kućni poslovi, često i dogovoreno. U beginažima su, pak, živele u vlastitoj zajednici, zarađivale za život (često i izvan zidina koje su ih okruživale, ili održavajući poslove kojima su se izdržavale cele zajednice) i posvećivale život onome što im je bilo važno.
UNESCO beginaže opisuje kao "oaze mira", sa 'jednostavnom funkcionalnom arhitekturom koja im daje specifičnu atmosfere utopijskog života u kojem su osećaj zajedništva i poštivanje individualnosti fino balansirane. Za razliku od manastira, beginaži su primali žene iz svih društvenih slojeva, bar u početku. Osim toga, one su mogle da odustanu od života u ovim naseljima.
Naravno, mogle su i da se udaju i da imaju decu, ali to je značilo odlazak u novi dom. Posebno šokantno za ono vreme bila je mogućnost da se i vrate kad "više ne bi osećale potrebu za mužem", kako je napisala benediktinka sestra Laura Svan, autorika knjige "Mudrost begina".
U francuskom primorskom gradiću Pornik na obali Atlantika lokalni hotel "La Fonten" ponudio je povraćaj od jednog evra svakom turisti za svaki kubni milimetar kiše koji padne tokom boravka.
Na padinama planine Čemerno, na oko 900 metara nadmorske visine i 50 kilometara od centra Kraljeva smestilo se živopisno selo Odmenje nadaleko čuveno po lekovitoj vodi za koju se zna skoro osam vekova.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić izjavio je danas da puna primena, to jest 24-časovni režim EES sistema (Entry/Exit System) počinje od 10. aprila.
Dok većina srpskih turista Tursku povezuje sa suncem, morem i plažama Antalije, postoji jedna destinacija koja spaja vrhunski zimski sport, planinske pejzaže i autentičnu tursku kulturu i to na svega nekoliko sati leta od Beograda.
Direktor JUTE Aleksandar Seničić izjavio je da se zbog rata na Bliskom istoku menja turistička mapa sveta i da je u Srbiji za 50 odsto smanjeno interesovanje za letovanje.
Ukoliko planirate solo putovanje, a pitate se koju destinaciju biste mogli posetiti, Quotezone je napravio listu najboljih gradova Evrope za one koji putuju sami. Na prvom mestu našao se Madrid.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić izjavio je danas da puna primena, to jest 24-časovni režim EES sistema (Entry/Exit System) počinje od 10. aprila.
U francuskom primorskom gradiću Pornik na obali Atlantika lokalni hotel "La Fonten" ponudio je povraćaj od jednog evra svakom turisti za svaki kubni milimetar kiše koji padne tokom boravka.
Na padinama planine Čemerno, na oko 900 metara nadmorske visine i 50 kilometara od centra Kraljeva smestilo se živopisno selo Odmenje nadaleko čuveno po lekovitoj vodi za koju se zna skoro osam vekova.
Brojni turisti koji su se nadali sunčanom odmoru na Tenerifima ostali su iznenađeni nakon što ih je tamo dočekala kalima, vremenska pojava koja je mnogima, kako sami tvrde, pokvarila putovanje.
U francuskom primorskom gradiću Pornik na obali Atlantika lokalni hotel "La Fonten" ponudio je povraćaj od jednog evra svakom turisti za svaki kubni milimetar kiše koji padne tokom boravka.
Na padinama planine Čemerno, na oko 900 metara nadmorske visine i 50 kilometara od centra Kraljeva smestilo se živopisno selo Odmenje nadaleko čuveno po lekovitoj vodi za koju se zna skoro osam vekova.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić izjavio je danas da puna primena, to jest 24-časovni režim EES sistema (Entry/Exit System) počinje od 10. aprila.
Dok većina srpskih turista Tursku povezuje sa suncem, morem i plažama Antalije, postoji jedna destinacija koja spaja vrhunski zimski sport, planinske pejzaže i autentičnu tursku kulturu i to na svega nekoliko sati leta od Beograda.
Dolaskom toplijih dana, vikendi su idealni za druženja na otvorenom uz roštilj. Ipak, priprema hrane na zaprljanoj ili masnoj rešetki može pokvariti uživanje.
Kejt Midlton oduševljava sofisticiranim izgledom u skladu sa kraljevskim pravilima i ponovo je sve ostavila bez daha kada se pojavila u crkvi povodom praznika.
Muzički spektakl "Zvezde Granda" je sinoć, sa 15 odsto učešća u gledanosti u ukupnoj populaciji, bio najgledanija emisija na svim televizijama u svom terminu.
Dženifer Kulidž, glumica koja se proslavila kao Stiflerova mama u "Američkoj piti", otkrila je da je nakon snimanja intimne scene sa Edi Kejom Tomasom, godinu dana živela sa njim.
Matovilac je jedno od onih lisnatih povrća koje mnogi potcenjuju, iako je pravo nutritivno blago. Posebno u prelaznom periodu ka proleću, kada telu treba više vitamina i minerala, matovilac je odličan saveznik.
Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" radiće i vikendom kako bi se izbegli eventualni zastoji i čeknje za operacije, najavio je prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta.
E-cigarete se i dalje smatraju manje štetnim od "pravih" cigareta, ali i nove analize svedoče kako bi mogle da budu kancerogene. Ali jasnih i zvaničnih procena još uvek – nema.
Iako je šargarepa obično prva asocijacija na hranu dobru za oči, ona nikako nije jedina namirnica koja pomaže očuvanju vida. Batat, zeleno lisnato povrće i riba bogata omega-3 masnim kiselinama neke su od namirnica koje znatno utiču na zdravlje očiju.
